Nikol Vinjola: Kako da promenimo navike bez sile i krivice

Sa više od pola miliona pratilaca na Instagramu, britanska neuronaučnica Nikol Vinjola postala je jedan od najuticajnijih savremenih glasova u oblasti mentalnog zdravlja. Njena knjiga Premrežavanje: Preoblikujte svoje misli i stvorite trajne promene oslanja se na naučne uvide o neuroplastičnosti i donosi jasnu poruku: mozak nije nepromenljiv, već sposoban za stalnu adaptaciju, učenje i promenu.

U svetu u kojem se sve češće govori o anksioznosti, iscrpljenosti i lošim navikama koje nas sputavaju, Vinjola nudi racionalan, ali ohrabrujući pogled: promene nisu pitanje snage volje, već razumevanja načina na koji mozak funkcioniše. Kroz spoj neuronauke, ličnih iskustava i praktičnih primera, pokazuje kako ponavljanjem, doslednošću i malim koracima možemo oblikovati nove obrasce ponašanja.

U razgovoru za BURO. Nikol Vinjola govori o tome kako funkcioniše neuroplastičnost, zašto je doslednost važnija od savršenih uslova, kako se nosi sa stresom i gde sama pronalazi ravnotežu između profesionalnog uspeha i mentalnog zdravlja.

NIKOL VINJOLA – INTERVJU:

BURO. Recite nam nešto više o knjizi i njenom nastanku.

Nikol: Oduvek me je fascinirala „mašinerija“ mozga. Sećam se da su ljudi često govorili o mentalnim bolestima, ali sam želela da razumem mehanizme – zašto se neko ponaša na određeni način i šta se zapravo dešava u mozgu. Upravo me je neuronauka privukla jer mi je omogućila da razumem neurobiološke osnove različitih obrazaca ponašanja, kao i moždane promene koje stoje iza psihičkih stanja i poremećaja.

Kada sam pisala Premrežavanje, imala sam osećaj da su naučno zahtevni delovi nastajali veoma brzo, gotovo kao kostur knjige, dok sam kasnije dodavala priče, lične primere i mekoću teksta, gradeći ga postepeno. Sam proces pisanja bio mi je omiljeni deo rada na knjizi, jer sam živela u prostoru u kojem je sve bilo moguće. Mogla sam da oblikujem sadržaj onako kako sam želela, i upravo je ta sloboda bila posebno uzbudljiva.

BURO. Koja je osnovna poruka koju želite da čitaoci ponesu sa sobom nakon čitanja knjige?

Nikol: Želim da ljudi razumeju da su sposobni za promenu. Volela bih da čitalac zatvori knjigu sa osećajem nade, sa saznanjem da navike i obrasci ponašanja koji ih sputavaju, kao i negativna slika o sebi, nisu trajni i nepromenljivi. Zahvaljujući neuroplastičnosti, mozak ima sposobnost da se prilagođava, uči i menja, što jasno potvrđuju savremena istraživanja iz oblasti neuronauke. Mnogi ljudi veruju da s njima postoji nešto suštinski pogrešno. Moja nada je da će, čitajući Premrežavanje, shvatiti da svi, u različitim oblicima, prolazimo kroz slične unutrašnje borbe i obrasce ponašanja, i da upravo u tom razumevanju leži prostor za promenu, ali i za nadu.

BURO. U knjizi govorite o neuroplastičnosti. Kako biste je objasnili jednostavnim rečima?

Nikol: Neuroplastičnost je sposobnost mozga da menja svoju strukturu i funkciju na osnovu iskustva i ponovljenih izlaganja. Veze između neurona nisu fiksne: jačaju kada ih koristimo, slabe kada ih zanemarimo i mogu se reorganizovati kada učimo nove veštine, formiramo navike ili se prilagođavamo novim situacijama. U praktičnom smislu, to znači da se naš mozak stalno „ažurira“. Ponavljana ponašanja, misli i iskustva bukvalno oblikuju neuronske puteve koji ih podržavaju. Tako učimo, tako se oporavljamo od izazova i zato promena ostaje moguća tokom čitavog života. Ako se neko plaši da ga sopstvene navike sputavaju, priroda sinaptičkih veza u mozgu pokazuje da svako može da „preprogramira“ sebe i svoje ponašanje.

