Pretraga

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini?

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini?

BURO. istražuje koje su to “Black Mirror” inovacije za sada dobile odgovarajuće, ili relativno slične, pandane u svetu izvan ekrana

Tekst: BURO.


Serija “Black Mirror” iz sezone u sezonu deluje sve strašnije, valjda kako postajemo svesni da nekako nije sve to baš tako daleko od nemogućeg. Naravno još uvek, srećom, nemamo svu potrebnu opremu da serija postane potpuna stvarnost, ali neka od tehnoloških ideja i dostignuća koje koriste glavni akteri ovih “horor priča” su u nešto izmenjenoj verziji uspela da se iz fikcije prebace u stvaran svet.

BURO. istražuje koje su to “Black Mirror” inovacije za sada dobile odgovarajuće, ili relativno slične, pandane i u svetu izvan ekrana.

 

Sočiva sa ugrađenom kamerom

 

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini? (фото 1)

Serija

Da počnemo od početka. U epizodi The Entire History Of You u prvoj sezoni, govori se o bliskoj budućnosti u kojoj će ljudi imati sočiva koja će snimati sve što su videli i proživeli, što bi im dalo mogućnost da kao video premotaju ili obrišu delove koje žele da zaborave, ili zumiraju i ponove one u kojima su nešto propustili.

Stvarnost

Još 2016. Samsung je patentirao vrstu pametnih sočiva sa integrisanom kamerom. Specijalan senzor dozvoljava onome ko nosi sočiva da reguliše i upravlja napravom samo kroz treptanje. Video koji se tako snimi, može posle da se prenese na kompjuter ili bilo koji uređaj i naknadno edituje. Nije povezano sa našim sećanjem, ali je ozbiljna revolucija u pogledu perspektive i novih mogućnosti.

 

Virtuelni dvojnici

 

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini? (фото 2)

Serija

Nakon što joj je umro muž, glavna junakinja epizode Be Right Back koristi usluge specijalnog servisa koji omogućava svima koji su preživeli slične tragedije, da komuniciraju sa digitalnim dvojnicima svojih preminulih prijatelja, partnera itd. Sistem funkcioniše skupljajući podatke sa društvenih mreža i iz prepiski i komunikacija preminule osobe i formira chat bota sa kojim može da se dopisuje ili telefonira. U epizodi Hang the DJ iz najnovije sezone, digitalni dvojnici se ponovo pojavljuju kao glavna tema samo ovaj put ovi veštački identiteti se koriste u svrhu nove dejting aplikacije koja obezbeđuje 99% kompatibilnosti.

Stvarnost

Američki startup Luka je napravio projekat Replika. Ruskinja Eugenia Kuyda, AI developer i co-osnivač projekta Luka dizajnirala je prethodnika Replike 2015. kada je nakon smrti najboljeg prijatelja pokušala da ga, recimo, “oživi”. U tom trenutku njena kompanja je radila na razvoju chatbota koji bi pomagao korisniku da pronađe najbolji restoran za sebe ili obavljao dnevne asistentske aktivnosti. Kuyda je pokušala da chatbot “nahrani” sa preko 2000 poruka koje je Mazurenko tokom života razmenio sa njom i ostalim prijateljima i porodicom, a rezultat je bio bot koji prilično uverljivo imitira njegov način komunikacije i s kojim je moguće smisleno i vrlo realno razgovarati. Danas je Replika pomalo izmenila svoju prirodu i postala više kao virtuelni psiholog sa konstruisanim setom instrukcija, dizajniranih da korisniku daju emotivnu podršku koja mu je potrebna. The New Yorker Times je pisao o sličnom projektu, Eternime, koji sakuplja podatke tokom života da bi napravio digitalni avatar koji ostavljamo iza sebe, koji će moći da razgovara sa našim voljenim ljudima, kao da smo još uvek tu. Pomalo jezivo, ne?

 

Psi roboti

 

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini? (фото 3)

Serija

U poslednjoj epizodi četvrte sezone, pratimo ženu koja beži od psa robota koji je juri u post-apokalištičnom, napuštenom prostoru.

Stvarnost

Kompanija Boston Dynamics sada već redovno pravi i lansira robote koji liče na pse. Uobičajeno, koriste se sa prenošenje teškog tereta, ali u određenim prilikama umeju i da zaplešu. Psi roboti koji đuskaju su nam svakako draži od ove “Black Mirror” agresivne verzije.

 

Androidi

 

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini? (фото 4)

Serija

U već pomenutoj epizodi Be Right Back, glavna junakinja ne samo što može da razgovara sa digitalnim dvojnikom svog preminulog supruga, već može da poruči i njegovu robot “kopiju” u koju ubrzo biva razočarana jer android uprkos identičnom izgledu, ne može da iskopira identičnu fizičku sličnost i nadomesti ponašanje pravog čoveka.

