Zašto smo toliko opsednuti kućama slavnih i šta to govori o nama?

Pre dve nedelje Architectural Digest otvorio je vrata doma kreatorke sadržaja Emme Chamberlain i to je sve o čemu internet i dalje bruji. Zapravo, to nije ništa novo, budući da naša opsesija kućama slavnih postoji… oduvek.

Surova istina je da se uslovi za život u globalu drastično pogoršavaju, te sa druge strane raste naš apetit za virtuelnim šetnjama domovima poznatih kao vrste eskapizma, molitve kultu ličnosti i nezasite ljudske potrebe da zaviri iza zavese. U kući Emme Chamberlain vladaju zemljani tonovi, skupocena jednostavnost i prodorna prirodna svetlost i svi su opsednuti, ne samo enterijerom, već i činjenicom da jedna dvadesetjednogodišnja poseduje kuću vrednu 12 miliona dolara.

Mi zapravo deceniju unazad voajeristički zavirujemo u domove slavnih i bogatih, počev od MTV Cribsa, preko rijalitija poput „Keeping Up With Kardashians“, do Instagrama a sada i TikToka i ne da više ne moramo da virimo iza zavese, „nedodirljivi“ je sada sklanjaju za nas, da imamo bolji pogled na njihove đakuzije, gigantske garderobere i infinity bazene. I uprkos tome što ovo narušava mistiku koja ih je nekada pratila, naš apetit za zavirivanjem u hramove njihovih intima ne pokazuje znake usporavanja. Ali šta se krije iza ove fascinacije, posebno u eri u kojoj sve manje ljudi može priuštiti da poseduje sopstvenu kuću ili stan?

Dr Jessica Martin, sociološkinja sa Leeds univerziteta, objašnjava da naši parasocijalni odnosi sa ličnostima visokog profila često podstiču ovu glad za ličnim, „domaćim“ sadržajem poznatih ličnosti. „Oduvek smo ulagali u iluziju intimnosti sa slavnim ličnostima, a pod režimima neoliberalnog preduzetništva, lični prostor je postao centralni deo identiteta mnogih poznatih brendova“, objašnjava ona.

Pandemija je nesumnjivo pojačala uzbuđenje povodom ove vrste sadržaja, budući da je nemali broj poznatih u periodu od dve godine davao intervjue i uključivao se na raznorazne webinare upravo iz udobnosti svog doma. Sve to je kod gledalaca izazivalo oprečne emocije, od frustrirajućeg do osećaja divljenja. Rastući životni troškovi dodatno nadograđuju ovaj fetiš, jer udoban i lagodan život (ne govorimo o luksuzu, već elementarnosti) deluje kao misaona imenica, a kako jaz između „nas“ i „njih“ raste, sve smo zainteresovaniji da vidimo kako druga polovina živi. I možda nikada nećemo imati kuću poput Emme, Dakote Johnson ili Gigi Hadid, ali jedno je sigurno: volimo da maštamo o tome.