Sara Jo u režiserskoj stolici: Sve o stvaranju „Pokvariš mi san“ – iz prve ruke

Kada je odlučila da režira, snimi i montira sopstveni spot, Sara Jo nije napravila samo estetski zaokret – zakoračila je u teritoriju u kojoj umetnik ne delegira viziju, već je nosi do poslednjeg frejma. U vremenu kada algoritmi diktiraju pažnju, a format često nadjača sadržaj, pevačica je birala put bez prečica, put u kojem pesma i slika nastaju iz istog impulsa, odnosno iz istog osećaja. U intervjuu za BURO. govori o svom autorskom prelomu, vizuelnoj ogoljenosti, multitaskingu kao neophodnosti savremenog izraza – i o tome zašto je intuicija najvredniji kreativni kompas.

BURO. Režirala si, snimila i montirala spot za „Pokvariš mi san“. Šta te je navelo da preuzmeš potpunu kreativnu kontrolu? I kada si osetila da je vreme da zakoračiš dublje u autoriski prostor?

Sara Jo: Od početka svoje muzičke karijere upućena sam u svaku stavku, delom zato što sam smatrala
da je to ključno za samog izvođača, a delom što me interesuje. Kad bismo završili sve što je trebalo uraditi u studiju, moji saradnici bi me šaljivo pitali “hoćemo li sada u montažicu”. Svi su znali koliko mi je važno da budem uključena u sve faze rada. Meni to deluje normalno, jer na kraju krajeva svaki izvođač predstavlja sebe. Sva ta iskustva su stvorila želju da napravim projekat u kome ću imati potpunu kreativnu kontrolu i samim tim odgovornost.

BURO. Da li ti je ceo proces – od ideje do poslednjeg frejma u montaži – bio oslobađajući, težak ili nešto između? Vidiš li sebe i ubuduće u ulozi rediteljke i montažerke svojih spotova?

Sara Jo: U prethodnom odgovoru sam ispričala koliko volim da budem uključena u sve, ali samo u meri koja ne ugrožava ulogu saradnika. Mislim da sam kroz godine upoznala i okupila ljude koji to veoma poštuju. Oni moj angažman nisu doživeli kao vid nepoverenja i mešanja u njihov deo posla, već kao moju istinsku potrebu da, možda, doprinesem nekim svojim idejama i vizijom.

BURO. Možeš li da podeliš neki konkretan momenat iz rada na ovom spotu – ono što te je najviše izmorilo, ili, možda, najviše naučilo? Da li si u nekom trenutku udarila u zid i kako si ga probila?

Sara Jo: Slagala bih kad bih rekla da nije bilo teških trenutaka, mada je koncept namerno pojednostavljen. To je čar ovog projekta, jer sam želela da budem “ogoljena” i da izgleda malo intimnije. Čak i kada se ne komplikuje snimanje podrazumeva mnogo detalja i stavki, od čekanja određenog svetla do razmišljanja koliko će promena biti. Na primer, treća promena je “jurila” zalazak sunca koji tog dana nije bio impozantan, ali je nebo ipak bilo očaravajuće. Kada na snimanjima postoji produkcija uloge se podele, pa sve ide mnogo laganije.

Imam osećaj da sada, bukvalno, moraš da se boriš za prostor, za pažnju svoje publike i da konstantno moraš da izmišljaš nešto novo.

BURO. Koliko si imala snimljenog materijala?

Sara Jo: Sat i po za pesmu od tri minuta. Zanimljivo je gledati kako se entuzijazam menja… Za prvu kombinaciju sam imala šezdeset tejkova. Kod druge sam shvatila da treba da se ubrzam, pa ih je bilo između dvadeset i trideset. Kod poslednje sam već bila umorna, a i bilo mi je jasno da sam s prethodne dve preterala, pa je pitanje da li je bilo deset tejkova.

