Kada dolazi uspeh, i čemu nas uče „padovi“? Kako ni od čega, napravimo nešto. U Srbiji je preduzetništvo tema koja je, rekli bismo, posebno popularizovana u poslednjih nekoliko godina. Upravo ovj tip ljudi, a dokazaće se i na primeru Nevena Milića, imaju šta da kažu na osnovu iskustva kada je reč o motivima kao što su upornost, jačina volje, ljubav prema poslu i projektu, ali i konstantna težnja za učenjem i usavršavanjem. – koliko god da se priča.
Neven Milić, svoj prvi biznis započeo je još kao dete kad je prao čase popet na okrenutu pivsku gajbu jer nije mogao da dohvati sudoperu. Lavandu je prodavao u ranim razredima gimnazije, a preko raspusta radio je u restoranima, na gradjevini i nosio namestaj. Po završetku osnovne škole Neven upisuje V Beogradsku gimnaziju, a kasnije se opredeljuje se za Fakultet Organizacionih nauka, čuveni FON.
Kako je podelio sa nama, svoje studenske dane proveo je radeći u studentskom kafeu. Zatim su usledili poslovi u autoperionici, moleraj, pa građevinski poslovi.
Saradnja sa Kabinet pivarom i bračnim parom Melentijevic predstavlja prvi korak ka upoznavanju sa preduzetništvom. Mnogo ljudi bilo je zaduženo za uspeh koji je Kabinet pivara postigla na tržištu u Srbiji. Ukoliko ste se pitali ko je obavljao taj misionarski posao predstavljanja i prodaje koncepta craft piva u momentu kada mnogi nisu znali šta taj pojam predstavlja, među prvima je to bio Neven. Nakon više godina rada uz pivaru Kabinet, Neven je postao ime koje će, pored osnivača, prvo sledeće da padne na pamet kada se pomene ovaj brend.
2017. godine, Neven postaje deo novog preduzetničkog projekta, udruženim snagama ekipa Kabinet pivare i Java Coffee beogradskog preduzetništva u polju kafe osnivaju Pascal caffee u Novom Sadu. Filozofija ovog mesta razlikovala se od svega što su Novosađani do tada imali prilike da okuse. Mesto je definitivno spajalo savremene trendove u gastronomiji, uz kartu pića gde se o svakom napitku posebno vodilo računa. Imidž je bilo još nešto što je Pascal izdvajalo od drugih. Trenutno je suosnivač bara Ruke i 2 Tales Craft džina.
Svi projekti na kojima je radio, ali i aktivno radi, mogu se definisati kao uspešni. Zbog toga smo se odlučili da neposredno od njega saznamo šta se krije iza plodova koje rađaju njegovi preduzetnički poduhvati.
Šta za Vas predstavlja pojam „početka“ kako same karijere, tako i u svakog od biznisa koje ste pokrenuli?
– Tabula rasa. Volim bele papire koji nemaju čak ni linije. Početak, je za sam početak, prilika da se nešto uradi, prostor da se ti kao pojedinac koji nešto novo počinje – iskažeš. Počeci su mi uvek interesantni jer donose izazove. Ono što je bitno pre svakog početka jeste imati jasnu ideju i jasnu viziju. Bez toga ne vredi počinjati.
Teško započeti bilo šta zbog opšteg stanja u kom se privreda naše zemlje nalazi. Jeste li saglasni sa tim?
– Okolnosti nisu sjajne i u mojoj ličnoj situaciji bilo je dosta izazovno uraditi određene, najpre, neophodne stvari. Postoje države u kojima je mnogo lakše doći do uspeha i razraditi posao, ali isto tako sam mišljenja da u našoj zemlji uspeh donosi veću čast i satisfakciju. Teško je upustiti se u neizvesnost, ali za one koji se ipak usude (pa čak i kad ne uspeju iz prve, druge ili treće što bio slučaj kod mene), neminovne poteškoće i neuspesi donose iskustvo. Svi ti činioci su sastavni deo originalnog uspeha. U slučaju kada sve ide po planu i odmah deluje uspešno, verujem da je to ujedno i veoma kontraproduktivno.
Za mene je kontraproduktivno kada sve ide po planu i odmah deluje uspešno
Verujete da je danas lakše napraviti „prvi korak“?
