Richie Hawtin je tehnološki unapredio opremu za DJ-eve i time podstakao kreativni potencijal izvođača elektronske muzike. Uporedo s tim, ovaj renesansni čovek rejv kulture, Mocart minimala i vizionar među producentima, svojim delima neprestano podseća publiku na to gde je tehno nastao, kako se razvijao i šta mu je suština.
UTOČIŠTE
Sedeti s njim i razgovarati o di-džejingu izgleda kao da s Albertom Einsteinom diskutujete o teoriji relativiteta, napisao je novinar George Cessidy posle susreta sa Richie Hawtinom u Berlinu. Čovek koji je više od tri decenije na sceni, dokazano sposoban da dinamičnim tehno zvukom oduševi masovnu festivalsku publiku, isto kao što inteligentnim setom uspeva da zadovolji muzički ukus intimnog okruženja, ima ogroman kredibilitet i dignitet na tehno sceni.
Među prvima je uvideo mogućnosti za napredak di-džejinga posredstvom nauke i tehnologije. Miksovanje muzike pojednostavio je tako da bude dostupno svima, čak i osobama s oštećenim sluhom.
Ipak, nije reč o „štreberu koji voli kompjutere“, naprotiv, govorimo o liku koji je svoj svet, karijeru i uticaj izgradio odozdo, iz detroitskih ruševina gde je tehno počeo, a ne odozgo, s apstraktnih visina masovne industrije. „Danas se lako zaboravlja da je tehno bio supkultura – utočište za nepodobne ljude u gradu sa vrlo malo ekonomskih mogućnosti“, kaže za Document Journal. Evo kako je počeo tehno, čitaj Richie.
MAJEUTIKA
Rođen je u Velikoj Britaniji, a odrastao u kanadskom gradiću Vindzoru, koji od Detroita odvaja reka. Često ju je prelazio. „Istina je da sam bio drugačiji od svojih vršnjaka. Kao klinac kog zanima alternativa, muzičke prodavnice ploča i mali butici sa zanimljivom odećom, brzo sam potrošio sve što je Vindzor mogao da mi ponudi“, govori za Forbes. Zbog toga je tinejdžerske dane provodio preko reke, otkrivajući esid haus i industrijski zvuk.
Upoznao je Derrick Maya, Juana Atkinsa i Kevina Sandersona, koji su zajedno sa Jeffom Millsom bili pokretači detroitskog tehno zvuka. Bukvalno je svedočio rađanju tog muzičkog pravca. „To je bio period intenzivne kreativnosti. Našao sam se u pravo vreme na pravom mestu i hteo da se uključim“, opisuje. Kasnih 80-ih i ranih 90-ih Detroit je bio simbol slobode i buntovničkog duha. Kao grad u kome je sve stalo, mesto na kom duva promaja, bez potencijala za razvoj, imao je ogromnu prazninu, koju je popunila metakultura: hip-hop i tehno u muzici, gragiti u umetnosti… „Tehno je ujedinio ljude, bez obzira na boju kože, versko ili političko opredeljenje; rejv je bio način da se pošalje poruka slobode“, tumači za Document Journal.
Sa 17 godina postao je disk-džokej, otkrivao radio-stanice i boravio u muzičkim radnjama. A ploče su, u njegovom slučaju, stvar kućnog vaspitanja. Otac je bio kolekcionar. „Zanimao se za novu muziku, Kraftwerk i Pink Floyd„, seća se Richie Hawtin. Još važnije, kao inženjer robotike, otac je docnije mogao da mu pomogne u primeni ideje o novim miksetama i naprednim programima. „Drugovi iz Detroita imaju običaj da kažu kako mi je otac bio tajno oružje“. Uz pomoć svog matorog, kanadski disk-džokej napravio je jedinstvenu verziju model 1 miksera, koji danas koriste vodeći tehno izvođači.
Kada mu je bilo 19, izdao je svoje prve trake, a sa 23, pod pseudonimom Plastikman, album-prvenac Sheet One – prema oceni kritičara, monumentalno delo koje je doprinelo stvaranju nove generacije elektronske muzike.
ISTO A DRUGAČIJE
Onda se tehno kultura iz Detroita preslikala na Berlin, koji je danas globalni centar ove muzike. Ipak, tada još uvek nije bilo dovoljno pojedinaca i grupa koji bi kreirali muziku za ljude željne rejva. „Scena je bila mala, zbog čega su ljudi uključeni u nju morali da zasuču rukave i prionu na posao ako su želeli da nešto promene“, priča. Ubrzo je muzička planeta postala mesto sa sve više umetnika zainteresovanih za pravljenje i puštanje elektronske muzike. Richie i njegova ekipa bili su u fazonu: „Hajde da im pomognemo! Hajde da damo sebe za nešto što će ostati i novim generacijama“.
