Ima nekoliko svetski poznatih muzičara koji su svesno ili nesvesno učestvovali u beogradskom „plesu pod i nad bombama“, u takozvanoj borbi „ekserima protiv tomahavka“. DJ Laurent Garnier je jedan od njih.
Za priču o francuskom disk-džokeju nije potreban povod. On je klasik, džentlmen sa gospodskim manirima, važan lik za elektronsku muziku, najviše za haus i tehno zvuk. Bitan izvođač za Beograd i njegovu publiku, samim time i za BURO.MEN.
Možda je njegova poveznica sa Srbijom opšte poznato mesto, međutim, reklo bi se da Beograd ume nedovoljno pažnje da posveti svojim svetlim primerima – a prvi laser na jednoj domaćoj žurci, tvrde poznavaoci prilika, zasvetleo je uz Laurenta Garniera. Trebalo bi sačuvati tu svetlost. Malo muzike, molim vas…
DJ ZA DJ-EVE
Jedna od najjačih „valuta“ u domenu elektronske muzike jeste pohvala od kolega i vršnjaka. Laurent Garnier je, tvrde Jeff Mills i Derick May, disk džokej kog slušaju drugi disk džokeji. DJ za DJ-eve. To je onaj od kojeg se uči. Umetnik koji podučava umetnike bez da im se nameće.
Nisam imao priliku da sa Laurentom razgovaram uživo, ali jeste kolega Galeb u intervjuu za Vice. U nastavku ću se pozvati na nekoliko referenci iz tog intervjua, a u ime dobrog novinarstva i istinoljubivog izveštavanja, pozivam vas i da pročitate Garnierovu knjigu „Elektrošok“, kao i da pogledate dokumentarni film „Laurent: Garnier: Off The Record“.
U ovim delima zapažamo veoma širok kontekst Laurentove muzičke postojbine, smisla i kreacije. Zapažamo sve što je dovoljno da kraj njegove knjige i kraj njegovog fima dočekamo pod utiskom čovekove velike ljubavi. „Svojim delima želim da se odužim muzici za sve što mi je dala“, objasnio je u filmu.
1995.
U decembru ove godine, Beograd je doživeo kultni koncert grupe The Prodigy u Hali Pionir. Kažu da je bilo mrtvih, metaforički rečeno. Ništa više posle te žurke nije bilo isto. Međutim, pre zulu ratnika, u septembru je održan „prvi veliki rejv“ na ovim prostorima. U hangarima, napuštenim industrijskim objektima na starom aerodromu na Novom Beogradu, u bloku 70, gde je prisustvovalo više od tri hiljade ljudi. Bio je to Laurent Garnier.
„Zemlje istočne Evrope su do tada bile pošteđene tehno talasa, kao bivša Jugoslavija, na primer, koja je upravo izašla iz višegodišnjeg rata. Pazi, mi nikada u životu nismo videli tenkove na ulicama. Vozio nas je okolo tip koji nam je s vremena na vreme govorio: “Ne smemo ovde da se zaustavljamo”, ili: “Ovde nam nije najsigurnije da stanemo.” Tako nešto nikada ranije nisam doživeo. Mislim da nam je taj vozač bio Bosanac, jer smo imali malu turneju u po okolnim zemljama. Svaki put kada smo morali da pređemo granicu smo stajali nešto ranije i menjali tablice. Svaka komunikacija je bila prilično teška, ali bili smo mladi i uzbuđeni“, opisao je Galebu za Vice.
„MORAŠ DA BUDEŠ PLESAČ DA BI OSETIO MUZIKU“
Mrtvi pijani, tipovi su u hangarima skakali na scenu, nudeći Garnieru i ekipi gajbe piva i flaše „nekog gustog neidentifikovanog alkohola“. Mnogim Beograđanima to je bio prvi put da su probali ekstazi. „Skakutao sam po bari ispred hangara dok je svojim patikama nisam u potpunosti isušio“, kaže jedan ortak.
Jeff Mills, Dimitri Hegemann i Laurent Garnier u berlinskom klubu Trezor
„Danas, iz ovog ugla, mogu da merim uticaj takve žurke. Danas, više od dvadeset godina kasnije, ali tada apsolutno nisam mogao. Mi nismo znali šta znači rat. Čuo sam od svojih bake i deke šta znači Drugi svetski rat, ali nikako to ne mogu da uporedim sa onime što ste vi živeli ili bilo ko u jednoj ratnoj zoni. Ljudi kojima je to stvarnost“, objašnjavao je.
Balkan je, baš zbog svoje turbulente energije, izvođačima sa strane, koji su imali dovoljno kuraži da zađu u ovaj deo Evrope tokom 90-ih godina prošlog veka, postajao omiljena destinacija za žurke. Sa druge strane, Beograd je iz vlastite nemaštine pronalazio kreativnost. Tragalo se, istraživalo, zezalo i živelo pod krilaticom da se nema šta izgubiti.
Počeci VS zrelost
Na svom albumu “Unreasonable Behaviour” iz 2000. godine, traku „Downfall” napravio je baš zbog bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Celo izdanje, zapravo je, posvetio ratu.
„KADA JE REČ O MUZICI, LJUDI SU PRESTALI DA PRETRAŽUJU“
GARNIER SA VELIKIM G
Nedavno sam prepričavao njegov nastup iz Rova kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu, 2018., koji je trajao od tri do sedam časova ujutro i završio se potpuno neočekivanom disko muzikom za koju je Gospod imao romantičan plan da je upotpuni sa kapima lagane kiše. Uspešno ga je sproveo u delo. A Garnier je ličio na samog Gospoda (dobro, tako je to u šest ujutro).
Četiri godine ranije, bio je bukiran za nastup u Depo magacinu, u Savamali. Neposredno pre te večeri, u Srbiji su se dogodile velike poplave. Uprkos tome, žurka je održana, a Laurent je dao svoj nemali doprinos: „vrteo“ je muziku 5 sati i honorar dao u humanitarne svrhe!
Možda će neko reći da pioniri velikih žurki elektronske muzike, koji sada troše šestu deceniju života, a tu su Carl Cox, Richie Hawtin, Jeff Mills, Marco Carola, kao i junak naše priče, imaju jedan privilegovan status u široj slici rejv kulture. Prvi su.
Kada se ta slika suzi i postane uska, njihova težina nije samo u tome što su probijali i afirmisali snagu plesa uz elektroniku. Nije stvar ni u tome da li su oni sada „matori“, „prevaziđeni“, „preskupi“ ili „već viđeni“. Radi se o tome da je Laurent Garnier, sa spomenutom ekipom, motivacija da se stvari rade iz ljubavi, hrabrosti i zahvalnosti!
P.S. Laurent Garnier je prvi strani izvođač koji se pojavio u Srbiji od početka ratnih sukoba!
JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POTRAŽITE OVDE.
Fotografije: Pinterest
