Biljana Mišić: Uspela sam da kroz platno živim svoje pozorište
Posetili smo izložbu "Izvor" u Galeriji Kolarčeve zadužbine.
Čini mi se da Biljana crpi iz svih kultura, iz različitih krajeva širom sveta. U njenim radovima se vidi sklad i uzbuđenje onoga što je ljudsko, i to je u celini veoma misteriozna mešavina koju ja zaista cenim. Želim da znate da tamo neko zaista razume i poštuje ono što Biljana radi – rekao je o umetničkim radovima Biljane Mišić holivudski glumac Jon Voight, jedan od prvih kolekcionara umetnosti slikarke koja poslednjih godina živi i stvara između Sjedinjenih Američkih Država, Srbije i Crne Gore. Nakon što je izlagala u Americi i Evropi, sinoć je u Galeriji Kolarčeve zadužbine otvorena njena prva samostalna izložba u Beogradu, naslovljena kao „Izvor“. Svaka slika je zapis susreta sa Izvorom – trenutka u kojem ono nevidljivo postaje prisutno, a večnost se pretače u stvaralačku silu, otkrila je autorka ideju koja povezuje sve izložene radove, a za BURO. govori o stvaralaštvu, glumi i – ljubavi.
BILJANA MIŠIĆ – INTERVJU:
BURO. Igrala si u domaćim ostvarenjima, ali imala i brojne zapažene uloge u holivudskim filmovima. Već desert godina posvećena si likovnoj umetnosti. Šta ti je donelo slikarstvo, a gluma u tome nije uspela?
Biljana: Sve što sam učila kroz glumu — dinamiku scene, gradnju karaktera, unutrašnju logiku likova — danas se prirodno preselilo na moje platno. Za mene se umetnost nije promenila, samo je promenila agregatno stanje. I dalje radim sa emocijom, narativom, ljudskom prirodom, samo drugačijim sredstvima.
Ono što mi je donelo slikarstvo, a gluma nije mogla, jeste sloboda da ispričam svoju priču. Kao glumac si mali deo jednog velikog organizma — scenario, režija, kostim, muzika, sve je već određeno i ti unosiš samo jedan segment sebe.
Na platnu, sama stvaram ceo svet – od centralne ideje do najsitnijih detalja.
BURO. Da li si prestala sa glumom?
Biljana: Vizuelna umetnost se kod mene nije dogodila kao raskrsnica, već kao prirodan prelazak iz jednog načina izražavanja u drugi. Glumu nisam „ostavila“ — ona je samo promenila formu. Sva iskustva, emocije i priče koje sam kao glumica živela kroz likove preselila sam u svoje kolaže. U njima i dalje postoji tema, dramaturgija, scenografija, melodija, odnos svetla i tame — baš kao u pozorištu.
BURO. Kako izgleda proces tvog rada na kolažima – ideš u atelje, radiš svaki dan, imaš li konkretnu satnicu?
Biljana: Imala sam periode kad sam radila disciplinovano, kao u kancelariji – od jutra do večeri, jer su određene slike to zahtevale. Danas je moj ritam drugačiji, nekad radim dvanaest sati u kontinuitetu, nekad samo dva, a nekad ne radim uopšte. Ne razdvajam svoj život od svoje umetnosti. Sve što radim je deo istog procesa – fokus, posvećenost, način na koji posmatram svet.
BURO. Da li si ikad, dok si živela u Los Anđelesu, mogla da zamisliš svoj život ovakvim kakav je danas?
Biljana: Apsolutno! Ja sam ga videla na svom prvom vision board-u koji se zove „Dalijev prestol“. Kasnije, kroz rad na svojim kolažima, pažljivo sam kreirala svaki detalj koji sada živim. Baš zato sam veoma obazriva i sa najmanjim simbolom koji biram. Duboko verujem, i pokazalo se kroz iskustvo tačnim, da svojim umetničkim procesom kreiram svoju budućnost i rekreiram predačku prošlost. Zato toliko dugo i radim na jednom delu.
BURO. Od koje inicijalne ideje počinješ prilikom stvaranja, šta je najčešća inspiracija?
Biljana: Inspiracija dolazi iz onog što teško može da se objasni rečima – trenutka u kojem nevidljivo postaje prisutno. Većina mojih slika ima centar – tačku preseka horizontale i vertikale svega onog što već postoji na nivou moje duše. Slojeviti postupak, koji zahteva prvo analizu, a zatim i sintezu svih kolažnih elemenata, sličan je stvaranju jedne pozorišne predstave. Ono što sam naučila o pozorištu, u kojem sam kao glumica igrala od svoje dvanaeste godine, sada primenjujem u svom slikarskom procesu. Najprije pronađem lik (motiv) koji me najviše inspiriše i njega postavim u centar scenografije (kompozicije), kao ideju (temu) čitavog komada (dela). Zatim taj glavni lik smeštam u različite situacije, uvodeći druge likove i njihove priče. Ponekad su potrebni meseci (godine) dok određeni lik (motiv) ne pronađe svoj konačni zadatak. Neretko jedan motiv zalepim, pa skinem, onda ga ponovo vratim, pa opet premestim.
Desi se i da sliku na kojoj sam radila nekoliko godina potpuno pocepam i ostavim samo jedan njen mali deo iz kojeg se kasnije nešto sasvim novo stvori.
BURO. Da li imena slikama daješ tek kad su gotove?
Biljana: Nekad ga znam pre nego što počnem, nekad dođe usred, a nekad se pojavi tek na kraju. Za mene je naziv slike jasna namera i zato sam veoma pažljiva u odabiru.
BURO. Da li ti je teško da je pustiš sliku – znaš da je završena, ali nisi spremna na to da ona ide dalje?
Biljana: Većina slikara kaže da slika nikad nije gotova, ali ja verujem da je svaki moj kolaž zaokruženo umetničko delo. Osetim trenutak kada je slika završena, iako ponekad prođu i godine dok taj osećaj ne sazri. Kada ga spoznam, radosno je puštam – baš kao ptica koja otpušta mladunce iz gnezda. Poželim joj srećan put i blagoslove domu u koji odlazi.
Izložba Biljane Mišić, „Izvor“, biće otvorena do 13. 12. 2025, radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.
Fotografije: Promo