Donosimo vam inspiraciju kako da uredite vikendicu u stilu planinske kuće

Ova lepa kuća od 100 kvadrata pripada Alanu Maskinu vlasnik biroa Olson Kundig Architects, on je spojio originalnu kuću iz 1930. godine i novi deo, koji danas funkcionišu kao skladna celina. Originalno, kućica je imala samo jednu sobu sa niskim plafonom i tavanom. Plafon je bio izrađen od drveta koje se pre 100 godina moglo naći u tom kraju. Maskin je insistirao da se sve to iskoristi, pa su svi originalni drveni paneli dobili novu ulogu kao: ormarići, delovi plafona i ormana. Maskin je namerno koristio drugačiju vrstu drveta pri renoviranju i dograđivanju, kako bi se jasno videla razlika između perioda gradnje, onoga što je „sada“ i onoga što je bilo „nekada“. Iako je ovaj projekat zahtevao mnogo vremena i energije Maskin ga zove „projektom iz snova“. Uklonio je nekadašnji tavanski prostor i tako je dobio ozbiljnu visinu plafona i dodatne izbore prirodnog svetla. U novom delu dodao je sprat do koga vode uske stepenice i gde je smeštena spavaća soba koja je spektakl za sebe. Sva u staklu i drvetu, ovo je soba koja zbilja inspiriše, daybed smešten tik do gigantskog prozora jeste mesto odakle se ne bismo pomerali. Taj komad, ali i većina nameštaja u ovoj kući je posebno izrađivana po Maskinovim nacrtima posebno za ovaj projekat.

Ako sanjate o usamljenoj kući u šumi, obratite pažnju. Ova kompaktna planinska kuća nalazi se u ruralnom delu Vermonta ušuškana u šumi četinara. Radi se o porodičnoj vikendici koja je izgrađena na zemlji koja je već generacijama u porodici. Biro Olson Kundig dobio je brif za kuću čija bi namena bila da zbliži članove porodice. Oni su se odlučili za izgradnju kućice od 70 kvadrata od čelika, drveta i betona. Izbor materijala diktirala je divlja netaknuta priroda. Kuća ima tri nivoa, u donjem je smeštena garaža koja se može koristiti i kao igraonica, na sledećem spratu su dve male spavaće sobe i kupatilo, dok je na poslednjem nivou veliki dnevni boravak sa trpezarijom odakle se pruža predivan pogled na Zelene planine. Kao i ekstrerijer i enterijer vrlo sveden, materijali su ostavljeni neobrađeni, plafoni su od drveta sa vidljivim gredama. U dnevnoj sobi dominiraju krem nijanse, koje se savršeno stapaju sa betonskim podom, iako je enterijer minimalistički, kuća i dalje odiše toplinom i atmosferom koja poziva na opuštanje.

Ova kućica od tek nešto preko 45 metara kvadratnih služi kao retreat za pisanje i kao gostinjska kućica. Vlasnici su želeli kuću koja je konektovana sa prirodom na ostrvu San Huan u Vašingtonu gde se nekretnina nalazi. Ali, takođe želeli su da sve bude vrlo bezbedno u mesecima kada niko ne boravi u kući. Arhitekte su odgovorili na njihove zahteve tako što su projektovali staklenu kuću čiji trem se može pomoću hidrauličnog sistema jednostavno podići i na taj način pretvoriti građevinu u drvenu kutijicu. Kako arhitekte kažu zamislili su ovde sklonište koje spaja ekstreme „da biste osetili hladnoću, morate poznavati vrućinu. Da biste se osetili bezbedno, morate se izožiti riziku“. I zaista ovde je sve između tih kontrasta, kuća ima praktično jednu sobu sa skromnom kuhinjom u sklopu. Krevet se spušta sa zida, a peć se može rotirati za 180 stepeni u zavisnosti gde ukućani sede. Rado bismo se okušali u ovom životu tik uz prirodu.