• Art

I ljubav i umetnost: Omiljeni parovi sveta umetnosti

BURO.

18.10.2019.

RECOMMENDED

Vizuelni leksikon: Siniša Janjić

 

Kada govorimo o romantičnim odnosima i vezama ljudi iz sveta umetnosti, vrlo je često da se govori iz perspektive “umetnik i njegova muza”. Srećom, ta paradigma žene kao pasivne inspiracije se menja i sve više se u istoriji umetnosti ženama daje mesto koje su zaslužile (ili se barem ide ka tome) budući da znamo da su bile jednako aktivne ali nažalost nepravedno zapostavljanje i neretko ostajale u senci svojih saradnika i partnera. BURO. izdvaja najkreativnije parove, parove koje volimo i u množini i njihove „članove“ pojedinačno, koji su obeležili svet umetnosti.

 

Varvara Stepanova

 

Krajem decembra 1922, tačnije 30. decembra, pojavila se nova država na mapi sveta: u Moskvi je bio potpisan ugovor o stvaranju SSSR-a. U tom trenutku, svetle ideje komunizma su zahtevale i potpuno novi pogled na stvari, novu umetnost koja bi bila lišena do tada preovladavajuće estetike kapitalizma. Na tim temeljima rođena je sovjetska avangarda, koja je i danas smatrana verovatno najznačajnijim izdankom ruske umetnosti i kulture, čije nasleđe i dalje fascinira i manje i veće profesionalce iz sveta umetnosti. Kazimir Malevich, Vladimir Tatlin, Lyubov Popova i kreativna zajednica između Rodchenka i Varvare Stepanove su nezaobilazna imena i tačke ruske avangarde. Dok je on prvenstveno poznat kao umetnik postera i fotograf, pionir grafičkog dizajna, Stepanovu znamo kao dizajnerku. Ipak, smatrajući da kao i revolucija, i umetnost mora da bude sveobuhvatno iskustvo, koje se živi, ni Rodchenko ni Stepanova nikada nisu bili ograničeni na samo jedan medijum izražavanja i njihov kako pojedinačan tako i kolaborativni opus je nestvarno bogat i širok.

 

 

Preporuka za čitanje: “Aleksandr M. Rodchenko and Varvara F. Stepanova: The Future Is Our Only Goal” nastala kao katalog za izložbu posvećenu glavnim figurama ruskog konstruktivizma. Predstavljene su teorije, manifesti, i hornološke aktivnosti Rodhecnko-Stepanova tima, knjiga nudi genijalan uvid u ovaj period istorije umetnosti, praćen ilustracijama i pisanjima

 

 

Frida Khalo

 

Jedan od ređih primera u kom je žena postala možda i poznatije ime u javnosti nego muškarac. Ljubavna priča dostojna meksičke telenovele od neslaganja porodice preko prevara, povređenosti, i patnje do razvoda i ljubavi koja ne prestaje. Priča vredna deset sezona minimum. Istovremeno, iako povremeno teška i mučna, njihova zajednica je bila i krajnje plodna budući da su jedno drugom bili nepresušni izvor inspiracije i možda i jedna od najpoznatijih njenih slika se upravo i zove „Frida and Diego Rivera.“ Umetnica jedinstvenog stila koji bi se najpre mogla opisati kao spoj nadrealizma i naivne umetnosti (iako sama Frida nije kategorisala svoju umetnost) i sjajan umetnik murala, monumentalnog slikarstva, zanesen snažnim komunističkim idejama. Njihova kreativna istraživanja su se ticala meksičkog folklora, ali dok je u njenom radu prisutna atmosfera nadrealizma, Riverin rad je u mnogome određen njegovim političkim stavovima.

 

 

 

Preporuka: „Dnevnik: Intimni autoportret“ je intiman da intimniji ne može biti. Kako podnaslov i kaže, intimni portret umetnice, je praktično dnevnik koji je vodila deset godina. Njene misli, pesme, snove koje je zapisivala, i puno razmišljanja na temu njenog i Dijegovog odnosa prati i 70 zadivljujućih akvarel ilustracija.

 

Peggy Guggenheim

 

Generalno govoreći, Peggy Guggenheim se ne može nazvati umetnicom, ali bi bilo nemoguće zamisliti dobar deo moderne umetnosti bez nje. Peggy je kao vlasnica galerije i kolekcionarka, uradila mnogo za neke od najistaknutijih predstavnika umetničke scene tog vremena, podržavajući ih i promovišući, i gradeći od njih imena koja su danas. Njena veza za Max Ernstom je bila takođe užasno važan momenat u građenju kontakata. 1938. Guggenheim je kupila nekoliko radova ovog nemačkog umetnika ali su se zapravo upoznali nekoliko godina kasnije, kada je bežeći pred razularenim nacizmom, Ernst stigao u Marsej. Brzo su se venčali, njihov brak je potrajao pet godina ali je važnost Peggyne uloge u Ernstovom životu nezamenljiva. Između ostalog i zato što je kupila nekoliko njegovih radova što mu je omogućilo da neometano živi i radi u Americi bez brige i straha. “Svet – to je trebalo Maxu da stvara. Ljubav – to je meni bilo potrebno da živim. S obzirom da nismo mogli da istovremeno imamo ono što nam je oboma trebalo, naša veza je bila osuđena na propast.” rekla je Guggenheim.