BURO. Usudila si se da budeš autorka svakog vizuelnog sloja svog rada. Da li bi snimila, režirala i montirala spot i za neku drugu umetnicu ili umetnika sa scene?

Sara Jo: Nikada o tome nisam razmišljala niti to osvestila kao opciju, sve dok iz moje ekipe saradnika nije krenula šala na tu temu. Mada sam s vremenom okupila neverovatne ljude, odlične reditelje i snimatelje, uvek sam volela da dam ideju od koje će se početi. Čim krene proces u studiju ja već vizuelizujem ono što bih volela da bude u spotu. Ne bi mi bilo čudno da jednog dana radim i za nekog drugog, jer mi se često desi da kad slušam tuđu pesmu, za koju još nije izašao spot, počnem da razmišljam u kom smeru bi išao vizuelni identitet, koji bih joj dala.

BURO. FKA twigs je poznata po tome što režira i producira sopstvene spotove, kao i po izraženom vizuelnom autorskom pečatu. Da li ti je možda ona bila inspiracija u ovom procesu?

Sara Jo: FKA twigs je među najautentičnijim izvođačima na svetskoj sceni, što je u savremenom svetu veoma teško. Njen umetnički izraz je toliko jak da ti vidiš da ona nije nečiji proizvod. Na neverovatan način iznosi sve što radi – od izraza u pesmi do spotova i uloga koje u njima ima. Prema njoj gajim posebno poštovanje, ali što se ovog projekta tiče polazna tačka mi je bila želja da se desi neki preokret u vizeulnom smislu. Naša video produkcija je došla do veoma visokog nivoa, ali sam poželela da stvri učinim prirodnijim. Tako se stvorila želja da uradim samostalni projekat.

BURO. U eri algoritama, TikTok izazova i viralnih zvukova, kako uspevaš da zadržiš duboko ličan pečat u muzici. Da li veruješ da pesma još uvek može da ‘traje’?

Sara Jo: Kad okačim nešto na TikTok dođe mi da sama sebi uzviknem: „To, baba!“ Nisam mislila da će postojati društvena mreža s kojom se neću lako snaći. Pokušavam već neko vreme da budem aktivna na TikToku, ne mogu da kažem ni da ga ne volim jer tu ima fantastičnog sadržaja, ali navika je čudo. Sa svojom publikom, uglavnom, kontaktiram preko Instagrama. Nekako mi je najprirodnije da tamo kačim snimke. Kod TikToka volim što je jedna od najprirodnijih mreža. Tu se najviše ceni sadržaj koji je potpuno “raw”. Međutim, moj prst nekako prirodno završi na Instagramu, a ne ne TikToku. Što se tiče nove muzičke ere, koja podrazumeva društvene mreže, mislim da bih mogla da o tome dam poseban intervju. Muzička scena se proteklih godina jako promenila u celom svetu. Prošlo je vreme kad si mogao da pustiš pesmu i to je to. Imam osećaj da sada, bukvalno, moraš da se boriš za prostor, za pažnju svoje publike i da konstantno moraš da izmišljaš nešto novo. To ume da bude zamarajuće, tim pre što utiče na kreativni rad izvođača. Energija ti odlazi na sto strana, pa neretko shvatiš da se najmanje daješ tamo gde bi trebalo.

Čim krene proces u studiju ja već vizuelizujem ono što bih volela da bude u spotu.

BURO. Kako vidiš dominantne teme u savremenoj pop muzici danas? Gde se, po tvom mišljenju, nalaze prostor i snaga ženskih izvođača i u tom smislu, koju umetnicu bi izdvojila kao ključnu ili, možda, potcenjenu na regionalnoj ili svetskoj sceni?

