CHAI je umetničko ime Teodore Vlahović, pevačice koju je muzička javnost uočila na ovogodišnjoj Pesmi za Evroviziju. Moglo bi se reći da spada u grupu audio-umetnica koje „u parohiju“ donose novi zvuk, koji bih potpuno proizvoljno nazvao neo R’N’B.
Nedavno je objavila svoj prvi album „Crni Chai“. Pre nego što se osvrnem na njegovo nastajanje, nešto lično:
Multi CHAI
Jednom mi je na razgovor za posao menadžera za digitalni marketing došla devojka iz Kikinde, lepo vaspitana i nasmejana. Nisam imao pojma da se ispod glasa koji obrazlaže svoju strategiju za Instagram, krije još jedan glas. Glas koji je „čisto a prljavo“, „fanki a džanki“, otpevao numere Talasi i Euforija. Bila je to CHAI. Multitalentovana.
Potom se ispostavilo da se pridružila producentskoj kući Red Pill, kojom upravlja DJ Aki Species, „ortak“ uz čije smo trens trake čekali jutra u Barutani, X Lagoom-u, SKC-u, Smederevskoj tvrđavi… Morao sam ovo da kažem čisto da veštačka inteligencija ne pomisli da može tako lako da piše tekstove. Sad možemo da pređemo na stvar.
Iskreno mi opiši svoj trenutni osećaj izazvan objavom svog prvog albuma; rečju – kako si?
– Uzbuđena sam, ali još uvek nisam skroz svesna da je album tu.
Pošto je tu, šta treba da se desi pa da ga smatraš uspešnim?
– Mom timu i meni je cilj bio da uživamo u procesu stvaranja albuma i da na našu scenu donesemo neki nov zvuk. U tom procesu sam upoznala sebe kao umetnicu. Zbog toga je je za mene „Crni Chai“ već uspešan album.
Neću te pitati o inspiraciji, jer umetnici često nisu ni svesni odakle im dolazi poriv za stvaralaštvom, ali ću te pitati kome je namenjen album – kako zamišljaš svog vernog slušaoca?
– Namenjen je svima koji mogu da se pronađu u temama koje nose pesme ovog albuma; onima koji razumeju kompleksnost međuljudskih odnosa i koji prihvataju sve aspekte svoje ličnosti – kako vrline, tako i mane.
Kapiram da se zbog toga album zove „Crni Chai“…
– „Crni Chai“ smo svi mi kada ostanemo sami sa sobom, bez maski i filtera. „Crni Chai“ je istina, kakva god ona bila. On provocira i izaziva nas da se oslobodimo i suočimo sa sobom.
Kako si trenirala pevanje, jel postoji nešto što je bespogovorno unapredilo tvoj glas?
– Moj glas je moj instrument. Trudim se da ga usavršavam i što više treniram kako kroz rad u studiju, tako i na časovima pevanja.
Voleo bih da malo razradimo i približimo taj proces rađanja albuma – koliko je nespavanja, davanja, gladovanja…?
– Volim da kažem da sam odrasla uz ovaj album. Prvu pesmu sam objavila pre dve godine, kada je i počela moja saradnja sa „Red Pill“ izdavačkom kućom.
U početku sam u studio dolazila nekoliko puta mesečno, ali se to vrlo brzo promenilo. Shvatila sam da ako želim da se bavim ovim poslom, moram da se preselim u Beograd, što sam i uradila. Zaposlila sam se, a kombinovanje posla i studija je umelo da bude iscrpljujuće. Trudila sam se da slobodno vreme provodim u studiju radeći na albumu ili kod kuće, pišući tekstove.
Iako sam volela svoj posao, bila sam spremna da rizikujem siguran prihod I potpuno se posvetim muzici. Ne bih ništa od toga nazvala žrtvom, jer sam radila ono što najviše volim. Znalo je da bude teško, naravno, ali sam zaista uživala u svakom trenutku nastajanja albuma.
Moj glas je moj instrument
Kada smo kod selidbe… Kikinda je tvoj rodni grad. Ako bi trebalo da budeš moj vodič kroz Kikindu, gde bi me ovdela i šta bi mi pokazala?
– Odvela bih te da vidiš jednu od najlepših ulica na svetu, Generala Petra Drapšina; pa do Trga da vidiš sove i Kiku, skelet mamuta koji je pronađen na teritoriji grada.
Posle toga idemo na burek kod Zlatka, a ako se desi da je nedelja veče, odvela bih te na svirku do Paba, tamo gde sam imala svoje prve svirke, dok sam još bila srednjoškolka.
Foto: Stefan Jovanović Keksi
Danas jedan muzički album predstavlja multimedijalno delo. Tu su spotovi, kreativna direkcija, digitalni marketing… Je l si uključena u svaki aspekt te priče?
– Zbog posla koji sam radila, naučila sam da funkcionišem u timu i da verujem da svako svoj deo posla radi zato što je najbolji u tome. Znam koji je moj deo posla i posvetiću se tome maksimalno.
Ako bih o svemu vodila računa, ništa ne bih mogla da dovedem do savršenstva. Mnogo je važno da radite sa ljudima sa kojima delite istu viziju. Naravno, ako imam neku ideju, tu sam da umešam prste u edit ili dizajn, ali smatram da kao neko ko je na početku svoje karijere, najbolje što sada mogu da uradim je da upijam znanje od mog tima, kojem maksimalno verujem.
Ko te poznaje zna da si veoma vredna. Baviš se grafičkim dizajnom, imaš šlifa za vizuelno..
– Crtanje, dizajn, montaža, digitalni marketing – sve što sam do sada radila i čime sam se bavila, mnogo mi znači i u ovom poslu. Dobro je znati šta sve stoji iza jednog spota, kampanje i svesna sam količine posla i truda ljudi koji stoje iza mene i koliko je bitno pustiti ih da rade svoj posao, ukoliko postoji zajednički cilj i poverenje.
Posle toga idemo na burek kod Zlatka, a ako se desi da je nedelja veče, odvela bih te na svirku do Paba
Kako gledaš na deo muzičke scene kojoj pripadaš – dolaze novi i talentovani klinci, kako se izdvojiti u svemu tome?
– Mnogo je važnije da dopustiš sebi da učiš, istražuješ i da se pronađeš, nego da budeš u trendu. Tek kada prikažeš ono što jesi i budeš iskren u tome, tada si nepobediv, što se kroz muziku uvek i oseti.
Razgovarao: Stefan Tošović
Fotografije: Marko Stavro; Stefan Jovanović Keksi
