Pomama za prehrambenim proizvodim, iako suluda, barem na ovim područjima jeste donekle razumljiva, ako se uzme u obzir traumatizovana sredina, koja od devedesetih još uvek vuče posledice od praznih polica i nemanja aposlutno ničega u radnjama. Ali, pomama za toaletnim papirom? To verujemo da nikome nije baš najjasnije. Tuče oko istog još manje.
Instagram je kako to obično i čini, sve ispratio, pa i uveo filter “koji si toalet papir?” a šta god da si, u većini evropskih zemalja nema ni jednog, pa ti sve ispadne egzotično. Situacija suluda da suludija ne može biti, ali i veoma realno stanje i postoji čak i sajt za preračunavanje koliko vam je papira zaista potrebno. Mi smo u međuvremenu počeli da izgrađujemo teorije o razlozima iz kojih se skladišti toaletni papir. Možda znaju nešto što mi ne znamo. Možda je toaletni papir otporan na virus, pa prave zaštitne šatore. A možda i posle karantina izniknu neki genijalni radovi od toaletnog papira, i možda se među papiromanima krije budući Creed ili Gökçebağ. Ta opcija nam se najviše dopala, pa smo rešili da pomognemo u donošenju inspiracije i sakupimo na jednom mestu radove savremene umetnosti koji su se bavili toalet papirom.
Ana Bidart
Umetnica rođena u Urugvaju, koja živi i radi u Meksiku, se u svojoj umetničkoj praksi bavi onim što ne primećujemo, što ne cenimo, što previdimo. Ona oslikava tragove sunca na zidu, otiske vode, i bavi se svim onim što nam je neophodno u svakodnevici a čije važnosti nismo svesni. Naravno, toalet papir. U sečenju i oblikovanju rolni papira Bidart predstavlja neko drugo lice osnovne potrepštine, koju bacamo. A to lice je delikatno, nežno i dosta lepo.
Theresa Bruno, “SoCial Climber”
Britanska konceptualna umetnica, Theresa Bruno u svojim radovima ispituje zapadni konzumerizam i neretko svojim postavkama poziva publiku da kroz njenu umetnost preispitaju svoje stavove, šta, i kako konzumiraju. U njenom radu “Social Climber” postavila je 15 držača za papir i isto toliko rolni toalet papira. Kako se taj niz posmatra s leva na desno, događa se gradacija, i promena u kvalitetu i demonstrira se napredak. Kao takva, instalacija se bavi klasnom svesti i pitanjima luksuza, globalizacije i konzumerizma.
Martin Creed, “Work No 1826”
Njegovo akumuliranje svakodnevnih predmeta i materijala, i njihovi nesvakidašnji aranžmanji učinili su da Creedova umetnost postane gotovo instant prepoznatljiva. Toliko je sve jednostavno da je prepametno. Svojim izložbama potvrđuje subverzivnu pamet, i svaki put donosi nove fore i aluzije, a nemoguće je ne primetiti da su mu radovi gotovo klasične lepote. I biće onih koji negoduju da nije okej klasične skulpture porediti sa piramidom toalet papira, ali prema formalnim zahtevima sve je tu. Monumentalnost, harmonija, balans, monohromija. Paradoksalno, uz „klasične vrednosti“ ovaj rad više nego i jedan drugi njegov, potvrđuje ono što Creed “misli” o umetnosti. “Umetnost je sranje. Umetničke galerije su toaleti. Kustosi su baba-sere. Umetnici su seratori.” Harsh.
Leon Reid IV, “College Degree”
Američki umetnik, poznat i pod pseudonimom VERBS ili imenom Darius Jones, jedan je od pionira street art scene u SAD. Na sceni je već nekoliko decenija, i može se reći da ju je na neki način i definisao. “Ne pokušavam da napravim umetnički rad, već poentu, a to je da mislim da se puno generacija oseća izgubljenim jer potroše puno novca, vremena i truda na fakultete, a malo je rezultata.” Leon Reid IV je toalet papir sa natpisom “college degree” prodavao za 25$ po rolni, i pokrenuo dosta priča o tome koliko mladi ljudi zaista profitiraju od fakulteta, uzevši u obzir nerealne cifre koje se za to izdvajaju u SAD. Leon je dodao i to da ako imate diplomu, a ne i posao “sada vam barem diploma vredi nečemu”.
Sakir Gökçebağ, “Trans-Layers”
Sakir Gökçebağ, umetnik turksog porekla, koji godinama živi u Nemačkoj, dekonstruiše predmete iz svakodnevice, neretko potpuno im menjajući primarnu funkciju, ne bi li stvorio duhovite ili sarkastične instalacije. Njegovi radovi nastaju od elemenata i predmeta koje gotovo svi poznajemo: hulahopovi, četke, cipele, rolne toalet papira. “Trans-Layers” pokazuje potencijal koji predmet može da ima, i slažući veliki broj rolni, stvara zapravo začuđujuće lepe i suptilne forme i paterne, i sveukupno minimalističku instalaciju.
Wang Lei, “Woven Toilet Paper”
Wang Lei povezuje modu i umetnost i ističe se smelom upotrebom tehnika tkanja u svojim radovima, pa je tako jednom prilikom u Šangaju izložio odeću od ištrikanog toalet papira. U novijim radovima koristi stare inspiracije i ideje ali je predstavio potpuno novu tehniku pravljenja odeće od starog papira, novina, toalet papira. Ova tehnika je uvela politički i društveni sloj čitanja u njegove radove, i otvorila neka značajna pitanja o pravima i pravdi iza tkača, njihovom položaju i pravoj ceni finalnog komada.