Sara Jo: Žao mi je što se u medijima današnja muzika često stavlja u loš kontekst, uz tvrdnje da je površna, isprazna. Mislim da je, pogotovo poslednjih par godina, kod nas isplivalo toliko neverovatnih izvođača, i to ženskih. Tako je isključivo zato što su bile iskrene, uporne, svoje i nisu želele da prate trendove i savete koji se nameću u muzičkoj industriji. Izabrale su put koji je možda bio teži, ali gledano na druže staze je mnogo bolji. Takvi primeri podsećaju izvođače na činjenicu da je biti svoj najveća vrlina i da će kad-tad naći svoj put i svoju publiku, koja će biti mnogo vernija i prisutnija nego ona koja prati trendove.

BURO. Od takmičenja u „Prvom glasu Srbije“ do pozicije jedne od najvidljivijih pop umetnica u regionu – šta je, retrospektivno, bila tvoja najvažnija odluka kao umetnice?

Sara Jo: Nisam sigurna da bih mogla da izdvojim samo jednu, jer je bilo više bitnih. Prvo što mi pada na pamet jeste činjenica da, kad si u ovom poslu, saveti i komentari, čak i oni dobronamerni, mogu da te zbune, nekad do te mere da dovodiš u pitanje svoj rad i odluke. Možda ću nekome zvučati površno, ali verujem da treba slušati svoj osećaj i intuiciju, pogotovo kad je u pitanju kreativni rad. Ljudi zabrovavljaju da on treba da oslikava prvenstveno tebe. Jako je važno da nikada ne potceniš važnost svog okruženja. Mogle su da se čuju šale na račun moje bliskosti sa saradnicima i čestog isticanja lojalnosti, ali ja drugačije ne umem da funkcionišem. Verujem da samo ako smo povezani i na ljudskom nivou možemo da stvorimo nešto dobro, kreativno. Život mi je doneo neverovatne ljude i priče.

BURO. Tvoja sposobnost da istovremeno budeš i izvođač, i reditelj, i kreator celokupne slike, govori o ozbiljnoj unutrašnjoj disciplini. Da li je u pitanju (multi)talenat, potreba – ili mehanizam preživljavanja na savremenoj muzičkoj sceni?

Sara Jo: Verujem da će se svaka osoba koja čita ovaj intervju pronaći u ovom odgovoru, jer mislim da živimo u vremenu u kome čime god da se bavimo, na kojoj god poziciji da se nalazimo, sa koliko god ljudi da sarađujemo, bili izvanredni ili ne, osuđeni smo da budemo “deset u jedan”. Nekad je to neophodno, ali ako zastanemo videćemo da se živi haotično i da su ljudi svakog dana bombardovani s neverovatno mnogo informacija i aktivnosti. Ako ti je stalo do tvog posla moraš da konstantno budeš uključen i vodiš računa o svakom detalju.

Ja ne želim da ikada zaboravim zbog čega sam započela ovu svoju priču, a to su ljubav i žar prvenstveno prema muzici.

BURO. Kada bi mogla da sačuvaš zauvek – da ga urežeš negde ili pošalješ letilicom u svemir – samo jedan zvuk iz svoje muzike, melodiju, beat, stih – koji bi to bio, i zašto?

Sara Jo: Mnogo mi je teže da izaberem bit ili melodiju, nego tekst. Ako je poterbno nešto ličnije, nešto što me najviše opisuje, onda je to pesma “Nemam vremena za to”, koja je izašla još 2017. godine. U tom trenutku sam je, sigurno, doživljavala druačije nego sada. Tada sam bila mlada, buntovna, pa je i ona nastala iz tog bunta. Kasnije sam, iz godine u godinu otkrivala dublje značenje, a i danas se u njoj pronalazim. Ukoliko ćemo da u svemir šaljemo samo stihove, neka to budu “nisam klik, nisam trač, ja sam ritam, ples i glas”. Ovaj posao podrazumeva mnogo toga, a u jednom od odgovora sam već govorila šta sve izvođač – pogotovo proteklih nekoliko godina treba da radi da bi ostao relevantan.

Credits:

Fotografija: Luka Stepanović

Šminka: Jelena Rox

Frizura: Maja Stanišić

Stajling: Vladisalava Joldžić