Girlboss era je odavno mrtva, ali šta je došlo posle nje?
Girlboss era je završena. Ta poslovna zvezda, rođena oko 2010, sa pikom u 2014-2015, počela je da nestaje posle pandemije, ali ne zato što su devojke shvatile prednost rada od kuće i(li) zato što im je dosadilo da oblače čvrsto krojena poslovna odela, već zato što se urušila u sopstvene postulate i vrednosti na kojima je zasnovana. Pokazalo se da je prevarant. No, šta je i da li je išta došlo nakon nje i gde su nestale sve one #girlboss devojke koje su milenijalci slavili na društvenim mrežama?
Jedna od najzaslužnijih za osnivanje ove poslovne kulture bila je Sophia Amoruso, osnivačica kompanije Nasty Gal, koja je svojevremeno napisala bestseler #Girlboss (2014). Ona nije u potpunosti nestala sa medijske scene, ali umesto da kao nekad propagira uspeh od trnja do zvezda uz naporan rad, Sophia ovih dana prodaje odeću iz svog ormara i seli se u manji stan. A gde je Audrey Gelman, osnivačica elitnog društvenog kluba The Wing? Gde su Tyler Haney iz Outdoor Voices, Steph Korey iz brenda Away, Yael Aflalo iz Reformationa, Leandra Medine iz Men Reppellera, Christene Barberich iz Refinery29? Gde je danas girlboss kraljica Emily Weiss, svojevremeno generalna direktorka brenda koji toliko volimo – Glossier? Zašto su nestale i zašto više ne rade, kada sve imaju oko četrdesetak godina i trebalo bi da se nalaze na životnom i profesionalnom vrhuncu?
Zašto je uvrediljivo danas reći za nekog da je girlboss?
Girlboss kultura, koju su zaista pokrenule sve ove gorepomenute žene, bila je simbol promene – trebalo je da označi nove načine na koje se posluje, da označi kraj seksualnog uznemiravanja na poslu, diskriminacije i toksičnih radnih sredina. Girlboss je trebalo da ubije kompetitivnost na radnim mestima, radoholičarstvo, bratsku-seksističku kolegijalnost, rasizam. Kako se onda pretvorio u svoju suprotnost?
U članku za Early Magazine, spisateljica Izabel Solan diskutuje o tome kako je i zašto ta reč postala uvreda i zašto se danas, na društvenim mrežama doživljava kao šala, za šta je dokaz popularnost fraze: Gaslight, gatekeep, girlboss – ironična fraza generacije Z koja se koristi kako bi se ismevali zbunjeni milenijalci koji su nekritički poverovali u ideju da je gramzivi karijerizam osnažujući. Ova fraza takođe naglašava generacijske razlike i vrednosti Gen Z i Milenijalaca.
Dok su milenijalci prihvatili girlboss kulturu i igrali integralnu ulogu u njoj, Gen Z je vidi kao lažnu i ponižavajuću, tvrdeći da je “girlboss neko ko gazi ljude na svom putu do vrha”. Danas se girlboss na mrežama opisuje kao – milenijalka Karen, samo deset godina mlađa i sa boljom frizurom koja, umesto da pravi problem sa menadžerom, zapravo sama menadžeriše, brine samo o svojim interesima, ignorišući potrebe svojih preopterećenih, nedovoljno plaćenih zaposlenih (opis sa TikToka).
Opisana kao feministička prevarantkinja u eseju časopisa Gen Medium, naslovljenom kao The Story of a Generation in Seven Scams, girlboss nije stvarna, ona će samo pokušati da vam proda neki jeftini proizvod za kosu ili modni brend i naterati vas da se pridružite brendu koji ona prodaje kao način da se popnete na piramidu, ne mareći šta će vam se desiti u procesu. Girlboss je tu zbog sebe i nije joj stalo koga će zgaziti da bi stigla tamo.
Ima li dokaza za to da je girlboss prevarant?
Amoruso se suočila sa tužbom za diskriminaciju 2015. godine zbog navodnog otpuštanja trudnica. (Slučaj je rešen arbitražom 2016. godine.) U decembru 2019. pojavile su se procurele Slack poruke Steph Korey, osnivačice luksuznog brenda Away, koje su otkrile radnu kulturu u suprotnosti sa etosom kompanije. Jedna po jedna, velike girlbosses suočavale su se sa teškim optužbama. The Wing je bio u centru skandala nakon priče koju je objavio New York Times, a u kojoj su detaljno opisala negativna iskustva žena, posebno onih koje su radile kao uslužne radnice za niske plate. Do juna 2020. godine, suosnivačica Winga Audrey Gelman je podnela ostavku, a do 2023. godine, The Wing zgrada, koja se nalazila na Menhetnu, prodata je za 18,95 miliona dolara. Leandra Medine i Christene Barberich iz Refinery29 dale su ostavke 2020. godine, nakon što su sadašnji i bivši zaposleni u njihovim medijskim kućama javno iznosili probleme sa kojima su se suočavali u toksičnom radnom okruženju. Ni Weiss nije bila pošteđena – grupa od oko 50 bivših maloprodajnih zaposlenih u Glossier izložbenim salonima pokrenula je Instagram nalog pod nazivom @outtathegloss. Oni su se oglasili u javnosti leta 2020. godine, navodeći da im je, kao maloprodajnim zaposlenima na prvoj liniji, rad u Glossieru bio kao u školi punoj noževa u leđa gde su kvir osobe i BIPOC (Black, Indigenous, (and) People of Color) bili dozvoljeni da budu viktimizirani od strane kupaca, kao i da su se njihovi identiteti koristili da bi Glossier izgledao progresivnije, nego što je to zaista bilo na nivou rukovodstva.
Da li je girboss samo promenila oblik ili u potpunosti nestala?
Od girlboss do girlfailure
Pad girlboss kulture započeo je u momentu kada su nekad vodeće girlbosses sklanjane sa vodećih pozicija, a na društvenim mrežama počeo da se redefiniše pojam ambiciozne žene. Nakon što smo živeli u kulturi koja je glamurizovala i romantizovala karijeru, zahvaljujući generaciji Z više nije kul raditi 24 sata, biti dostupan konstantno, govoriti samo o uspehu u karijeri – sada su u modi svesniji ljudi – oni koji prioritizuju unos vitamina, hidrataciju i ciklus spavanja. Postali su popularni „lenji poslovi“ i „quiet quitting“, a girlboss je ustupila mesto devojci koja nije po defaultu snažna i nezavisna, nego je girlfailure, ona koja može biti šeprtljasta i koja se, nakon niza neuspeha na raznoraznim poljima, „može dovesti u red“.
Fotografije: Instagram, Pinterest
