Jasno je da ne može da se nađe u knjigama iz istorije, ali Fantom iz opere mogao bi da završi u nekoj zbirci poznatih mitova i legendi jer su priče o maskiranom stanovniku opere u Parizu ili one o padu lustera, kružile među narodom mnogo pre nego što je ovo postao najdugovečniji šou na Brodveju i treći najdugovečniji u istoriji Vest Enda.
Ono što je svima apsolutno poznato (i što je činjenica) jeste to da je Andrew Lloyd Webber napisao mjuzikl po ugledu na istoimeni roman iz 1910. godine, koji je napisao Gaston Leroux, a koji je svoju priču zasnovao na brojnim jezivim događajima koji su se desili u Palati Garnije (Palais Garnier) – operi u kojoj su radnja romana i mjuzikla smeštene. Dakle, neke priče o ljudima, mestima i događajima iz Fantoma iz opere jesu istinite, druge su samo zabavne legende, a u nastavku pročitajte šta se zapravo stvarno desilo, a šta nije.
ŠTA JE ISTINITO, A ŠTA NIJE
Da li je Fantom iz opere zasnovan na istinitoj priči? I da i ne — zaplet Fantoma iz opere je izmišljen, ali su pojedini delovi inspirisani stvarnim događajima i legendama. Mnogi elementi iz predstave i iz romana potiču iz stvarnih priča o događajima iz pariske opere Palais Garnier. Nesreća sa lusterom se stvarno dogodila, a postoje i brojne glasine o duhu koji je proganjao pozorište.
DA LI JE LUSTER STVARNO PAO?
Finale prvog čina, u kojem luster težak jednu tonu pada na scenu – što predstavlja jedan je od najpoznatijih trenutaka u mjuziklu, inspirisan je stvarnom tragedijom u Palati Garnije (Palais Garnier). No, za razliku od uvreženog verovanja, nije pao luster već jedan od tegova koji ga je držao. 20. maja 1896. godine, tokom izvođenja opere Helle, pukao je jedan od protivtegova koji su držali luster, probio plafon i pao u gledalište. Jedna osoba je poginula, a više njih je povređeno. Istražitelji su kasnije zaključili da je obližnji električni kabl pregoreo i istopio čelično uže koje je držalo protivteg, što je izazvalo pad. U romanu i mjuziklu Fantom iz opere, Fantom preseče konopac koji drži ceo luster tokom završnog naklona izvođenja opere Il Muto, kako bi se osvetio Kristin što se zaljubila u Rola, a ne u njega. Srećom, u mjuziklu niko ne strada od pada lustera.
PALAIS GARNIER ZAISTA IMA PODZEMNO JEZERO
Ovo je istina. U mjuziklu i knjizi, jezero je srce Fantomovog skrovišta. Uz pomoć pozorišne magije, scena na Brodveju se pretvara u jezero po kojem Fantom i Christine plove u čamcu kroz maglu, dok on peva The Music of the Night. Legenda kaže da je u jezeru jednom živeo čovek bez lica (i poneka riba). Leroux je čuo tu glasinu i pretočio je u fikciju. U stvarnosti, jezero više liči na kanalizaciju i imalo je praktičnu funkciju — da drži podzemne vode i paru podalje od temelja dok se zgrada gradila. Danas je jedini stanovnik tog „jezera“ jedan beli som (nezvanični ljubimac osoblja opere) i francuski vatrogasci koji treniraju plivanje u mraku.
PRIČA O DUHU JE ISTINITA?
Brojne legende koje su inspirisale Fantoma obavijene su gotovo istom misterijom kao i sam lik. Jedna priča kaže da je 1873. godine požar uništio staro pozorište Pariške opere, Salle Le Peletier (što je tačno). Balerina je poginula, a njen verenik, pijanista, bio je unakažen. Legenda kaže da se povukao u podrum novog pozorišta, Palais Garnier, i tamo živeo do smrti. Da li je on isti onaj čovek bez lica za kog se pričalo da je živeo na jezeru? Ne zna se, ali je jasno kako su te priče inspirisale izgled i način života Fantoma u Lerouxovom romanu. Još jedna glasina koja je inspirisala Lerouxa je priča o duhu koji proganja Palais Garnier, a on je toliko bio opsednut time da se istinski trudio da dokaže da duh postoji.
