Lični stav: Danteovom paklu potreban je novi krug

Šta je sa današnjim svetom? Da li pakao, kao što ga je Dante zamislio, još uvek odražava stvarnost?

Svet je prerastao Danteovu predstavu, potreban nam je novi pakao u kojem ne muče najopasnije grešnike. Ne one koji kradu, ubijaju, lažu. Potreban nam je krug za one koji jednostavno ne rade ništa i ne reaguju. One koji su postali nepodnošljivo apatični. Oni su prepušteni dubokom odustvu ljudskosti u koje su se sami zarobili. Iako već žive pakao, na onom svetu zaslužuju da dobiju i svoj krug, mnogo gori od onih koje je Dante mogao da zamisli.

Apatični ljudi nisu ti koji uništavaju svet oko sebe. Ne. Oni su ti koji posmatraju iz bezbrižnosti svog udobnog života, povremeno nakrive glavu kada na televiziji vide vesti o ljudskim tragedijama, društvenim nepravdama, i? Pa to je u suštini to.

To su ljudi koji nisu motivisani da se menjaju, da reaguju, da deluju. Zašto bi? Njima je dobro. Nisu u stanju da shvate da svaki korak koji ne učine, svaki put kad zažmure pred nepravdom, hrane nepravdu. To su oni likovi koji gotovo spokojno posmatraju patnju drugih. Ima ih na svakom ćošku, vide sve ali žive u svojoj tišini, daleko od „tuđih“ problema. Oni su ti koji su izgubili sposobnost da osećaju, koji su prokleti time da nikada ne postanu svesni težine svog muka.

DANTEOVOM PAKLU POTREBAN JE NOVI KRUG

Zamislite, na trenutak, kakav bi bio Danteov pakao da poseduje i jedan krug za ove, apatične. Taj krug ne bi bio ispunjen vatrom ili gromovima. Ne. Razmišljam kako bi se nalazili u teškoj tišini koju su praktikovali čitav život. Svi oni koji nikada ne postavljaju pitanja, koji se povlače od odgovornosti, koji veruju da je sve dobro dok je njima dobro, koji nikada ne podižu glas. Ne želim im bol, osude – samo odsustvo svakog zvuka, mrtvu tišinu.

U eri kapitalizma i lako dostupne zabave, nije problem to što apatični ljudi ne prepoznaju „realne“ probleme, već to što ih aktivno ignorišu. Ništa nije strašnije nego gledati ih kako hodaju kroz svet sa svešću koja je apsolutno zatvorena za stvarnost i potpuno beskorisna. Oni istovremeno žive najveći luksuz i najdublje siromaštvo.

Svaka nova generacija mora da se nosi sa dotičnim pojedincima, sa ovim gotovo beživotnim entitetima koji nisu samo ravnodušni, već aktivno usporavaju promene i pravdu.

APATIJA KAO ZATOČENIŠTVO

Apatični ljudi danas drže svet u zatočeništvu. Oni su TI koji svesno prelaze preko krvavih tragova, ignorišu patnje i gubitke, radeći sve kako bi izbegli odgovornost, sve kako bi održali iluziju. Oni žive u stvarnosti koja je iskrivljena, veruju da je svako pitanje moralnosti previše za njih. Među njima ima i onih koji su u stanju da razumeju prirodu nepravde, ali biraju da je ignorišu.

Indiferentnost je zloba.

Svet je odveka pun apatičnih duša, no danas čini se kao nikada pre. Dante je imao jasnu poentu, pakao nije samo za one koji su aktivno zli. Pakao je i za one koji su ravnodušni prema zlu. Nažalost, verujem, da oni koji su prigrlili apatiju ujedno već ne uspevaju da pronađu način da se spasu.

Foto: Pinterest