Povezano
Alessandro Egger ove godine je deveti put posetio Venecijanski filmski festival, manifestaciju koju s pravom smatra jedinstvenom u svetu filma. Iako ga mnogi i dalje percepiraju kao modela jer je vrlo aktivan u modnom svetu, Italijan srpskih korena je u poslednje vreme intenzivno fokusiran na glumačku karijeru (pisali smo o tome da je sa poslednjim kratkometražnim ostvarenjem Majonezë osvojio prestižnu nagradu na Corto Condorello festivalu u Rimu, gde su za njegovo ostvarenje glasali čuveni glumac Willem Dafoe i reditelj Paolo Sorrentino). I upravo zbog toga ovaj najstariji festival na svetu (osnovan 1932. godine) nije samo glamurozni crveni tepih na ostrvu Lido, već prostor gde se umetnost filma slavi u najvišem sjaju. Za razliku od Cannesa ili Berlinala, Mostra spaja istorijsko nasleđe i intimnu atmosferu sa ozbiljnim autorskim ostvarenjima i holivudskim premijerama. Ta kombinacija tradicije, prestiža i savremenih tendencija ono je što, priznaje Egger, Veneciju čini njegovim omiljenim filmskim festivalom.
Glumac nas uvodi u atmosferu ovogodišnje smotre umetnosti i otkriva šta mu se, zapravo, najviše dopalo ove godine.
– Ovo je neverovatan festival i to osetim svake godine kad dođem. Atmosfera je posebna, sve ima neku posebnu čar. Lično, za mene je posebno iskustvo bio i boravak u St. Regis hotelu, gde je sada, tokom festivala, ali i inače, sve urađeno sa takvom pažnjom i elegancijom da se zaista osećaš privilegovano što odsedaš tu. Dolazim na Festival godinama, ovo mi je deveta Venecija, i svaki put iskusim nešto novo, međutim, i dalje osećam isto uzbuđenje kao da sam ovde prvi put.
Ove godine je padala kiša, ali Alessandro kaže da to na Lidu nije nikakav problem.
– Kiša je učinla da sve bude malo brže i dinamičnije nego inače, ali iskreno – upravo to dalo je poseban šarm festivalu.
No, Venecijanski filmski festival neće pamtiti samo po kiši. Ono što je na njega, ali i na večinu posetilaca ostavilo veliki utisak jeste poslednji film Yorgosa Lanthimosa, Bugonia, sa Emom Stone u glavnoj ulozi.
– Film me je oduvao. Retko se dešava da neko filmsko ostvarenje ostavi na mene takav utisak – istovremeno je bio moćan, emotivan i jedinstven. Prvo, priča je fenomenalna – Bugonia prati dvojicu tinejdžera koji, razočarani društvom, odlučuju da otmu slavnu influenserku, a zapravo je doživljavaju kao simbol svega što je pogrešno u svetu. Film se bavi slobodom, buntom i potragom za smislom. Emma briljira, daje posebnu težinu liku i upravo ona će učiniti, siguran sam, da film svima ostane dugo u sećanju.
Što se celog programa tiče, primetan je izuzetno visok kvalitet filmova, možda čak i veći nego ranijih godina. Interesantno je i to što sam baš sada upoznao mnogo mladih ljudi koji rade na organizaciji festivala, posebno u žiriju, verujem da je to donelo svežinu i novu energiju festivalu.
Kiša je učinla da sve bude malo brže i dinamičnije nego inače, ali iskreno – upravo to dalo je poseban šarm festivalu
Naravno da je najveći akcenat na filmovima, ali ipak, mora se pažljivo isplanirati i autfit za crveni tepih. Egger ništa ne prepušta slučaju.
– Imao sam dva posebna izlaska na red carpet. Prvi put sam bio gost studija Universal, za film Bugonia, i tada sam nosio custom Carlo Pignatelli srebrni sako sa šljokicama, crne pantalone i Christian Louboutin loafercice. A drugi put sam bio deo prelepog iskustva koje je organizovao Mionetto – putovanje od Venecije do Valdobbiadene, u okviru čega smo proveli predivno smo gala veče u dvorcu. Za tu priliku nosio sam svoj omiljeni look: svileni kimono, custom made by Carlo Pignatelli i Cuoio di Toscana mokasine.
Film je ono najvažnije na svakom filmskom festivalu, ali ono što ga čini posebnim je i vožnja brodićem do crvenog tepiha, lista celebritija koji ga posećuju, žurke…
– Iskreno, najbolja žurka ove godine odigravala se kod mene u sobi, u St. Regisu. Zbog kiše su mnogi događaji bili otkazani ili ubrzani, pa smo spontano organizovali mali party. Ispalo je nezaboravno – prava intimna atmosfera sa najboljim društvom. Sutradan smo nastavili druženje preko dana.
Za kraj Egger odgovara zašto je baš Venecijanski filmski festival po njemu najbolji od svih.
– Zato što svake godine donese nešto novo i inspirišuće. Ovoga puta sve je bilo izuzetno dobro organizovano, bio sam okružen najboljim ljudima, smešten u sjajnim hotelima i gledao fantastične filmove. Sve to zajedno za mene čini ovaj festival jedinstvenim nezaboravnim iskustvom – do sledeće godine kad će, siguran sam, opet pomeriti granice.
Fotografije: Profimedia, Privatna arhiva