Ovaj stan u Beogradu osvaja funkcionalnim rešenjima u minimalističkom stilu
Jednostavno, promišljeno, umereno i zen. To su prve asocijacije koje vam se rode kada obiđete ovaj stan na beogradskom Vračaru, ono što je specifično jeste da je ukupna površina stana 83 kvadrata, a da još čak 100 čini dvorište koja u toplim mesecima preuzima fokus i postaje tačka okupljanja i mesto gde se odvija život. Arhitekta Miloš Milivojević koji je odgovoran za enterijersko rešenje ostao je veran svom minimalističkom stilu, a investitor mu je prepustio potpuno poverenje.
Kako Miloš kaže: „U procesu projektovanja sam imao puno poverenje investitora, čak i u elemente projekta prema kojima je, znam, imao određenu dozu straha“. Jer, dodaje, „prostor za iskorak je upravo ono što na kraju i projektanta i investitora čini srećnim“. Jedina želja investitora, inače uspešnog mladog pilota, bila je da kuhinja i trpezarijski sto budu centralno pozicionirani u stanu. To na neki način i najbolje oslikava njegov privatni život, sa prijateljima uz vino i dobru hranu.
Apartman 47/1 se nalazi u prizemlju novoizgrađenog stambenog objekta na Vračaru. Dnevna zona, dominantni prostor, je kliznim staklenim zidom u potpunosti povezana sa otvorenim prostorom. U dvorištu je formirana komforna zona sedenja natkrivena bioklimatskom pergolom i ušuškana zelenilom. Enterijer apartmana je rešen jasnim i potpuno čistim arhitektonskim potezima. Beton kao osnovni konstruktivni materijal objekta je u svom izvornom obliku, sa svim nepravilnostima i gradilišnim oznakama sačuvan u stanu i čini savršen okvir za Miloševe enterijerske igre. Pod i komadi nameštaja u hrastovom masivu, svojom toplinom i finom završnom obradom suprstavljeni su betonu i tako je stvoren balans.
Kuhinja je lišena svih suvišnih detalja, naglašena markantnom crnom bojom i u vidu kakvog svedenog eksponata, prostorno gledano postavljena na nivou ekcesa. Nasuprot kuhinjskog bloka, u najosvetljenijem delu stana, postavljen je trpezarijski sto, po želji investitora centralno mesto okupljanja. On svojom neočekivanom konzolnom postavkom stvara tihu dramu i zajedno sa kuhinjskim blokom predstavlja najizražajniji deo stana.
Osvetljenje je gotovo u svim delovima apartmana rešeno korišćenjem indirektnih izvora svetlosti, kako bi se izbegle oštre senke, prostor ispunio osećajem mekoće i postigla iluzija prostornosti na mestima gde je to bilo neophodno. Detalji su potpuno svedeni, uglavnom crni, a njihova oskudnost u kvantitetu naglašava njihovu oblikovnost i prisutnost u enterijeru.
Zaista se radi o stanu koji predstavlja skladnu celinu i gde deluje kao da nijedan element nije suvištan. Arhitekta je to postigao kroz pametna rešenja gde je insistirao na funkcionalnosti i skrivanju elemenata za odlaganje kako bi kvalitetan nameštaj dospeo u prvi plan. Izostanak detalja daje atmosferu kul savremenog prostorima gde je stanarima ostavljeno da menjaju ambijent po volji igrajući se sa svetlom i muzikom, po želji.
