Biljana Mišić: Uspela sam da kroz platno živim svoje pozorište
Posetili smo izložbu "Izvor" u Galeriji Kolarčeve zadužbine.
Čini mi se da Biljana crpi iz svih kultura, iz različitih krajeva širom sveta. U njenim radovima se vidi sklad i uzbuđenje onoga što je ljudsko, i to je u celini veoma misteriozna mešavina koju ja zaista cenim. Želim da znate da tamo neko zaista razume i poštuje ono što Biljana radi – rekao je o umetničkim radovima Biljane Mišić holivudski glumac Jon Voight, jedan od prvih kolekcionara umetnosti slikarke koja poslednjih godina živi i stvara između Sjedinjenih Američkih Država, Srbije i Crne Gore. Nakon što je izlagala u Americi i Evropi, sinoć je u Galeriji Kolarčeve zadužbine otvorena njena prva samostalna izložba u Beogradu, naslovljena kao „Izvor“. Svaka slika je zapis susreta sa Izvorom – trenutka u kojem ono nevidljivo postaje prisutno, a večnost se pretače u stvaralačku silu, otkrila je autorka ideju koja povezuje sve izložene radove, a za BURO. govori o stvaralaštvu, glumi i – ljubavi.
BILJANA MIŠIĆ – INTERVJU:
BURO. Igrala si u domaćim ostvarenjima, ali imala i brojne zapažene uloge u holivudskim filmovima. Već desert godina posvećena si likovnoj umetnosti. Šta ti je donelo slikarstvo, a gluma u tome nije uspela?
Biljana: Sve ono što sam naučila o glumi, pre svega o pozorištu i njegovom mehanizmu, njegovom organizmu i strukturi, sad primenjujem na svojim slikama. Svi likovi koje sam tumačila, sve te emocije, karakteri, sada su preneti na platno i i dalje žive. Dakle, u mom slučaju gluma nije evoluirala u nešto drugo, samo je promenila oblik, medijum, ali to je sve isto. Duboko verujem da ne postoje različite umetnosti, već da je sve jedna umetnost, te da umetnost samo traži više načina gde će i kako da se izrazi. Ona je kao voda, menja svoj oblik i preliva se iz jednog u drugo. Ono što mi je donelo slikarstvo, a nisam dobila kroz glumu jeste pričanje sopstvene priče, gde sam u glumi bila samo jedan šraf u sistemu, priča nije vaša, niti ideja, kostim, pa ni šminka, scenografija, muzika, samo jedan mali deo te uloge i toga što možete iz sebe da date i prenesete u lik koji igrate. Ceo projekat odnosno organizam nije vaš, kroz slikarstvo konačno mogu da pričam svoje priče.
BURO. Da li si prestala sa glumom?
Biljana: Gluma nije nestala, ona se samo transformisala i prenela na platno. Kao i taj Izvor, sve je to vrlo dinamično, kreće se i transformiše, i da gluma je tu, prisutna je, tako da, kada naiđe zanimljiva uloga, sa zadovoljstvom ću je prihvatiti.
BURO. Kako izgleda proces tvog rada na kolažima – ideš u atelje, radiš svaki dan, imaš li konkretnu satnicu?
Biljana: Imala sam fazu gde sam išla u atelje kao u office, svakog dana sa konkretnim radnim vremenom i tad nisam mogla drugačije, bilo je neophodno da bih određene slike završila, a danas… danas je drugačije. Nekad radim po 12 sati, nekad je to osam, nekad dva, a nekad ne radim uopšte. I sve zavisi od obaveza koje imam u toku tog dana jer ne razdvajam svoj privatni život od svoje umetnosti. Za mene je sve stvaranje i u tome je možda suština mog rada – i kad stvaram kolaže, i kad plevim travu u svojoj bašti, pravim kućicu na drvetu sa detetom, žanjem heljdu, hranim kokoške ili kuvam ručak – sve je to kreacija, gde sam u svakom trenutku posvećena najvišem redu stvaralačkog puta, a to je ljubav.
BURO. Da li si ikad, dok si živela u Los Anđelesu, mogla da zamisliš svoj život ovakvim kakav je danas?
Biljana: Apsolutno, pa ja sam ga videla na svojim moodboardovima i kasnije kroz slike. Jedna moja slika zove se “Itaka, across the Ocean”, i to je definitivno to. Baš zato sam obazriva sa svakim simbolom na svojim slikama, jer duboko verujem, i pokazalo se kroz iskustvo, da radeći na svojim kolažima rekreiram predačku prošlost i gradim svoju budućnost. Mislim da baš zato toliko dugo i radim na njima.
BURO. Da li ti je teško da je pustiš sliku – znaš da je završena, ali nisi spremna na to da ona ide dalje?
Biljana: Kad završim, a kao što rekoh, radim na njima dugo – godinu, dve, tri, pet, jednostavno znam da je gotova. Tada joj, vrlo rado, poželim sreću da nađe neke druge ljude koji će da se ogledaju u njoj.
BURO. Od koje inicijalne ideje počinješ prilikom stvaranja, šta je najčešća inspiracija?
Biljana: Ne znam da li ste primetili, ali na većini mojih slika postoji centar – baš kao u pozorištu – neka centralna tema, ideja, pa imam i glavnog lika, njegov zadatk, priču, priče, druge likove i njihove priče. Uvek krećem od te centralne ideje, pa onda širim priču, razvijam, radim na kostimu, scenografiji, muzici, kontrastu svetla i tame, odnosima… baš kao u pozorištu. I trebalo mi je dugo vremena da razumem i shvatim taj proces, da se na mojim slikama sve dešava kao na sceni, nešto što nisam uspevala u glumi da postignem, u tim ulogama koje su mi nuđene, ali uspela sam da kroz platno živim svoje pozorište.
BURO. Da li imena slikama daješ tek kad su gotove?
Biljana: Zavisi. Vrlo sam obazriva i sa imenima, jer je ime često i namera, te ga nikad nisam dala tek onako. Ime mi je jako važno. Nekad ga imam pre nego što počnem da radim ili kad imam centralnu temu, nekad dođe u toku stvaranja – kad razumem zašto radim to što radim, a nekad na samom kraju. Imam sliku koja se zove “Moj Bog je bolji od tvog” ili “Fragmenti duhovnog života jednog geparda” – obično slikama dam 2-3 imena, jer mi je to kako se zovu veoma bitno.
Izložba Biljane Mišić, „Izvor“, biće otvorena do 13. 12. 2025, radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.
Fotografije: Promo