Sa Džonom Akvavivom, s kojim je firmirao lejbl Plus 8, investirao je u Beatport (iTunes elektronske muzike), nešto bez čega današnji disk-džokeji ne mogu da žive. Dobro bi bilo spomenuti i njegovu M_nus etiketu. „Pozvali smo ljude sa scene da ulože u razvoj industrije“, otkriva.
Zahvaljujući ovim potezima, između ostalog, tehno industrija postala je masovna. S druge strane, on ne propušta priliku da priču vrati unazad, na izvorište, i prava je umetnost kako mu to polazi za rukom – da svojim setom iznenadi publiku. ceo svet je u tehnu, a Richijev tehno je uvek nekako drugačiji.
RICHIE I EXIT
Prvi put sam ga video i slušao kao gimnazijalac 2005. godine, u Bašti Sava centra. Tamo su me poveli stariji brat i njegovi ortaci, predstavivši taj nastup kao nešto veoma važno, a ovog DJ-a kao najveću facu tehno scene. Prisećali su se događaja koji je prethodio ovome, kada je Richie rokao na Kalemegdanu, u društvu Karla Koksa.
Kada je zauzeo DJ pult, video sam suvonjavog lika, na prvu loptu ekscentrčnog, s asimetrično ošišanom kosom. Odeven u crno i pre nego što je to postao zaštitni znak svega estetskog u tehnu. Danas nosi odeću s potpisom Rafa Simonsa, bivšeg kreativnog direktora Diora, s kojim je prijatelj. Jede isključivo hranu japanske kuhinje, a omiljeno piće mu je sake.
Upamtio sam ga po tome što ne odvaja ruke od miksete, ne igra dok nastupa, samo cupka nogom i povremeno podigne pogled, inače retko kada i gleda u publiku. Uposlen je, kao naučnik s instrumentima, tako sam ga doživeo.
Drugi put sam ga slušao deceniju kasnije, 2015. u Rovu kod Vojnog muzeja, a hajlajt večeri bio mi je trenutak kada sam sreo drugaricu iz gimnazije koja me je pitala: „Šta ćeš ti ovde?!“. Postalo mi je jasno da je tehno mejnstrim.
Ono što je važnije jeste Exit 2016. Richie je najavio kako za tu priliku sprema nešto posebno, kasnije smo saznali da je reč o konceptu ENTER. Na bini Dens arene bio je mrak, bez efekata na video-bimu, bez lasera ka publici. Richie nije zauzimao mesto za DJ pultom. Umesto toga, kada je snop osvetlio sredinu stejdža, primetili smo da se izvođač vidi ceo, od glave do pete, dok mu s obe strane stoje konstrukcijes miksetama, sintisajzerima i kompjuterima. Kao pijanista koji istovremeno svira nekoliko klavira, tako je izgledao te večeri. Poput savremenog dirigenta koji se na tvrđavu spustio s neke druge planete, pravio je snađan tehno, pam-bam, pam-bam-bam, naposletku praćen vizuelnim efektima što oponašaju pokrete njegovih ruku.
„Želim da budem transparentan u tome kako stvari nastaju“, rekao je kasnije. „Radimo ovo zato što nije rađeno pre nas. Reč je o novim dostignućima i pomeranju granica. To je stav koji želim da vratim di-džejingu“. Potom je osmislio i koncept CLOSE – Spontaneity & Synchronicity, kojim prodire dublje u eksperimentisanje i improvizaciju u trenutku dok pušta muziku.
ETOS
Praveći homogenu muzičku vezu između čoveka i mašine, Richie Hawtin uspešno menja svest publike o tome šta je DJ i šta bi sve mogao da bude. Kao nekakav živi baner tehno istorije, koji nas podseća na zvuk zarobljenog Detroita, melodiju oslobođenog Berlina, poput marljivog profesionalca koji stalno nudi nešto novo, nalik futuristi što predviđa trendove, Richie Hawtin je jedinstven etos: prošlost, sadašnjost i budućnost ove umetnosti.
Autor: Stefan Tošović, glavni i odgovorni urednik BURO.Srbija
Foto: Pinterest
JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN PRONAĐITE OVDE.