Stvarnost

Humanoidni roboti već postoje. Iako nije najuspeliji primer, ali 2016. godine grafički dizajner Ricky Ma je napravio robotsku dublerku svoje omiljene glumice Scarlett Johansson. Robot može da imitira njene izraze lica, odgovara na jednostavna pitanja, i istina je podseća na Scarlett ali u principu osim spoljašnje sličnosti nema baš puno druge.
Međutim drugi projekti su otišli i korak dalje, kao recimo Bina48, koji je Hanson Robotics napravio 2010. za američku biznismenku Martinu Rotblatt. Robot izgledom i karakterom u potpunosti oponaša Martininu suprugu, i nastao je nakon sakupljanja stotina i stotina podataka u vezi sa Bininim sećanjima, iskustvima i ubeđenjima, ne bi li je robot što vernije prikazao.

 

Dronovi pčele

 

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini? (фото 5)

Serija

U epizodi Hated in the Nation, izumrla vrsta pčela je u potpunosti zamenjena sićušnim dronovima. Ove male pčelaste naprave rade sve ono što su i prave pčele radile, na prvom mestu, oprašuju cveće. Ideja o tome da smo uništili planetu u toj meri da ćemo izumrle vrste o kojima nismo dovoljno brinuli, nadoknađivati tehnologijom je ne samo uznemirujuća nego potpuno zastrašujuća. Međutim kada se uzme u obzir koliko brzo neke vrste nastaju, pčele pogotvo, ovaj scenario uopšte nije nemoguć i dalek.

Stvarnost

Čovečanstvo još uvek nije smislilo tako male robote, ali ima onih čija je veličina slična maloj ptici. The Black Hornet je dron sa kamerom koji vojska ima pravo da koristi u cilju tajnog posmatranja i nadgledanja. Kada bi neprijatelj čak i uhvatio ovaj dron, ne bi mogao da uzme i uništi podatke budući da se čuvaju u enkriptovanoj formi.

 

Ljudi kao žive baterije

 

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini? (фото 6)

Serija

Iako na neki način naša vrednost u mnogome jeste utemeljena na tome koliko radimo i koliko možemo da uradimo, epizoda Fifteen Millions Merits podiže priču na sasvim drugi nivo i govori u budućnosti u kojoj ljudi rade u izvesnoj elektro centrali u kojoj bukvalno stvaraju energiju dok okreću pedale. Sa porastom prikupljene energije raste i njihova vrednost.

Stvarnost

Univerzitet u Masačusetsu je 2016. godine predstavio uređaj koji pretvara kretanje čoveka u energiju, a pored toga, jedan zatvor u Brazilu ima mogućnost za zatvorenike da okreću pedale specijalnog bicikla i time stvaraju i obnavljaju energiju u toj zoni, a ujedno i da smanje vreme trajanja kazne. Koliko su vremena proveli na biciklu, i radili za dobrobit zajednice, toliko im se odbija od ukupne kazne. Fer plan!

 

Rating ličnosti

 

Da li je tehnologija iz serije “Black Mirror” realnija nego što nam se čini? (фото 7)

Serija

Prva epizoda treće sezone veoma direktno oslikava nešto što na neki način i jeste deo naše sadašnjice, samo svakako nije uzelo ovoliko maha. Još uvek. Imamo benigno zbrajanje lajkova, ali u ovoj epizodi situacija se usložnjava i osobe imaju svoj rang i rejting kao Uber, Airbnb i ostale kompanije. Svaka osoba ima posebna sočiva koja joj omogućavaju da vidi rejting svake osobe na koju nailazi, uz pomoć čega odlučuje sa kim želi da se druži, sarađuje, bude.

Stvarnost

Od početka 2010. sistem "društvenog kredita" funkcioniše u Kini. Uspeh ljudi i kompanija se ustanovljava prema različitim kriterijumima, a sistem podrazumeva izučavanje ljudskog ponašanja u svim životnim apsketima: kako pojedinac troši novac, da li redovno plaća takse i račune, kako komunicira sa ljudima. Uzimajući ove ocene u obzir, odlučuje se da li osoba može da podigne kredit, da li može da se prijavi za neku radnu poziciju a čak i u koju školu deca mogu da idu. Glavni cilj projekta je da kineska vlada "izgradi harmoničan socijalistički sistem" iako niko svestan ovih informacija verovatno ne može da se otme utisku da najstrašnija Orwellova predskazanja postaju realnosti.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar