Kakav je to prostor koji zovemo domom? Gde se osećamo sigurno i zaštićeno? Na fundamentalnom nivou ljudska bića imaju potrebu za skloništem, ali takođe želimo da to mesto bude i udobno, lepo i da predstavlja sponu između nas i okoline. Većina ima jasno mišeljenje koji je naš stil, ali postoje i te tanane reakcije na enterijer koje nisu vidljive na površini i više su povezane sa našim instinktima.
Na prošlogodišnjoj manifestaciji Salone del Mobile u Milanu, Google je u partnerstvu sa Arts & Mind laboratorijom univerziteta Johns Hopkins sproveo interesantan eksperiment: želeli su da pokažu kakav efekat ima sve što vidimo, čujemo i osećamo na naš um i telo. Dizajnirali su tri različite sobe koje su opremili Muuto nameštajem, a posetioci su nosili posebne narukvice sa senzorima kako bi se pratile njihove reakcije dok se kreću. Dobili su preporuku da budu tihi i ne proveravaju telefon kako bi se kompletno koncentrisali na enterijer. Ivy Ross iz kompanije Google otkrio je da se skoro polovina ispitanika smirenije osećala u prostorijama koje im nisu na prvi pogled bile vizuelno najprivlačnije. Ovo nas je navelo da razmislimo o činjenici da ono što mislimo da želimo nije uvek ono što u nama izaziva taj čarobni osećaj „kao da smo kod kuće“.
Većina ljudi je svesna benefita koje biljke u kući mogu doneti, kao i dnevnog svetla za život, ali postoje i manje poznati aspekti Biofilije (u dizajnu to predstavlja koncept koji pruža rešenja za stvaranje zdravijeg i produktivnijeg životnog prostora) koji nam mogu pomoći da budemo više povezani sa prirodom i samim tim srećniji. Upotreba organskih materijala kao što su drveni podovi i nameštaj, pre nego plastike i laminata pomaže nam da ostanemo više u skladu sa okolinom.
Poenta je u tome da dozvolimo svojim telima da budu u harmoniji, tako da kada se radi o dizajnu svetla, neophodno je pronaći pametna rešenja, a ključ je u kombinaciji koja uključuje svetlo na plafonu, stone i podne lampe, kao i sveće koje brzo mogu promeniti atmosferu u prostoru. Ukoliko postoji opcija, trebalo bi svuda staviti prekidače sa dimerom i tako dodati još opcija za promenu i mogućnost za prilagođavanje svetla svakom raspoloženju. Koliko nam je potrebno blistavo i jarko svetlo, toliko su nam potrebni i tama i osećaj ušuškanosti, a za brzu promenu dimeri su savršeno rešenje.
Neverovatan značaj na našu psihu imaju i boje i svi imamo svoje favorite i omiljene nijanse, a određenim bojama dajemo i određeni značaj. Nemački mislilac Johann Wolfgang von Goethe napisao je knjigu „Učenje o bojama“ 1810. godine, u kojoj je objasnio različite koncepte povezane za boje u spektrumu: crvenu je povezao sa „lepim“, žutu sa „dobrim“, zelena je opisana kao „korisna“, a ljubičasta nosi asocijaciju na „nepotrebno“. Po tom ključu je opremio sopstveni dom, manje drage goste primao je u sobi koja je bila okrečena u plavu boju, dok je za bliske prijatelje bila rezervisana intimnija dnevna soba koja je bila obojena u jarkožutu.
Naravno, uticaj enterijera na psihu je duboko lična stvar i ne postoje jedinstveni i uvek tačni odgovori, ali vredi razmisliti o tome koliko dobro uređen prostor ima moć da utiče na naše raspoloženje. Dok neki uživaju u prostranstvu širokih prostorija sa visokim plafonom, drugi više vole intimnije prostorije, čak i teksture i materijali za različite ljude nose različito značenje. No, ono što bi definitivno trebalo da uvedete u svoj život jeste razmišljanje, ne o onome šta mislite da vam se sviđa, ili je trendi, već bi pri uklapanju nameštaja mogli da odvojite trenutak da promislite kakve sve to osećaje budi u vama. Dugoročno ćete od toga i te kako profitirati!
Ako vam je tema zanimljiva i želite da je dublje istražite preporučujemo vam da potražite knjige „The Architecture of Happiness“ autora Alain de Bottona i „Wellbeing in Interiors: Philosophy, design and value in practice“ koju je napisala dizajnerka Elina Grigoriou.