BURO. Koji su prvi mali koraci koje danas možemo da napravimo kako bismo, uz pomoć neuroplastičnosti, počeli da „preprogramiramo“ mozak?

Nikol: Prva stvar je da mozak brine o jednom – o ponavljanju. Ako se nešto ponovi dovoljno puta, postaje ukorenjeno. Dopaminska nagrada dodatno učvršćuje ponašanje i olakšava njegovo održavanje, ali razumevanje da je ponavljanje ključno pomaže nam da lakše shvatimo koncept doslednosti. Doslednost znači da moramo da skinemo fokus sa krajnjeg cilja. Često sebi stanemo na put mišlju: „Nemam ceo sat vremena za vežbanje, pa onda neću vežbati uopšte.“ Suprotno tome, ako kažemo: „Imam samo 20 minuta, ali i to je bolje nego ništa“, ponavljanjem jačamo neuroplastičnost. Jednako je važno da priznajemo i slavimo male pobede. Imamo urođenu sklonost ka negativnosti i često se zadržavamo na onome što nije dobro, kritikujući sebe jer nismo nešto uradili savršeno ili nismo tamo gde želimo da budemo.

Ključne poruke:
• mozak reaguje na ponavljanje, ne na savršene uslove
• doslednost je važnija od intenziteta
• mali koraci jačaju neuronske veze
• male pobede su deo stvarne promene

BURO. Mnogi ljudi imaju poteškoća da održe promene. Šta je ključno da novi obrasci potraju?

Nikol: Važno je zapamtiti da, ako „ispadnete iz ritma“ i imate nekoliko loših dana, to ne znači da ste poništili sav prethodni napredak. Promena nije linearna i povremeni padovi ne znače kraj.

BURO. Kako izgleda vaša jutarnja rutina?

Nikol: Svako jutro sedim na verandi sa šoljom kafe, meditiram i jednostavno mirujem. Telefon nije uz mene. Sedim tako oko 30 minuta i razmišljam o životu, dok gledam kako se moji psi igraju u dvorištu. Ako nemate dvorište, izuzetno je važno da svako jutro izdvojite barem 15 minuta za sebe, bez telefona, i samo – postojite. Moj pogled na to je da će dan svakako biti izuzetno haotičan, pa zašto ne bih prigrlila tišinu dok je još imam. Većinu jutara se istežem kako bih „pripremila“ telo, a zatim izvodim pse u šetnju.

BURO. Koje tehnike vam pomažu kada ste pod pritiskom?

Nikol: Lično, vrlo sam dobra u tome da se „isključim“ iz spoljnog sveta, jer ponekad zaista moramo da se suočimo s onim što osećamo. Umesto toga, često se ometamo telefonom i beskrajnim skrolovanjem po društvenim mrežama. Zato ja svesno „gasim svet“, zimi naložim vatru i sviram gitaru.
Odlazim u duge šetnje i praktikujem duboko disanje, poput fiziološkog uzdaha, tehnike koja pomaže nervnom sistemu da se brže umiri. U periodima pojačanog stresa posebno vodim računa o redovnom ritmu spavanja. Lako je ostati budan do kasno uz telefon, ali to narušava san, utiče na raspoloženje narednog dana i vremenom dodatno akumulira stres, što često vodi ka negativnim mislima.

Tehnike koje koristi:
• digitalni „shutdown“
• boravak u tišini
• sviranje gitare
• šetnje i duboko disanje
• stabilan ritam spavanja

Kada reči zaista menjaju nečiji život

BURO. Da li ste dobili povratnu informaciju koja vas je posebno dirnula?

Nikol: Da. Jedna osoba mi se javila ranije ove godine i rekla da je prolazila kroz izuzetno težak period i da joj je knjiga bila presudna. Zaplakala sam kada sam pročitala tu poruku i srce mi je bilo puno, jer me je podsetila da, čak i ako nikada više ne prodam nijedan primerak knjige, barem sam spasla jedan život.

BURO. Koje žene vas inspirišu i kome se obraćate kada vam je potrebna dodatna snaga?

