PREVARA ILI GENIJALNOST, PITANJE JE SAD?
Nema potrebe da se ikome pravdate ako uveče niste u izlasku već sedite kod kuće sa napravljenim kokicama i skrolujete tražeći film ili seriju koju želite da pogledate. Tu dolazimo do nečega što sigurno ne pratite često: dokumentarci. Poslušajte nas i odmah ukucajte na HBO GO „The Inventor: Out For The Blood In Silicon Valley“, dvosatni dokumentarac o Elisabeth Holmes. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan: fasciniraće vas kako je ideja jedne devojke postala kompanija vredna više milijardi dolara, a zatim kako je ta kompanija bankrotirala zatrpana tužbama.
Film vas polako uvodi u svet nauke i tehnologije i priču o Elizabeth Holmes čija je namera da napravi revoluciju u svetu medicine kakva se nije desila decenijama. Kao što svi verovatno znamo (jer smo bili nekada na pregledu), svaki laboratorijski test se radi na određenim mašinama koje zahtevaju određene uzorke (u ovom slučaju uzorke krvi izvađene iz vene). Tu na scenu stupa Elizabeth: stalno u crnim rolkama (Steve Jobs referenca), sa neprirodno dubokim glasom (neki kažu da ga je uvežbavala), nemarnom frizurom i plavim očima koje ne vidite da ikada trepću. Ona je ubeđena da fakutlet i profesori ne mogu ništa da joj pruže, napušta Stanford i osniva start up kompaniju Theranos (ime koje je nastalo spajanjem reči Therapy i Diagnosis) i počinje da privlači investitore nudeći im ideju o revolucionarnom aparatu koji je nazvala „Edison“.
Sada je red da vam objasnimo šta je „Edison“ i zašto su ljudi ulagali u njega. Prototip ga prikazuje kao malu crnu kutiju koja bi mogla da izvede preko 200 analiza iz nekoliko kapi krvi koje bi vam uzeli iz prsta. Ok, tek ste na desetom minutu dokumentarca koji traje blizu dva sata i pomišljate „kako se ovoga neko ranije nije setio!?“. Priča se razvija dalje: svi joj govore da je ono što je zamislila nemoguće, ona ih ne sluša, jer su po njoj sve genijalne ideje izgledale nemoguće u početku, a kasnije su ljudi sa takvim idejama postali oni koje istorija pamti kao najveće umove i revolucionare (u današnje vreme dodajte i dolare tim imenima). Elizabeth počinje da prodaje svoju zamisao bogatim investitorima, vodeći se ispobanim receptom: igra na emocije, umesto da predstavlja činjenice. Ona govori ljudima o ličnom gubitku voljenih i kako želi da spreči da se takva stvar i njima desi i na taj način podstiče euforiju koja dovodi do toga da za kratko vreme postaje vlasnica kompanije vredne 9 milijardi dolara koja i dalje nema nikakav proizvod koji prodaje. Genijalna marketinška akcija, zar ne?
Ali stvari kreću nizbrdo: ljudi u kompanije sve češće počinju da preispituju premise na kojima se ona zasniva, testovi postaju redovno netačni, „Edison“ se polako pokazuje kao nemogući projekat, vrh kompanije počinje da fejkuje rezultate i prezentacije, dok njeni zaposleni polako počinju da otkrivaju novinarima stvarno stanje u kompaniji i laboratorijama. U međuvremenu posmatrate na ekranu snimke Elizabeth u interakciji sa zaposlenima, investitorima, njenu transformaciju u status zvezde koja se često nalazi u društvu predsednika države, poznatih, političara.
Ali ne bi vam otkrivali sve iz filma, više bismo voleli da ga pogledate sami i vidite koliko je moguće uspeti koristeći parolu „fake it till you make it“. Radije bi sa vama podelili neke trivije koje nećete naći u ovom dokumentarcu:
-Elizabeth je udomila Haskija ali je svima govorila i uveravala ih da se u stvari radi o vuku(!). Puštala ga je da se kreće slobodno svuda po kompaniji, uključujući i laboratorije, gde bi često vršio nužde, ostavljao dlake, i tako ugrožavao i kontaminirao laboratorijske uzorke.
-zaposleni u kompaniji su više puta izjavljivali da je u određenim situacijama njen glas bio viši za oktavu nego inače (posebno na proslavama kada je bio prisutan alkohol), ali njena porodica je to negirala i izjavila je da dubok glas opšte poznat u njihovoj familiji i da ga Elizabeth povisuje samo u trenucima kada je uzbuđena.
-iako je čeka suđenje na kojem može biti osuđena na 20 godina zatvora, ona živi kao da je sve na svom mestu: redovno objavljuje fotografije sa svojim psom i verenikom i posećuje muzičke festivale. Porodica njenog verenika (koji je naslednik lanca hotela) ubeđena je u to da mu je Elizabeth isprala mozak i pokušavaju na sve načine da dopru do njega (možda bi bili manje zabrinuti da joj je ostao koji dolar).
Da li ste zaintigirani? Da li je ćete nakon filma pomisliti da je ona genijalka koja nije uspela jer joj je nedostajala vera ljudi kojima se okružila ili da je ovo prevara masovnih razmera? Da li je moguće obmanuti celokupnu javnost i toliko stručnjaka nudeći im emotivni predložak umesto činjenica? Da li je Elizabeth uspela zato što smo verovali u nju i propala jer smo u nju prestali da verujemo?
