The Lying Life of Adults: Još jedna ekranizacija Ferante koja je ispunila naša očekivanja
Vizuelne adaptacije romana mahom su osuđene na propast i svaka vest da je još jedna kultna knjiga dobila svoje likove na filmu ili u seriji mahom rezultira time da prevrnete očima i rešeno preskočite gledanje takvog ostvarenja, naročito ako vam samo književno delo iole znači. Međutim, stvari se menjaju, a čini se da u tome značajno doprinose romani Elene Ferenate i spremnost i motivisanost filmskih vizionara da njene reči prenesu na veliko platno. Za svega nekoliko godina, njeno najpoznatije delo kakva je Napuljska tetralogija dobilo je svoju seriju (čiju poslednju sezonu nestrpljivo iščekujemo), roman Mračna Kći dobio je filmski uradak pod režiserskom palicom Maggie Gyllenhaal sa Oliviom Colman u glavnoj ulozi, a ovih dana Netflix nas je počastio i serijom zasnovanoj na Lažljivim životima odraslih, mom inače omiljenom romanu ove anonimne autorke. Ne mogu reći da su sve pomenute ekranizacije bile sjajne, u najmanju ruku nedostajala im je, pa pre svega Elena Ferante i njen pripovdački narativ koji nije baš tako lako staviti u određenu minutažu, ali sve one su bile prihvatljive i uspešne.
Da li zbog toga što je na svima njima sama autorka učestvovala u kreiranju scenarija, ili su same priče toliko izazovne i inspirativne za preneti ih na film, ne znamo, ali poslednja serije The Lying life od adults još jedan je dokaz tome i poslužio je da na izvesno vreme utolimo svoju ferantovsku glad čekajući neku novu knjigu.
Radnja serije i romana smeštena je u Napulj 90-ih, iako tokom čitanja knjige imate osećaj da se radnja dešava kao i u drugim njenim literarnim ostvarenjima, a to su mahom sedamdesete i osamdesete u Italiji. S obzirom da sam očekivala ikonografiju i set-up sličan onom iz serije Moja genijalna prijateljica, šarenolike košulje, duboke farmerke i ajlajner oko usana protagonistkinja prijatno su me iznenadili. Iako ne dovoljno realna i autentična, moda u seriji godi osobinama likova, a vibrantnost prašnjavog Napulja na čijim ulicama žene jašu konje, peru veš i depiliraju se, jedan od glavnih likova ove priče. Lažljivi život odraslih je prvenstveno priča o punoletstvu Đovane (Gordana Marengo), ćerke tinejdžerke progresivnih intelektualaca više srednje klase Andree i Nele. Ovo je coming of age priča o devojci koja traži sebe istražujući svoje roditelje i tajne njihovih bliskih odnosa. Ona istražuje svoje telo, seksualnost, ideologije i generalno se oseća zalutalo i izgbuljeno, živeći život koji su joj roditelji odredili. Sve se menja kada upoznaje svoju tetku, sa kojom njen tata nije u dobrim odnosima.
„Kada si mali, sve ti izgleda veliko. Kada si veliki sve ti izgleda malo“, rečenica je koja se u nekoliko navrata provlači kroz seriju i koja predstavlja dimenziju sa kojom će se svako kko gleda ovu seriju identifikovati. Porodična drama sa primesama anegdote i scene istraživanja porodičnih tajni i razotkrivanja zavese idealizma sa roditeljima u kojima ćemo se svi prepoznati. Taj osećaj nostalgičnosti i ranjivosti za detinjstvom možda je čak jači tokom gledanja ovih kadrova nego tokom čitanja knjige, ali ono što izostaje je sam narativ spisateljice koja objašnjava šta se dešava kroz Đovanino „ja“. Međutim, za jedno Netfliks iskustvo serija je ponudila sasvim dovoljno, a njena atmosferska draž (začinjena sjajnim soundtrackom) donekle je opravdala ekranizaciju romana i ako ništa drugo, naterala one koji roman nisu pročitali da brzo odu u knjižaru po još kadrova i mirisa odrastanja pomešanog sa razlivenim benzinom po napuljskom asfaltu.