Nikol: Moje najbolje prijateljice su neverovatne. Obično pozovem neku od njih kada mi je teško, jer uvek znaju šta da kažu. Moja sestra je divna majka mojoj sestričini i sigurno ću joj se obraćati za savete kada budem imala sopstvenu decu. Često zovem i svoju majku. Ona je izuzetno otporna i prošla je kroz neke od najvećih životnih teškoća koje sam ikada videla. Način na koji se suočavala sa nedaćama oblikovao me je u ženu kakva sam danas.

Majka mog partnera je takođe velika inspiracija za mene, jer je stalno pozitivna i u svakome vidi najbolje. Zabavna je, živahna i ima izuzetno čisto srce.

Znam da su možda neki očekivali imena poznatih ličnosti, ali za mene je mnogo važnije da me inspirišu ljudi koji su oko mene. Izuzetno sam zahvalna što sam uspela da izgradim život u kojem snagu crpim iz svog bliskog kruga, a ne sa interneta ili iz idealizovane slike ljudi koje nikada nisam upoznala.

BURO. Da li postoji knjiga kojoj se često vraćate ili koja vam je promenila pogled na život?

Nikol: Dečak koji je odgajan kao pas (The boy who was raised as a dog) – Brus D. Peri. Ova knjiga mi je potpuno promenila život i usmerila moju karijeru, od želje da studiram medicinu ka odluci da se posvetim neuronauci. Reč je o izuzetno snažnoj i fascinantnoj knjizi o psihijatru koji radi sa nekim od najtežih slučajeva dečje traume, ali i o tome kako se mozak menja i reorganizuje kada je izložen traumatskim iskustvima. Još važnije, knjiga pokazuje da deca koja se nađu u brižnim domovima ili imaju stabilnu mrežu ljubavi i podrške često ne samo da se oporavljaju, već i napreduju. Upravo ta socijalna povezanost ima ključnu ulogu u njihovom razvoju, što potvrđuje i ono o čemu sam ranije govorila, da snagu pronalazim u ženama oko sebe, jer upravo zahvaljujući tim odnosima i ja napredujem.

BURO. Kako definišete balans između privatnog i profesionalnog života i koliko mislite da je on zaista dostižan?

Nikol: Iskreno, zaista mislim da sam uspela da ga postignem. Moje granice prema poslu su izuzetno čvrste i oduvek sam sebe stavljala na prvo mesto. Takav stav mi je omogućio da radim veoma naporno, ali i da prepoznam kada je vreme za pauzu. Nikada ne propuštam rokove, ali ako se to i dogodi, ne osećam krivicu, jer smatram da je mentalno zdravlje važnije od svega ostalog, i već sama ta svest značajno smanjuje pritisak svakodnevice. Zbog tog pristupa, i moj tim funkcioniše na sličan način. Verujem da, ako neko kasni s rokom ili nije u stanju da nešto uradi, iza toga stoji stvarni razlog. Takav odnos gradi poverenje, jača osećaj lične efikasnosti i pomaže nam da razvijemo snažan tim u kojem jedni drugima čuvamo leđa.

Kada ljudima damo autonomiju, uključujući i autonomiju prema sebi, postajemo produktivniji i stabilniji.

Svake večeri u 19 časova gasim društvene mreže i ponovo ih uključujem tek oko 9 ujutru. To je za mene bilo potpuno revolucionarno kada je reč o postavljanju granica prema poslu. Takođe, vrlo sam disciplinovana u tome da ne radim posle 17 časova, osim ako to zaista nije neophodno.

BURO. Na čemu trenutno radite i šta možemo da očekujemo od vas u bliskoj budućnosti?

Nikol: Trenutno pišem svoju drugu knjigu pod nazivom Mental Currency, a nedavno sam pokrenula i drugu kompaniju koja se bavi CPD obukama za lidere, koučeve i rukovodioce. Takođe, nastavljam da organizujem svoje retreat programe. Sve što sada gradim deo je stabilne osnove i ekosistema koji će u budućnosti omogućiti dugoročan, održiv i smislen rad, kroz koji ću moći da nastavim da pomažem ljudima na različite načine.

Fotografije: Laguna PROMO