Povezano
Na ovogodišnjem Adriatic Film Awards, manifestaciji koja se ove godine održava prvi put u Tivtu, sa ciljem da nagradi i oda priznanje regionalnim televizijskim i filmskim ostvarenjima, posebno se ističe ime jednog mladog glumca. Lazar Tasić nalazi se među nominovanima za „Zvezdu u usponu“, s tim da je njegov uspon, u glumačkom i karijernom smislu, krenuo već nakon emitovanja prve epizode serije Sablja, u kojoj je tumačio jedan od retkih fiktivnih likova. Bez previše reči i vrlo kontrolisanom mimikom, Lazar je uspeo da izgradi lik Uroša koji do te mere deluje realno, da smo isprva svi mislili da je njegov zaista postojao dvehiljaditih i bio umešan u ubistvo premijera Zorana Đinđića, a onda zdušno navijali za njega, do samog kraja, iako smo bili vrlo svesni da se bavi kriminalnim radnjama i da je deo klana.
Od kada si odigrao ulogu Uroša u seriji Sablja, novinari te nazivaju zvezdom u usponu, a sada si prvi put nominovan za istoimenu nagradu. Kakav je osećaj, šta misliš o tome?
Da, ovo je moja prva nominacija za zvezdu u usponu i da, znači mi jer opravdava moj trud, ali i naš, zajednički rad na seriji i govori da smo uradili ispravan posao, da je sve ispalo onako kako smo i želeli.
Lik Uroša, iz serije Sablja, odigran je sa posebnom glumačkom zrelošću – tvoj lik malo govori, a mnogo nam kaže. Ovo nije tvoja prva uloga, ali jeste prva velika, kako si se pripremao za nju? Jesi li konsultovao svoje profesore sa akademije – Dudu Kovjanić, Slobodana Beštića, Vidu Ognjenović?
Nisam konsultovao profesore, ali da, takvom načinu glume vas najviše nauče na fakultetu. Savet od mojih profesora koji mi je u ovom slučaju bio vrlo važan jeste to da ne prihvatam ulogu za koju mislim da je ne mogu izneti onako kako želim. Za sve ostalo zaslužan je rad sa kreatorima serije Vladmirom Tagićem i Goranom Stankovićem.
Kako ste radili na liku?
Imali smo ozbiljne pripreme pre samog snimanja, dosta smo razgovarali kako bismo zajedno postavili temelj za izgradnju lika kakav je Uroš.
Jesi li živeo kao Uroš neko vreme, možda još uvek živiš kao on?
Jesam, kako da ne. Dugo sam se bavio njegovim likom, pre samog snimanja, u toku priprema i kasnije. Zapravo, Uroš i ja smo u velikoj meri slični, što mi je olakšavalo sam glumački proces. Ni on ni ja ne govorimo mnogo, u neku ruku smo obojica povučeni.
Završio si sa snimanjem serije Tajkun, nakon Uroša igrao si u Državnom službeniku, šta je još u pripremi?
Završio sam snimanje jednog većeg projekta, ali sam pod ugovorom, te ne bih smeo da pričam o tome. Snimio sam film sa Goranom Stankovićem, Oče naš, njegov prvi, debitantski film. Bila je serija Poziv, Vreme smrti…
Da li te zanima pozorište?
Naravno, pozorište je vrlo značajno za svakog glumca, a posebno u onim situacijama kad je teško doći do bilo kakve uloge, dobar je trening. Održava tu, što bi moj profesor rekao, glumačku oštricu.
Igraš li trenutno neku ulogu u pozorištu?
Igram u pozorištu Duško Radović u dečijoj predstavi, Čudne ljubavi, reditelja Damjana Kecojevića.
Dok si studrao, jesi li razmišljao o tome kakve uloge želiš da dobijaš u karijeri?
Govorili su mi da ću igrati uloge kriminalaca, ne znam zašto, možda su videli nešto mračno u meni. Svakako, voleo bih da igram što raznovrsnije karaktere, da ne budem ukalupljen u jedan te isti tip lika.
Lazar je kriminalac, ali je vrlo kompleksan?
Pa da, kad malo bolje razmislite, on je na zadnjem mestu kriminalac.
A kog književnog lika bi voleo da oživiš, šta ti se dopalo da igraš na faksu, a da je iz književnosti?
Pa, možda će ovo biti čudno, ali to je Smerdjakov iz „Braće Karamazovi“. To je uloga koju sam najviše voleo na faksu, koju sam spremao i koja mi je obeležila jedan period fakulteta.
Šta misliš o konceptu slave?
Kad sam poželeo da se bavim ovim poslom, to nikad nije uključivalo misli o slavi. Radim ovo što radim iz ljubavi, volim to, ako postanem uspešan u tome, pa uz to dođe i slava, videćemo kako ću se snaći.
Čime bi se bavio da nisi glumac?
Bavim se ja već sad drugim stvarima sem glume.
Hoćeš li da nam otkriješ koje su to svari?
Ne bih, ako ne moram.