Steve McQueen: ANTIHEROJ NA PUTU HEROJA

U poslednjoj dekadi marta navršava se 94 godine od kada se na životnu scenu popeo Terrence Steve McQueen (u nastavku teksta Stiv Makvin) – komadant holivudskih antiheroja iz zlatnog perioda fabrike filmova i snova. I dok mlađe generacije moraju da izguglaju osnovne informacije o tome ko je bio i šta je predstavljao, oni stariji, u selekciji 40+, s nostalgijom se sećaju kinematografskog junaka uz čije su se likove, u zavisnosti od žanra, smejali ili plakali. Ovo je priča i za jedne i za druge, a priređuje je Boris Jakić.

AUTSAJDER?

Ne dajem intervjue jer, kao prvo, smatram da nemam šta da kažem, a kao drugo verujem da su mediji puni govana. Mislim da sam poslednji intervju dao pre deset godina. Ne znam kome, što vam dovoljno govori šta mislim o tim stvarima. Ali kako izvesno poštujem mladost, odlučio sam da dam intervju za vaš list – rekao je Stiv Makvin bubljuljičavom novinaru lokalnih školskih novina dok je snimao film “The Hunter”, početkom 1980., desetak meseci pre nego što je preminuo. 

U filmovima u kojima se pojavljivao, u biskopskom mraku dobijale su se emocije umesto, kako je to slučaj danas, kokice. Kao što je to slučaj s većinom velikana popkulture, njegov karakter nije bio jednodimenzionalan: s jedne strane pažljiv i human, s druge prznica i prevarama sklon ženskaroš. Uprkos manama, imao je nekoliko životnih načela kojih se pridržavao: ne junači se na slabijim, ne potcenjuj druge i uvek daj svoj maksimum kad se prihvatiš nekog posla.  

Start nije obećavao. Rođen je kao autsajder, a onda se, posle čestih boravaka u nokdaunu, uspravio i zgrabio svoju sreću. Slično kao mnoge njegove kolege, do glavnih uloga je stigao sporednim putevima. Rođenjem 1930. bio je osuđen na propast. Od oca Vilijema, pilota kaskadera u cirkusu, nasledio je samo prezime. Nije ga upoznao jer je Makvin senior napustio Džuliju En, glumčevu majku, nekoliko meseci pošto je ostala u drugom stanju. To je ostavilo ozbiljne posledice na njegovo formiranje. Dugo je pokušavao da se oslobodi osobine da brzo odustaje od ljudi i prostora izbegavajući da preuzme odgovornost za druge. Odsustvo oca u mnogome je odredilo njegovo detinjstvo i mladost.

VELIKA ŠKOLA U VELIKOJ DEPRESIJI

Kad je imao tri godine, u vreme Velike depresije, majka ga je iz rodnog Indijanapolisa poslala zajedno sa bakom i dekom, Lilijen i Viktorom, u Slejter u Misuriju kod bakinog brata Kloda. On je ubrzo uzeo malog Stiva pod svoje. Od njega je dobio neke od najvrednijih lekcija, zavoleo auto i moto trke i dobio zlatni džepni sat na kome je pisalo: “Stivu – koji mi je bio kao sin”. Kad je imao osam godina vratio se kod majke koja se u međuvremu preudala. Diskleksičan i delimično gluv od posledica infekcije uha, bio je povučen dečak. Očuh ga je toliko mlatio da je s devet napustio kuću i živeo neko vreme na ulici gde je postao deo bande koja je optužena za nekoliko provala i krađa. Nesposobna i nezaintersovana da vaspitava sina, Džulijen ga je ponovo poslala kod deda-ujaka Kloda u Slejter.

„NE JUNAČI SE NA SLABIJIM, NE POTCENJUJ DRUGE I UVEK DAJ SVOJ MAKSIMUM KAD SE PRIHVATIŠ NEKOG POSLA“

Ne uspevši ni jedno mesto da doživi kao svoje, da izgradi odnos pripadnosti prema porodici i lokalnoj zajednici, s lakoćom je napuštao dom posle prvih problema. A njih je bilo u izobilju. Novi susret s majkom imao je kad joj se pridružio u Los Anđelesu gde se udala treći put. Imao je 12 godina. Kad ga je policija dovela kući s lisicama na rukama posle krađe automobilskih guma, očuh ga je temeljno propustio kroz šake. Kad ga je bacio niz stepenice, Stiv se uspravio i procedio kroz zube: “Ako još jednom staviš tvoje smrdljive ruke na mene, kunem ti se da ću te ubiti”. Posle incidenta, očuh je nagovorio Džulijen da podnesu sudu zahtev da se smesti u dom u Činu s obzirom da je “nepopravljiv”. Okružen drugim dečacima sličnih životnih priča, osetio se po prvi put delom zajednice. Boravak u domu mu je, po sopstvenom priznanju, pomogao da postane zreliji. Na kraju je postao uzor drugima, pa je izabran za Dečački savet, koji je predlagao pravila ponašanja u domu. Kasnije, kad je postao zvezda, stalno se vraćao u dom kako bi se družio s napuštenim dečacima.

