BURO. intervju: Jia Zhangke, reditelj filma CAUGHT BY THE TIDES, koji se ove godine našao u trci za Zlatnu palmu

autor Jelena Milinčić
jia zhang ke 600x600 1

Caught by the Tides, kineskog reditelja Jia Zhangkea, jedan je od najinteresantnijih filmova u trci za Zlatnu palmu, na ovogodišnjem Fimskom festivalu u Kanu. Veteran najpoznatije filmske smotre na svetu, prvi put u Kan došao je za filmom Unknown Pleasures (2002), od kada se sedam puta našao u glavnoj konkurenciji – više nego bilo koji kineski reditelj u istoriji ovog festivala. Iako nikada nije osvojio Zlatnu palmu, nagrađen je zanajbolji scenario 2013. godine, za antologijski triler A Touch of Sin, sa vrlo upečatljivim prikazom Kine tokom njenog ubzranog razvoja, usled ekonomskog buma. Nešto slično radi i sa novim filmom, samo što je način na koji je to uradio, apsolutno drugačiji.

Caught by the Tides je ostvarenje nastalo od video – snimaka koje je Zhangke beležio od 2001. godine, a koje je smestio u okvir ljubavne priče koja počinje pre dvadeset godina i završava se u Kini koja je pogođena pandemijom. U filmu glavnu žensku ulogu igra Zhangkeova supruga, glumica Zhao Tao (koja redovno igra u njegovim ostvarenjima, od Platforme iz 2000. godine). Zhao je u filmu Caught by the Tides – Qiaoqiao, manekenka koja živi u Datongu na severu Kine, čiji dečko, Guo Bin, ujedno i njen menadžer, odluči da napusti rudarski grad u potrazi za bogatstvom. Ona odlučuje da krene u potragu za njim – u potragu koja traje godinama – da bi se na kraju vratila u Datong kao poptuno izmenjena žena.

BURO. je imao priliku da na Kanskom filmskom festivalu intervjuiše reditelja ostvarenja koje se ove godine, sa još 20 filmova, takmičilo za Zlatnu palmu, a u nastavku pročitajte šta je jedan od najinteresantnijih reditelja današnjice imao da kaže.

Caught by the. tides

Kada i kako ste započeli rad na filmu Caught by the Tides?

Film je nastao od snimaka koje sam počeo da beležim 2001. godine, iz dva razloga – upoznao sam se sa novom tehnologijom, digitalnom kamerom koja je u potpunosti transformisala filmsku industriju, i jer sam želeo da beležim transformacije koje se u to vreme događale Kini… Cela zemlja bila je uzbuđena zbog toga što smo se pridružili WTO (World Trade Organization – Svetska trgovinska organizacija), dobili smo pravo da organizujemo Olimpijske igre i bili smo vrlo optimistični u pogledu onoga što dolazi. Slobodniji, verovali smo da je bolji životi pred nama… uzbuđeni zbog svega što nas čeka u novom milenijumu. Imao sam potrebu da sve to zabeležim, koristeći digitalnu kameru. Radni naslov togmog filma bio je Čovek sa digitalnom kamerom, u želji da kreiram nešto impresionističko, nelinearno i nisam imao na umu kad ću to snimanje uopšte završiti. Snimao sam sve vreme dok sam radio na svojim drugim projektima, često prekidajući njih, da zabeleži nešto interesantno što sam video. Za vreme pandemije, kad je sve bilo stopirano – nismo mogli nigde da putujemo i bili smo zaključani, pomislio sam da je došlo pravo vreme da pregledam šta imam od nasnimljenog materijala i završim film. 


Kad ste počeli da pregledate snimke, da li vas je nešto na njima posebno iznenadilo?

Zvuk. Kad razmišljam o nekim stvarima iz prošlosti, lako mi je da prizovim slike i događaje tog vremena, ali teško mi je da se setim kakav je bio zvuk. Kada sam se, zahvaljujući video – snimcima, vratio u 2001. godinu i čuo zvuk pejdžera, ako znate šta je to, motora na ulicama… to me je najviše iznenadilo. Pronašao sam toliko stvari na koje sam potpuno zaboravio tokom snimanja. To je zaista bilo kao neko putovanje kroz vreme i bilo je vrlo emotivno za mene.

Film Caught by the Tides odnosi se na dvoje glavnih junaka, ali – da li se možda odnosi i na Kinu?

Dva glavna junaka možete posmatrati kao kineski narod uopšte – to kako se on osećao i kroz šta je prolazio tokom svih ovih 20 godina, a bile su to velike promene. Dok sam snimao nisam razmišljao o tome, ali kad sam shvatio kakav film želim da napravim, imao sam nameru da napravim neku strukturu – film započinjem grupom ljudi – makro nivoom, a onda lagano prelazim na dvoje glavnih junaka, na mikro nivo. Video snimci su snimani spontano, beležio sam sve ono što se trenutno dešava oko mene, bez ikakve istorije na umu, ali kad sam ih pregledao, shvatio sam da sadrže odgovore na mnoga pitanja koja sam postavljao sam sebi o svojoj zemlji i koja postavljam danas, u odnosu na „ovde i sada“. Promene su toliko velike, drastične, što sam shvatio tek kad sam pregledao ceo taj materijal, sniman 20 godina.

Kako ste birali muziku za film Caught by the Tides? Čini se da je ona vrlo važna.

Kad sam birao muziku, prvo sam na umu imao pesme i muziku koja se nalazi na video – snimcima – tu je mnogo klubova, muzike na ulicama, plesa, pevanja… A tri pesme koje sam dodao kasnije, jednostavno su se lepo uklopile sa radnjom filma. Moram da napomenem da posebne emocije filmu ne daje smao muzika, nego i glavna junakinja, koja sve vreme ćuti, ne progovori ni jednu jedinu reč. Na neki način, to samo pojačava muziku koja postoji u filmu. Muzika i junakinja koja ne govori, bila su to rlo jasna načina za prenošenje emocija.

Uz podršku A1 Pametnog putnog osiguranja i Xiaomi 14 Serije, BURO.Srbija vam donosi priče sa 77. Kanskog filmskog festivala.