U prologu romana Fantom iz opere, Leroux pominje misteriozni nestanak vikonta de Chagnyja, koji je nestao u Kanadi i 15 godina nije bilo ni traga ni glasa o njemu. Kada se vratio u Pariz, odmah je otišao u operu i zatražio besplatnu kartu. Leroux dalje tvrdi da su se vikont i njegov brat borili oko Christine Daaé (fiktivnog lika), nagoveštavajući da se dogodila neka tragedija između njih. Pošto je vikont iz romana inspirisan pravim vikontom, Leroux sugeriše da je brat možda ubijen u nekom sukobu, a sada kao duh proganja senovite kutke Palais Garnier. Iako je prisustvo duha samo usmeno predanje, Leroux je čvrsto verovao da je duh stvaran. Tvrdio je i da je telo pronađeno ispod Palais Garnier i da je pripadalo tom „duhu“, što je po njemu potvrđivalo priču. (Ipak, verovatnije je da su to bili ostaci zatvorenika, jer je podrum zgrade u jednom trenutku korišćen kao zatvor.)
LJUBAVNA PRIČA ANDREWA LLOYDA WEBBERA
Christine Daaé je potpuno izmišljen lik, ali neki istraživači tvrde da je inspirisana Christinom Nilsson, švedskom sopranistkinjom koja je imala uspešnu međunarodnu karijeru dugu 20 godina. Prema drugim izvorima, delimična inspiracija bila je balerina Nanine Dorival, iako to niko sa sigurnošću ne možeš da kaže. Dorival (zajedno sa poznanicom Lerouxa, gospođom baronicom de Castelot-Barbezac) navodno je poslužila i kao inspiracija za lik Meg Giry, pošto su i Dorival i Giry imale majke koje su radile kao čuvarke loža u pozorištu.
Ono što je poznato jeste to da je Webberova stvarna romansa uticala na to kako će oblikovati lik Christine u svojoj muzičkoj adaptaciji sedamdeset godina kasnije. Kada je pisao Fantoma iz opere, Webber je bio u braku sa Sarah – om Brightman, sopranistkinjom koju je upoznao i oženio nakon njene uloge u njegovom mjuziklu Cats na Vest Endu.
Ulogu Christine napisao je upravo za Sarah, komponujući pesme koje su odgovarale njenom vokalnom opsegu. Nakon što je ona prva odigrala tu ulogu na Vest Endu, Webber je prirodno želeo da igra i na Brodveju. Međutim, sindikat glumaca „Actor’s Equity“ je to isprva odbio, insistirajući da glavnu ulogu treba da igra američka glumica i da internacionalni izvođači moraju biti velike zvezde. Ipak, ljubav je pobedila — Webber je bio uporan i na kraju je postignut kompromis: Sarah je igrala Christine na Brodveju, a Webber se obavezao da će u sledećoj londonskoj produkciji angažovati američku glumicu. Webber i Brightman su se kasnije razveli, ali njen uticaj na lik Chrisitne je nemerljiv.
LJUBAVNI TROUGAO
Jedna od inspiracija za ljubavni trougao između glavnih likova potiče iz prethodno pomenute legende o dva brata koji su se navodno borili zbog žene po imenu Christine. Ali postoji još jedna, sablasna priča koja je, po predanjima, takođe nadahnula pisca komada Fantom iz opere. Prema legendi, baletan po imenu Boismaison zaljubio se u balerinu Nanin Dorival. Međutim, u nju je bio zaljubljen i jedan francuski narednik, gospodin Mauzurier, koji je odlučio da Boismaisona skloni iz cele priče.
Boismaison je, prema legendi, zaveštao svoje kosti Pariškoj operi, u nadi da će na taj način zauvek ostati blizu svoje voljene. Jedna verzija priče kaže da je njegova želja ispoštovana — opera je navodno koristila njegov skelet kao rekvizit u operi Le Freischütz Carla Marije von Webera. Ako se ne bavimo time da li je to istinito ili ne, ova bizarna legenda o ljubavnom trouglu svakako je poslužila kao inspiracija za trougao između Raoula, Fantoma i Christine.
Bio zasnovan na istinitim događajima ili ne Fantom iz opere je najpoznatiji svetski mjuzikl i jedno od najimpresivnijih i najdugovečnijih dela u istoriji pozorišta, koje od uskoro gledamo u Beogradu, u Sava Centru, od 22. do 29. aprila, sa početkom u 20 časova.
Fantom iz opere dolazi u Beograd uz produkciju Broadway Entertainment Group, u organizaciji Ticket Vision i Locals Experience, u saradnji sa The Really Useful Group. Ovo je ujedno najnagrađivaniji mjuzikl Andrewa Lloyda Webbera, sa preko 70 prestižnih nagrada, uključujući 4 Olivijeve i 7 Tonijevih nagrada. Pogledalo ga je više od 160 miliona ljudi širom sveta u 46 zemalja, 195 gradova i na 18 jezika. Premijera u Beogradu, 23. aprila je rasprodata, ali zato možete nabaviti karte za izvođenja od 23. do 29. aprila OVDE).
Fotografije: Promo, Giulia Marangoni, Steven Hendrix