Kada je sa 16 godina itišao iz institucije nade u Činu, ponovo je otišao kod majke koja je u to vreme živela u njujorškom Grinič Vilidžu. Posle kratkih iskustva rada na teretnom brodu i u javnoj kući, prijavio se u mornaricu uz pismenu dozvolu majke s obzirom da je imao manje od 18 godina. Vojska je napravila čoveka od njega, kako je to činila s većinom muškaraca.  Pošto je uspešno savladao obuku, brzo je napredovao. Stigao je u rekordnom roku do čina redova prve klase, da bi potom pokazao svoje staro lice buntovnika i mangupa.

Sedam puta je degradiran. Poslednji put zato što se nije vratio u jedinicu dve nedelje posle isteka vikend odsustva. Vojna policija ga je je pronašla u jednoj uvali s devojkom. Pružio je otpor tokom hapšenja, zbog čega je zatvoren na 41 dan. To je bila blagotvorna kazna. Rešen da zaradi novu šansu i povrati poštovanje, promenio se. Tokom boravka na Aljasci spasio je život petorici mornara zbog čega je uvršćen u počasnu gardu koja je obezbeđivala jahtu predsednika Harija Trumana.

Koliko god mu prijala zbog redovne plate i discipline, vojska ga je gušila, osećao se zarobljeno u predvidivosti puta koji je izabrao. Zato je napustio mornaricu i upisao školu glume u Njujorku. Paralelno sa studijima, odlazio je na moto-trke u njujorškim četvrtima poznatim po preporukama za izbegavanje. Vikendom je za pobedu mogao da zaradi 100 dolara, što bi po današnjim merilima iznosilo deset puta više.

Posle nekoliko minijaturnih uloga u njujorškim pozorištima, debitovao je na Brodveju 1955. u predstavi “A Tatful of Rain” sa Benom Gazarom u glavnoj ulozi. Prečicom do slave krenuo je iste godine kad se preselio u Holivud. Angažvao je agenta i počeo je da dobija uloge brže nego što je i sam očekivao.

DISLEKSIČAN I DELIMIČNO GLUV OD POSLEDICA INFEKCIJE UHA, BIO JE POVUČEN DEČAK

Posle skromnih početaka u vidu portabl uloga u manje uspešnim filmovima, dobio je prostor za dokazivanje u vestern seriji “Trackdown”. Ostavio je dobar utisak i dobio ulaznicu za novu seriju “Wanted: Dead or Alive” koja je tek počela da se snima. Iako je i u njoj glumio negativca, lovca na ucenjene glave, Makvin je pokazao sposobnost da odbrani lik i pridobije simpatije publike. Visoki honorari iz vestern serija došli su kao poručeni u trenutku kada je sa devojkom Neli želeo potomstvo i planirao kupovinu kuće. Kćerku Teri Lesli dobili su 1959. a godinu i po kasnije sina Čeda.

JEDAN VELIČANSTVENI

Sreća mu se ponovo osmehnula, a da on nije morao prstom da mrdne. Ubrzo pošto se oženio sa glumicom Neli Adams 2. novembra 1956, dobio je prvu veliku šansu. Iako je podela za film “Never So Few” uveliko bila gotova, kapriciozni i moćni Frenk Sinatra rešio je da iz filma izbaci Semija Dejvisa Juniora zato što se drznuo da ga blago kritikuje u radio intervjuu. Uloga je dodeljena Makvinu. Uz Sinatru kao protežea, dobio je mnogo krupnih kadrova što je naposletku rezultiralo pozitivnim kritikama.

Posle ovako dobrog iskustva, reditelj Džon Stradžis pozvao je Makvina u “Sedam veličanstvenih”, ispostaviće se koju godinu kasnije, u remek-delo sedme umetnosti. Već tu, gotovo na samom početku filmskog života, pokazao je uspravnu kičmu i čvrst karakter.

U autobiografiji Eli Valah je otkrio kako je Jul Briner, u to vreme velika zvezda Holivuda, bio prilično uznemiren pojavom glumca koji je privlačio više pažnje od njega, bio popularniji među ekipom i s lakoćom osvajao svaki kadar. Netrpljevisost prema Makvinu je pokazivao na svakom koraku, što je na kraju rezultiralo tučom u kojoj je poznati filmski ćelavac izvukao deblji kraj.       

TOKOM BORAVKA NA ALJASCI, SPASIO JE ŽIVOT PETORICI MORNARA 

“Sedam veličanstvenih” doživeo je veličanstven uspeh. Osim što mu je doneo komercijalnu blagodet i veliku popularnost, omogućio mu je ulazak u red velikih holivudskih zavodnika. Žene su ga proganjale. U kratkom vremenskom roku preobrazio se od stidljivog momka u samouverenog švalera. Sa licem bitange i šarmom dečaka, s lakoćom je odvodio žene u krevet, uprkos tome što je bio u braku.

