Muškarci i šeširi. Klizav teren, priznaćete… Pogotovo na Balkanu. Ipak, tu je Panama hat. Tehnički gledano, panama je šešir. Ipak, ona je i mnogo više od toga, jer je decenijama nezaobilazni deo letnjeg stila. Ovo je priča o šeširu koji nas je naučio lekciju iz geografije, ali i o detalju koji pravi razliku između dečaka i muškaraca.
Već na početku, nešto ćemo morati da raščistimo: ako na životnom računu imate 30+ godina kačketi su strogo rezervisani za sport. Ne zalećite se, popularne bucket šeširiće mogu da nose isključivo toddleri i precaroši. Srećom, tu je i timeless Panama hat, jedina koja može da nam povrati ono malo dostojanstva koje vrućina nije odnela.
Elegantni šeširi su prešli veliki put od zaštite lokalaca do izbora gold rush avanturista. Tek kasnije, u dvadesetom veku panama hat postao je nezaobilazni detalj bogatih i slavnih.
Fashion geography Panama hat za početnike: Od Ekvadora do Paname
Za ime najpoznatijeg šešira je poslužila najjužnija država Centralne Amerike, Panama. Sasvim slučajno i sasvim pogrešno, ispostavlja se. Može se reći da je posredi čak istorijska nepravda! Legenda kaže da je nekadašnji američki predsednik Teddy Roosevelt nosio karakteristični šešir po povratku iz Paname, koju je posetio kako bi ispratio izgradnju čuvenog kanala. Istorijske fotografije su obišle svet, pa je panama hat polako ali sigurno počeo da gradi svoj imidž.
Bili su to dani i kada je Panama bila THE mesto međunarodne trgovine, epicentar izvoza svakojake robe u zemlje Azije, Evrope, Severne Amerike. Šeširi nisu bili izuzetak, sparna klima je doprinela da vrlo brzo postanu čak i pravilo. Međutim, kako bi konfuzija bila kompletna dodeljeno mu je ime mesta kupovine, a ne proizvodnje. Tako je svet dobio čuveni panamski šešir Panama hat, koji je oduvek nastajao u susednom Ekvadoru!
Panama šešir se izrađuje od specijalne slame palminog lišća, koje se reže i “šiša” do korena. Na red zatim dolazi izbeljivanje kako bi panama šeširi bili aristokratski beli, sa kontrastnom crnom trakom. Iako su svetle paname najklasičnije, danas je slamu moguće obojiti u nizu atraktivnih nijansi.
Istini za volju, tradicija nošenja šešira postojala je značajno ranije. Bogati “jenkiji” su ga, kao majstori marketinga samo dodatno popularizovali. Danas se veruje da su sredinom 19. veka neumorni tragači za zlatom kao deo uniforme imali i tradicionalni šešir, koji je bio pouzdan saveznik u borbi sa suncem ali i kišom! U Južnoj Americi bio je to šešir Panama hat koji je bio poznat i kao sombrero de paja toquilla. Panama se mnogo lakše izgovara, zar ne?
Prvi tragovi o izradi šešira od trske u Ekvadoru vraćaju nas nekoliko vekova u rikverc. Iako se malobrojni majstori i dalje drže originalnog recepta, zanatska veština je vremenom narasla do statusa umetnosti. Taj skill prepoznali su belosvetski avanturisti i putnici namernici, koji su elegantni šešir proslavili na svim meridijanima!
Alhemija od trske
Od živahnih ulica ekvadorskih sela do posh svečanosti na kojima se razmeću slavni, panama šeširi predstavljaju primer letnje elegancije. Ako odaberete originalnu panamu, što svakako preporučujemo, svaki šešir predstavlja pravo malo remek-delo. Za takav utisak krivac je jedinstveni ručni rad ekvadorskih majstora. Najbolji među najboljima osiguravaju ne samo vanvremenski stil već i vrhunsku zaštitu od sunca, po potrebi čak i rampu za kišu…
U osnovi svega je materijal. To je trska se dobija iz palminog drveta i generalno za nju važi pravilo koje se nije menjalo vekovima: što je finija i ujednačenija po boji šešir će imati lepši izgled i duži vek trajanja.
Osim materijala, za kvalitet finalnog proizvoda su zadužene i male tajne velikih majstora, čije se umeće prenosi s kolena na koleno. Vešti prsti prekaljenih majstora formiraju gusto tkanje, koje se meri po kvadratnom centimetru. Najkvalitetnije primerci imaju oko dve hiljade tkanja, pa u tom slučaju pravljenje jednog jedinog Panama hat šešira može potrajati nedeljama, pa čak i mesecima…Vreme je novac, pa su cene tada basnoslovne, astronomske. Utehu predstavlja činjenica da su prvoklasni panama šeširi poput pahulje, unikatni.
Za najbolje „superfino“ šešire važi pravilo da mogu zadržati vodu i da kada su umotani mogu da prođu kroz prečnik burme!
Za razliku od sveprisutnih kopija najfiniji materijal je u praksi izdržljiv, ali istovremeno elastičan i mekan po čemu se pravi Panama hat razlikuje od turističkih šešira koji će trajati samo jedno leto.
Dobra panama tako može da preživi sve izazove u gradu ili na plaži. Čak ni transport, tradicionalna Ahilova peta ostalih šešira, ne predstavlja problem: panama dopušta rolanje, nakon čega se neće prelomiti, već će se nakon odmotavanja vratiti u svoj prethodni oblik.
Čin tkanja panama šešira toliko je jedinstven, zahtevan i značajan da ga je UNESCO 2012. godine proglasio nematerijalnom kulturnom baštinom (ICH)
How it’s made: od palminog lista do ikone stila
Najkvalitetniji panama šeširi su poznati kao Montecrisris, prema istoimenom gradu u Ekvadoru gde se tradicionalno proizvode. Iskusni majstori u pomenutoj regiji za izradu koriste prvi period dana ili veče, kako nemilosrdna vrućina ne bi negativno uticala na elastičnost vlakana… Za izradu jednog šešira potrebno je šest mladih listova palme. Pre nego što vlakna iz lišća u spretnim rukama krenu da formiraju oblik prolaze kroz fascinantan proces pripreme – omekšavaju se kuvanjem i sušenjem na suncu, a zatim se izbeljuju kako bi se uklonio hlorofil mešavinom vode, sumpora i posebnog guagra lepka.
Sam proces počinje od vrha, nakon čega se pedantno plete krug za krugom. Zatim se vrh postavlja na cilindrični drveni kalup, što omogućava da zanatlije pletu ostatak šešira, spuštajući se spiralno, naniže.
Nakon što je tkanje završeno, Panama hat šešir se ponovo pere, nakon čega sledi još jedan krug izbeljivanja, obrade rubova a zatim i oblikovanja. Na samom kraju, kao final touch, majstor stavlja dekorativne trake, obično od crne svile ili platna
Foto: Promo
