Od Šangaja do Londona, ovo su najbolje instalacije u javnim prostorima o kojima bruji art svet

"Cosmic Nature", je prva participatorna instalacija Yayoi Kusame, postavljena u njujorškoj botaničkoj bašti i osmišljena tako da menja svoj izgled po sezonama. Njeno otvaranje je bilo predviđeno za prošlu godinu ali kako je zbog neplanirane i nemile situacije bila otkazana, proleće, leto i jesen su se samo smenjivali, bez instalacije koja bi to pratila. Ipak, prošla je i cela nesrećna 2020. i botanička bašta u Njujorku je zakazala otvaranje za 10. april. Još uvek nije dozovljeno posetiocima da uđu u samu instalaciju budući da se čekaju zvanične dozvole u skladu sa novim korona regulacijama. Ipak, moguće je videti instalaciju spolja, kao i ostali arhivni materijal, druge floralne i tačkaste dekoracije, i drveće uvijeno u tkanine budući da se cela izložba rasprostire na 250 ari bašte. “Kusama: Cosmic Nature” je otvorena do 31. oktobra.

Stanovnici Londona su poslednjih šest meseci proveli ili kod kuće ili na klupama u parkovima u svom kvartu. Da bi ulepšao trenutke koje su svi provodili u parkovima, Myerscough je napravio pop-up See Through paviljon od bambusa, sa raznobojnim zastavama i mestima za sedenje i napravio kako i sam kaže, veselu intervenciju u doba mračne pandemije. Sve je prepuno šara, ispisa, zastavica, pršti od boja i kako Morag kaže: “Javni prostori su bili najsigurniji prostori za boravak i želeo sam da jedan od njih okupiram i vratim radost u svakodnevicu. Ova struktura je odgovor na potrebe novog doba.” I mora se priznati, uspeo je u svojoj nameri.

“Ground/work” je izložba na otvorenom koja objedinjuje novoporučene radove, skulpture i instalacije poznatih savremenih umetnika koji su pozvani da urade nove radove i intervenišu u pejzažu oko Clark Instituta i kampusa. Kako kustoskinje kažu, “Ground/work” naglašava balans između čoveka i prirode ali i krhkost i otpornost prirode, i vreme koje prolazi. Ovaj projekat se razvijao nekoliko godina, ali je tek ove godine i ostvaren i to baš u trenutku izolacije i nesigurnosti kada otvara novi prostor za osamljivanje i promišljanje. Izložba je otvorena i danju i noću svaki dan do 17. oktobra.

Nekoliko godina nakon II Svetskog rata, 1949. u Arnhemu je započeta izložba umetnosti u javnom prostoru pod nazivom Sonsbeek, po imenu lokalnog parka koji je jedan od centara zbivanja i druženja. Ovaj festival/izložba je pokrenut sa idejom da se redefinišu i tadašnja moderna umetnost i javni prostori i njihova uloga, rečju sve ono što je delovalo izgubljeno i zaboravljeno tokom nemačke okupacije. Ovogodišnje izdanje "Force Times Distance: On Labour and its Sonic Ecologies"  se fokusira na (ne)vidljivost rada i pitanje kako se rasa, rod i klasa manifestuju u javnim prostorima. Izložba se dešava paralelno na nekoliko lokacija kao što su crkve i parkovi u Arnhemu, kao i partnerske institucije u Amsterdamu i Utrehtu, a izložba obuhvata radove 40 umetnika uključujući velika imena sveta savremene umetnosti poput Lawrence Abu Hamdan, Ellen Gallagher, Laure Prouvost i Willem de Rooij.