Imaju li žene pravo na (seksualno) zadovoljstvo? Glumica Gillian Anderson veruje da imaju. Zbog stigme i predrasuda, možda puritanističkih tendencija, ali razgovor o seksualnom zadovoljstvu žena – nedostatku istog, potrebi ili opsednutosti istim – često je izvor neprijatnosti. Dakle, razgovora često nema. Gillian Anderson rešila je to (delimično) da promeni, objavanjem knjige Want.
Kako?
Njena je inicijativa možda inspirisana ulogom koju je igrala u seriji Sex Education, kada je stala u cipele seks terapeutkinje. Ipak, glumica je i pre angažmana na Netflixovom projektu imala hrabar i otvoren (javni) stav prema seksu, pa može biti da je zapravo iz te pozicije birala ulogu, pre nego obratno. Njena borba za seksualnu slobodu (žena) sada je otelotvorena u vidu publikacije koju potpisuje, a koje zapravo predstavlja kolekciju anonimnih ženskih priča. Iz celog sveta, na adresu Anderesenove stizala su pisma o seksualnim fantazijama.
Kakve fantazije ima Gillian Anderson – ne seksualne, već ideološke
Knjiga Want je jedinstvena po tome što nudi prostor ženama da anonimno podele svoje najintimnije misli i želje, bez straha od osude. Anderson i njen tim su dobili preko 1.800 pisama, od kojih je 174 završilo u knjizi.
Nešto poput jungijanskog istraživanja arhetipova koji se na različite načine manifestuju u različitim kulturama, urednički tim uočio je nekoliko tema koje prožimaju pristigla pisma. Tako je knjiga podeljena na poglavlja koja nose naslove poput Biti obožavana, Istraživanje, Moć i pokornost, i Posmatrači i posmatrani. Iako su mnoge od njih eksplicitne i izazovne, Anderson je tokom promocije više puta istakla da je kriterijum pre svega bio to da su priče iskrene, sirove i intimne.
Iako živimo u vremenu u kojem pornografski sadržaji preplavljuju medije, Andersonova objavljuje knjigu kako bi ukazala da postoji ogromna razlika između ženskih fantazija i onoga što se prikazuje na ekranima. Zato Want postaje svojevrsna suprotnost pornografiji.
Čega se žena stidi…
Jedna od najprovokativnijih tema koju knjiga otvara jeste pitanje stida. Iako se danas često govori o seksu, Anderson istakla svoju iznenađenost brojnošću onih žena koje i dalje osećaju sramotno kada govore o svojim fantazijama, čak i sa bliskim prijateljima ili partnerima. Stoga, knjiga Want nastala je pre svega sa misijom da se ovaj tabu razbije, te da će žene ohrabre da otvoreno govore o svojim seksualnim željama bez osećaja krivice ili stida.
Romantična čežnja za nežnošću, tamnije i složenije teme, kao što su fantazije o dominaciji i pokornosti – sve je to deo ženskog (seksualnog) iskustva. Gillian Anderson nije bežala od ovih tema, ali je pažljivo birala koje priče će ući u knjigu.
Kontrola nad narativom – onim u krevetu ili van njega
Pitanje ženskog iskustva u seksu deo je šireg društvenog narativa u kojem je centralno uvek ono pitanje kontrole i moći. U čijim rukama leži odluka o tome šta je ženama dozvoljeno? Do sada je ta moć nad uspostavljanjem moralnog, vrednosnog i ponašajnog koordinatnog sistema najčešće bila patrijarhatom dodeljena u muški posed. Ono što Want čini posebnim jeste to što pruža ženama priliku da preuzmu kontrolu nad ovim (seksualnim) narativima. U fantaziji, žena je ta koja odlučuje, poručuje Anderson.
Zato ova zbirka nije (samo) seksualna literatura; kao autentično literarno delo, ona je alat za postizanje veće, sistemske ili barem, društvene promene.
I dok je knjiga već u prvim danima od objavljivanja bila predmet kritika zbog svoje otvorenosti, Anderson je jasna u svojoj misiji: želi da oslobodi žene i da im pruži prostor za iskrenost i samoprihvatanje.
Foto: Facebook