– Apsolutno verujem. Postoji mnogo više mogućnosti za ljude koji žele da se bave preduzetništvom. Ali, kako se taj ambijent promenio, deluje mi kao da se smanjio broj ljudi koji zaista žele da inoviraju. Ja sam kao student mnogo više radio nego učio. Sada prosečan student može brže da dođe do zarade i kapitala, da putuje lakše, da se posveti sebi. Otvorene su granice što se tiče naše zemlje, a mi beležimo rast nezainteresovanosti za rad i opšte obamrlosti.
Je l odgovor na to strah?
– Jeste, ljudi se plaše neuspeha, kritike, napuštanja komfora. Te borbe nisu savremene, ali svakako danas dobijaju veće dimenzije. Tu je i momenat u kom smo „podmireni“ elementarnim stvarima koje nas koče da razmišljamo izvan kocke, a to ubija preduzetnički duh. Takođe i neverovtna internost koju nosi moderno doba.
Šta je po Vašem mišljenju zajedničko uspešnim biznisima, a šta neuspešnim?
– Uspeh se danas meri najpre kroz finansijski aspekt. To ne bi trebalo da bude perspektiva. Uspešan biznis je onaj koji nas je naučio mnogo toga, a da su nam zdravstveni parametri ostali normalni. Što se tiče klasičnih indikatora za mene stu to klasične, skromne stvari koje se u finansijskom smislu podrazumevaju. Na kraju krajeva sve je do apetita i zavisi od toga šta koga ispunjava. Ali pre svega, uspeh je sačuvati sebe i to je za mene osnovno merilo kada je reč o svim poslovima.
Ja sam se suočavao sa neuspehom najčešće suočavao onda kad sam bio preterano optimističan, imao više poverenja u druge ljude nego što je trebalo, ili bio preambiciozan. Nekada bi mi nedostajala jasnoća ciljeva.
Uspeh je sačuvati sebe i to je za mene osnovno merilo kada je reč o svim poslovima
Poslednji Nevenov poslovni poduhvat jeste osnivanje 2 Tales craft proizvodnje džina zajedno sa Darkom Beljincom. Njihova destilerija je nastala pre samo nekoliko godina, a do danas može da se pohvali sa čak šest različitih proizvoda koji čine standardnu ponudu. 2 Tales brend ima specijlanu liniju dzionova Mali Ka3an i trenutno je jedini brend za proizvodnju džina čija je receptura kreirana isključivo od sastojaka koji dolaze od lokalnih proizvođača.
Vaša karijera ispunjena je partnerstvima, kako ih birate i održavate?
– Isti sistemi vrednosti, etičnost i poštenje. Često kod mene često ključnu ulogu igra intuicija. Uvek nastupam onda kada se poklope ta dva aspekta. Održavam partnerstva tako što nikada ne tražim uslogu koju i sam ne bih mogao da učinim za drugoga. Bitan momenat je i onaj u kom „obujemo tuđe cipele“ i onda sudimo. Tada se kreira realan scenario jednog odnosa i možemo da gajimo neka očekivanja. A previsoka očekivanja od partnera obično su razlog razilaženja.
Šta se dešava kada spomenuta intuicija zakaže?
– Preispitujem se, ali ne preterano dugo. Nekada je bitnije doneti odluku, nego čekati da doneseš „pravu“ odluku. Ukoliko je čovek opterećen time da donosi samo ispravne odluke, pitanje da li će doneti ijednu.
Da li Vas je intuicija navela i da se opredelite za ugostiteljstvo kao granu privrede kojom ćete se baviti?
– Ugostiteljstvo je izabralo mene (smeh), iako sam se trudio da pobegnem, pratilo me je. Moji roditelji su držali restoran i ja sam od malena bio u tom okruženju. Vaspitali su me po principu, zaradi za igračku. Pokušavao sam da pobegnem od ugostiteljstva, ali na kraju se samo dogodilo to da sam menjao strane, od radnika do vlasnika.
Odlučio sam da ipak ostanem zbog ljudi… Volim da vidim i nasmejane i tužne ljude. Kroz ovaj posao kao da vidim život. Svako od nas dolazi na određeno mesto kada je u nekom raspoloženju, zar ne? Razmena, živa reč, upoznavanje, bez plastičnih okvira. Zajednica koju ugostiteljstvo nudi je ono što me ispunjava.
Vaspitali su me po principu, zaradi za igračku
U kojoj meri su se promenile potrebe ljudi kada je reč o ugostiteljstvu?
– Potrebe su ostale iste i verujem da će uvek ostati iste. Način na koji dolazi do zadovoljenja se pak promenio. Mislim da je to problem koji je donela ta, virtuelna stvarnost i društvene mreže. Deluje kao da smo se otuđili i nedostaje nam više tog socijalnog momenta i inteligencije.
