Lični stav: Gloria Steinem i dilema savremenog feminizma – da li se njeni ideali uklapaju u savremeni svet?
Povezano
Preporučeno
Gloria Steinem je po meni ikona. I to ne samo feminizma već i pokreta otpora, društvenih promena i želje za evolucijom ljudske svesti. Njeno ime evocira slike borbe za pravo glasa žena, za jednakost na radnom mestu i pravo žene na izbor. Ali, dok gledamo na nju kao na pionirku drugog talasa feminizma, vremenom, postavlja se pitanje: kako se njeni ideali uklapaju u savremeni svet? I naravno, mogu li se uklopiti?
Da li su vrednosti za koje se zalagala zastarele u vremenu u kojem žene ne samo da mogu da budu lideri, već i da odu korak dalje i grade sopstvene, potpuno nove sisteme vrednosti? Naravno, jedno se ne može nikako osporiti, a to je da su upravo njeni principi ključni da razumemo šta znači biti žena u postmodernom društvu.
SIMBOL JEDNE EPOHE
Rođena 1934. godine, Steinemova je odrasla i radila u vremenu kada se od žena očekivalo da budu tihe, povučene i podređene. Kao novinarka koja se infiltrirala u Playboy klubove kako bi razotkrila seksističku kulturu, a zatim kao liderka prvog jačeg feminističkog pokreta u to vreme, Steinemova polako briše granice i širi svoju borbu za najpre osnovna ljudska prvava. Magazin Ms. čiji je osnivač postao je glas feministkinja širom sveta, dok su njeni govori i dela inspirisali milione žena da veruju u sopstvenu vrednost i zalažu se za promene u društvu.
U srcu feminizma leži borba za jednakost, pravo žene na rad, reproduktivnu autonomiju i jednak tretman u društvu. Ona je jedna od prvih koja je govorila o ideji da žene mogu biti „sve što požele“ u svetu u kojem im je ranije bilo suđeno da biraju između kuhinje i operativnih niskokotiranih i loše plaćenih poslova.
Decenijama kasnije, svet se zaista jeste promenio – barem na površini.
Žene su trenutno na mestima moći, vode velike korporacije, osvajaju političke pozicije i dominiraju u nauci, umetnosti i sportu. Međutim, iza tih uspeha krije se složenija realnost.
Danas se suočavamo se sa konceptom četvrtog talasa feminizma, u kojem se fokus pomerio na intersekcionalnost – uključivanje različitih identiteta i priznavanje da nisu sve žene suočene sa istim preprekama.
Gloria Steinem je i tada bila svesna važnosti ovih pitanja, ali tek njeno vreme nije bilo spremno za ovakav dijalog. Još jedan je važan segment taj koji utiče na to da feministička revolucija dobije maha, a to je momenat u kom se borba najviše svodi na borbu na društvenim mrežama, a ne na ulicama. Koliko je to zapravo dobro? I da li uopšte ima učinka?
KAPITALIZAM I FEMINIZAM
Jedan od najvećih izazova današnjeg feminizma jeste njegovo prisvajanje od strane kapitalizma.
Primera radi, brendovi promovišu „osnaženje“ kroz proizvode, a korporacije ističu žene na visokim pozicijama kao dokaze svog uspeha, dok istovremeno održavaju nejednakost u platama i uslovima rada.
Ovo komercijalizovanje feminizma ide direktno protiv ideala koje je Steinem zastupala.
Njena vizija bila je osnaženje žena kroz promenu sistema – ne kroz prilagođavanje istom što je danas slučaj. „Girl boss“ postao je simpatičan slogan koji karakteriše jaku i samostalnu ženu, ali ne i poziv na revoluciju. U tom smislu, s obzirom na to da nemamo trenutno figuru koja je angažovana na način na koji je to bila Steinem, deluje kao da njeni principi postaju daleka prošlost.
Feministički principi Glorije Steinem su veoma jednostavni – solidarnost, kolektivna akcija i duboka promena struktura moći – koliko toga se danas zapravo odigrava?
Naprotiv, deluje kao da su ovi principi potrebniji nego ikad. Ovo je itekako vreme u kojem su žene suočene sa digitalnim nasiljem, osvetničkom pornografijom, pravnim napadima na pravo na abortus i nejednakim tretmanom čak i u najsavremenijim društvima. Tu su problemi femicida, nedovoljne angažovanosti institucija, ustupanje nasledstva u korist muškog srodnika.
I moje pitanje je: da li su njeni ideali previše „idealistički“ za postmoderno društvo?
(R)EVOLUCIJA
Steinem nas uči da je feminizam proces, ne neka dostižna i konačna destinacija, i u tome je najveći problem.
Dakle, sistem se ne menja postizanjem jednakosti u zakonima – on se nastavlja kroz transformaciju društva. To znači – odbacivanje norme koja kaže da žene moraju da se uklope u sistem kako bi bile uspešne. To znači – negovanje ideje da moć dolazi kroz zajednicu, a ne kroz osvajanje individualnih pozicija moći. To znači – prihvatanje da feminizam ne treba da bude neprestana, krvava, za mnoge naporna borba.
Glorija Steinem pre no što je feministkinja, predstavlja ženu koja veruje u pravedniji svet.
Da li su njeni ideali kompatibilni sa savremenim svetom? Ako nisu, možda nije problem u idealima, već u tome što još uvek nismo postali društvo koje ih zaslužuje.
Foto: BURO.