Zahvaljujući filmovima “The Great Escape”, “Love with the Proper Stranger”, “The Sand Pebbles”, “The Thomas Crown Affair” i posebno “Bullitt” tokom žezdesetih zaradio je status najplaćenijeg glumca. Bogatstvo je trošio na svoje strasti: brze automobile, motore i pijanke s prijateljima. Bio je popularan kao Isus, i to u vreme kad je televizija još bila novotarija koju nisu mogli da priušte svi. O tome svedoči pesma “Star Star” koju su mu Rolingstonsi posvetili na albumu Goats Head Soup 1973.

Premda je u njegovoj spavaćoj sobi bilo prometno kao na Menhetnu u podne, odlučio je da promeni životne navike kad je se zaljubio u glumicu Ali Makgrou na snimanju filma “The Gataway”. Ubrzo se razveo od supruge Neli i oženio crnokosu trofej glumicu. Stivovi bliski prijatelji, a njih nije bilo mnogo, tvrdili su da je ona bila njegova jedina prava ljubav: “Bio je lud za njom, voleo je i onog dana kad je umro”, rekao je jedan njegov intimus. Brak s Ali je trajao do 1978. kad su se sporazumno razveli.

Nekoliko meseci pre smrti, u januaru 1980, oženio se treći put. Njegov izbor je pao na manekenku Barbaru Minti. Osim zvaničnih supruga, potvrđeno je da je bio u vezi sa Lorin Haton, Kendis Bergen, Mami van Doren, Barbarom Li, Natali Vud…   

DISCIPLINA TELA

I u momentima najveće slave i uspeha, tokom sedamdesetih, nije odsupao od rutine stečene za vreme boravka u mornarici. Vežbao je dva sata svakog dana, uključujući trčanje ne manje od osam kilometara. Disciplinujući telo vežbao je duh, tvrdio je njegov prijatelj, fotograf Vilijem Klekston. “Pušio je marihuanu gotovo svakodnevno”, dodao je, dok je biograf Mark Eliot tvrdio je da je na vrhuncu slave trošio velike količine kokaina. Uprkos pričama o korišćenju psihoativa, Makvin je bio etalon profesionalnosti. Nikada nije kasnio na snimanja ili dolazio nespreman. Poštovao je tuđe vreme. Njegovi pravi poroci su bile cigarete i alkohol.

I upravo je nikotin bio okidač za njegove prve zdravstvene tegobe. Tokom 1978. nije mogao da se oslobodi upornog kašlja. Sve teže je dolazio do daha, pa se posle završetka snimanja filma “The Hunter” u decembru 1979. podvrgao detaljnom pregledu na kome mu je otkriven tumor na pleuri pluća, koji najčešće nastaje zbog dužeg izlaganja azbestu. A kako je često nosio azbestna odela na auto-trkama, postalo je jasno da su dve njegove strasti – nikotin i brzina – uzrokovale bolest. Stvari su se rapidno pogoršavale.

BOGATSTVO JE TROŠIO NA STRASTI: BRZE AUTOMOBILE, MOTORE I PIJANKE

Već u februaru je procurela informacija da ima metastaze u trbušnoj duplji, a National Enquirer je tvrdio da je glumac u “terminalnoj fazi”. Kako zvanična medicina nije imala odgovor za njegovu bolest, rešenje je potražio u Meksiku kod kontroverznog Vilijema Donalda Kelija, koji je teško obolele pacijente lečio modifikovanom Gersonovom terapijom koristeći klistiranje kafom, često kupanje šamponom i injekcije ćelijama krava i ovaca. Takav tretman, naravno, nije dao rezulat. U stomaku je imao ogroman tumor, koji američki lekari nisu želeli da operišu procenjujući da takav hirurški zahvat ne bi izdržalo njegovo srce. Zbog toga je Stiv Makvin krajem oktobra 1980. otišao ponovo u Meksiko, u Siudad Huarez, gde se u bolnici prijavio pod lažnim imenom Semjuel Šepard.

Preminuo je sedmog novembra u tri sata i 45 minuta, 12 sati posle operacije tokom koje mi je izvađen tumor težak pet kilograma. Po glumčevoj želji, kremiran je, a njegov pepeo prosut po Tihom okeanu.    

Malo je filmskih zvezda koje su istovremeno bile mešavine mangupa i džentlmena. O toj alhemijskoj formuli za profesionalni i životni uspeh govorio je holivudski lepotan Robert Redford istakavši kako je “bio nesrećan što nije izgledao poput Stiva Makvina, jer je on bio muškarac u koga se žene zaljublju dugo i istrajno”. Makvinovo nasleđe, iako bogato, ostalo je nedorečeno. Napustio je životnu  pozornicu prerano, u vreme kad je mogao da pruži još blistavih uloga. Uprkos hendikepu da je na filmskom platnu imao ograničen rok delovanja od svega dvadesetak godina, postao je ikona popkulture zato što je u svojoj ličnosti uspeo da ujedini suprotnosti – heroja i antiheroja.

Fotografije: Pinterest

JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.