Filip Black: Umetnički hab Bruklin Beograd (BKBG) treba da stvori most između Beograda i Njujorka

Filip Black je multimedijalni umetnik i osnivač umetničkog haba Bruklin Beograd (BKBG) na Dorćolu izložbom umetničkog dua Sobekcis. Školovao se u Beogradu na Fakultetu likovnih umetnosti i u kanadskom gradu Montrealu na Concordia Univerzitetu. Tokom 15 godina bavljenja umetnošću prošao je kroz različite evolutivne faze, od slikarstva, grafičkog dizajna, motion dizajna (video animacija), do imerzivnih instalacija (kompletan galerijski ili drugi prostor je znatno izmenjen kako bi se posetiocima prenelo određeno iskustvo).

Do sada je učestvovao na šest grupnih izložbi i realizovao dve samostalne i šest grupnih. Radio je na nagrađivanim projektima tokom svog angažmana u The Rockwell Group arhitektonskom birou u Njujorku, a njegove instalacije su izložene u Hudson Yards četvrti na Menhetnu, Nobu Fulton i MGM Grand hotelu u kineskom gradu Makau.

Formalno si se obrazovao u Srbiji i Kanadi. Da li bi rekao da je obrazovanje presudno za uspeh u svetu umetnosti?

Da budem iskren, zavisi, posebno danas. Ne smatram se tradicionalnim umetnikom, ali sam završio veoma tradicionalnu školu. Kroz učenje tradicionalnih tehnika sam shvatio da je to nešto što ne želim da radim. Ipak, priznajem da obrazovanje svakako pomaže. Moj mentor je bio sjajan.

Multidisciplinarni si umetnik i dizajner. Šta je to što spaja ove discipline?

Rekao bih ukus. Da imaš oko i potrebu da budeš kompletan umetnik.

Trenutno se najviše baviš dizajnom u arhitekturi. Koliko ti je inspirativno ovo polje i koliku slobodu imaš u izražaju?

Proveo sam poslednju deceniju radeći imerzivnu umetnost. To je disciplina koja kombinuje dizajn, animaciju i arhitekturu. Nedavno sam pozvan u Moskvu na Artmosphere Bienniel da uradim veliku imerzivnu skulpturu. Veliko ćirilično slovo D. U suštini to je dizajniranje multimedijalnih spektakla.

Kako gledaš na originalnost, da li ju je moguće postići u 21. veku?

Definitivno je moguće. Na umetnost gledam kao na jezik. Baš kao što engleski ima pismo i gramatiku, tako i vizuelna umetnost ima svoju. Danas se prihvata plagijat kao autentično i zato je teško pronaći originalnost. Sve dok gradite svoju azbuku i sklapate svoj jezik, garantovano ćete biti originalni.

Ko ti pruža najveću inspiraciju?

Mislim da me muzika najviše inspiriše. To je energetska stvar.

Dosta eksploatišeš ćirilicu kao pismo u svojim radovima. Šta bi rekao da je najveća lepota ovog pisma?

Najvažnije karakteristike ćiriličnih slova su unikatan izgled i prelepi uglovi. Osećam da ćirilica izgleda više arhitektonski u poređenju sa svim drugim jezicima. Čini se da je moguće da se useliš u neko ćirilično slovo.

U Beogradu, u srcu Dorćola otvorio kreativni hub Bruklin Beograd (BKBG) izložbom umetničkog dua Sobekcis. Možeš nam nešto više reči o samom habu i njegovom konceptu?

Bruklin Beograd (BKBG) sam osnovao 2022. Već 20 godina živim i radim u Njujorku, a u Beogradu sam osnovao hab s idejom da se uspostave kontakti između umetnika sa oba kontinenta. Zapravo, most između Beograda i Njujorka.

Iz kog razloga si doneo kustosku odluku da boje radova koje će se izlagati u habu moraju biti svedene na crnu i/ili belu?

Boje mogu služiti kao maska. Možete lagati koristeći boje, ali kada ste suočeni sa crno-belim, ne možete pobeći od istine. Imate minimalnu količinu elemenata. Tera rad na čistoću izraza kao što Plinije voli da insistira.

Kako ti se čini današnja umetnička scena u Beogradu? Koje su sličnosti, a koje razlike između beogradske i bruklinske scene?

Mislim da trenutno nema konkretne scene. Vidim da ima dosta novog talenta, to je znak da se gradi nova scena. Beogradska umetnost je uglavnom institucionalna. Pripada akademijama, koje kao da imaju monopol nad onim što je umetnost. Ostatak su kustosi koji međusobno trguju poznatim srpskim umetnicima iz 20. veka. Srećom, vidim da se pojavljuju mnoge nove galerije i to mi daje nadu da će se nešto novo roditi.

Baviš se i NFT-jem. Da li misliš da ovaj umetnički medij i platforme imaju budućnost?

Nekako flertujem sa NFT-jevima. Trenutno je teško reći da li postoji neka umetnička vrednost. Sama tehnologija je briljantna. Osećam da će se NFT prebaciti na korisnu valutu, a ne na umetnička dela. Za sada je to platforma za trgovinu sličicama.

Šta možemo očekivati ove godine u tvom habu?

Ponosan sam što mogu da najavim samostalnu izložbu Super Timora koja će se otvoriti u petak 31. marta. U gradu je poznat po svojim jedinstvenim tetovažama i ilustracijama u neo-pop pravoslavnom hrišćanskom stilu i to mi se sviđa! Takođe ću i ja prikazati svoje nove radove u maju kada se vratim iz Moskve, a nameravam i da ugostim realizujem pop-up događaje u bruklinskom stilu.