2 Tales džin uspešno se pozicionirao na tržištu – sa izbalnsiranim sastojcima gde je kleka uvek u prvom planu a koji je praćen većim postotakom alkohola (45% do 59%) što samim tim garantuje integritet pića. Nećemo reći ništa pogrešno ukoliko kažemo da sva dobro poznata „gradska mesta“ služe 2 Tales džin (Lift, Zaokret, Silosi, Restoran Tri, Thinkers, Restoran Iva), a jedno od njih je i popularan bar Ruke koji se, naslonjen upravo na destileriju džina, otvorio prošle godine i danas predstavlja jedno od omiljenih barova različitih generacija u Beogradu. Zajedno sa vlasnicima popularnog mesta Zaokret u Cetinjskoj, Neven je pokrenuo projekat koji spaja sve njegove ljubavi u jedno – kafu, pivo, džin i ugostiteljstvo.
Kako su onda Ruke uspele da se približe mlađim generacijama koje najpre popularizuju ovo mesto?
– Naša ekipa prati i voli savremene stvari, ali takođe želimo da prenesemo stvari koje su nekada bile aktuelne i za koje verujemo da treba da ostanu aktuelne. Trudimo se da ponudimo diferentnu uslugu. Kada su nastajale Ruke, krenuli smo od naših ličnih želja. Želeli smo da nametnemo određene stvari, ali ne po svaku cenu. Originalnost koja je privukla mlade proizašla iz niza kompromisa.
Sa druge strane insistiranje i posvećenost imao je svaki član tima, Marko Macura je vodio arhitekturu prostrora, Maki i Juca DJ-eve i program, Darko i ja ponudu pića i ekipu sa kojom radimo. Naši dijalozi izgledali su nekada kao iz filma Dvanaesti čovek. Tako je svaki član tima imao šansu bar jednom da bude taj dvanaesti čovek. Svako u svom segmentu zna na čemu se insistira i gde nema prostora za ustupke, ali bez sujete.
Svako u svom segmentu posla zna na čemu se insistira i gde se ne prave ustupci
Svaki preduzetnički projekat zahteva i jedinstven pristup koji će da ga „proda“. Kako se rodila ideja za vaš?
– Ideja je bila da sve ovo mora da uspe i da nema rezervnih planova. Mi nismo izmislili ništa revolucionarno. Bitno je da gajite i lične pasije prema onome što prodajete. Svi moji saradnici gaje dugogodišnje interesovanje i vole ono što rade. Svako od nas je doneo svoje iskustvo sa tržišta i priča se sama složila. Trenutno deluje kao da sam ja svuda uključen, ali imam tu potrebu i volim da spajam ljude. Za sada deluje kao da smo se svi odlično uvezali.
Kada smo radili na kreiranju ponude za 2 Tales džinove, prvo smo otišli po savet i to je bilo ključno, niko od nas dvojice u tom polju nije „najpametniji“. Jedan od njih je i Raša, jedna od glava beogradskog bartendinga, sa kojim smo radili na recepturi dva posebna džina.
Prvo smo otišli po savet i to je bilo ono ključno
Kako planirate da održite kontinuitet uspešnog poslovanja kada je reč o 2 Tales džinu i Rukama?
– Mislim da su ljudi koji imaju autoritet u društvu, prepoznali kvalitet za oba projekta, a kasnije su ostali ljudi samo krenuli da ih slede. Međutim, mi nismo još ni počeli sa implementiranjem svih ideja i planova koje imamo. Radi se o ozbiljnim strateškim planovima i dugoročnije gledamo na oba biznisa.
Možete li da nam otkrijete šta nas očekuje?
– Da, neke stvari. Otvorićemo spoljašnji bar i planiramo da otvorimo i kuhinju. Promenićemo meni. 2 Tales će proširiti ponudu džinova i votke. Ostalo ne bih smeo da nabrajam.
Čitav razgovor smo posvetili vašem poslovnom životu, za kraj, koji su vaši planovi na ličnom nivou?
– Trenutno pokušavam da osvestim mogo stvari kod sebe, pokušavam sam sebe bolje da upoznam. Samospoznaja je trenutno moj najveći izazov, ali i napredak u tom polju. Tu je i težnja da provodim više vremena sa ljudima koji su mi najbliži i da to vreme bude što kvalitetnije.
Foto: BURO.
