Ukoliko volite dokumentaristiku, posebnu onu vezanu za period Jugoslavije, ime Mile Turlajić koja je danas svetski priznata stručnjakinja dokumentaristike sigurno vam je poznato. Višestruko nagrađivana autorka, u radu sa arhivom, istražuje presek ličnog i nacionalnog sećanja, uvek nastojeći da ponovo aktivira zaboravljene istorije, kroz forme koje se kreću od predavanja i video umetnosti do analitičkih eseja. Zahvaljući njenoj posvećnosti, imamo prilike da promišljamo i da upoznamo mnoge skrivene džepove bliske istorije, a zbog njene brige o nasleđu, određeni arhivski materijal spašen je od zaborava. Trenutno se u Beogradu prikazuje njen najnoviji film, dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“, a mi vas ovom prilikom podsećamo i na ostale, ukoliko ste ih propustili.
„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“
„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji nas vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja. projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsednika Tita trideset godina. Mila Turajlić, autorka ova dva ostvarenje je povodom dolaska u Beograd i projekcije filmova izjavila: „Raduje me da će publika imati priliku da na redovnom repertoaru bioskopa DKC pogleda oba filma iz diptiha o Stevanu Labudoviću, jer je to način na koji smo zamislili da će filmovi cirkulisati. Rad na filmovima trajao je 7 godina, a u saradnji sa Filmskim novostima pronašli smo i digitalizovali materijale koji do sada nisu korišćeni, a koje je Stevan Labudović kao jedan od dva snimatelja zaduženih da prate Predsednika Tita na putovanjima mira, snimio u Aziji i Africi“.
The other side of everything
Zaključana vrata u jednom stanu u Beogradu već 70 godina predstavljaju barijeru koja jednu porodicu odvaja od njene prošlosti. Započinjući intimni razgovor sa svojom majkom o ovoj političkoj razdelini u njenom stanu, rediteljka trasira pričU o podeljenoj kući i zemlji progonjenoj duhovima prošlosti. Hronika nekoliko generacija jedne porodice u Srbiji prerasta u potret jedne aktivistkinje u vreme velikih previranja, preispitujući odgovornost svake generacije da se bori za svoju budućnost. Ovaj film je osvojio 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. godini.
Cinema komunisto
Cinema Komunisto istražuje mit o Jugoslaviji i ljude koji su kreirali njenu fikciju. Govori o tome koja je bila uloga onih kojima je bio dodeljen zadatak da prave filmsku naraciju zemlje koja je i sama mogla biti fiktivna.
