Ako knjige progovore: Jubileji koji nas podsećaju na snagu umetnosti i književnosti

U svetu umetnosti i književnosti, jubileji su prilika da se setimo velikana koji su oblikovali našu kulturnu baštinu, čije su ideje i dela ostavila neizbrisiv trag. Ove godine, kroz obeležavanje nekoliko značajnih jubileja, prisetili smo se uticaja koji su veliki umetnici, pisci i kompozitori imali na društvo, kulturu, pa čak i na političke procese.

VAŽNI JUBILEJI

Među njima je i 200 godina od rođenja čuvenog češkog kompozitora Bedižika Smetane. Njegova muzika, s posebnom pažnjom posvećena narodnom folkloru, postavila je temelje čehoslovackog muzičkog identiteta. „Vltava“ i „Prodana nevesta“ postali su simboli ne samo češke muzike, već i narodnog duha. Njegova sposobnost da prenese emocije, tradiciju i prirodu u simfonijske poeme i opere ostavila je dubok trag u muzici, čineći ga ne samo umetničkom ikonom, već i mostom između romantizma i modernizma. Smetana nas podseća na to kako umetnost može odražavati identitet jednog naroda i ujedno ujediniti generacije.

U tom duhu, 150 godina od rođenja Vinstona Čerčila podseća nas na snagu reči, kao i na neobičnu ulogu umetnosti u životima političkih lidera. Čerčil, osim što je bio jedan od najznačajnijih političara 20. veka, bio je i talentovani umetnik, pesnik i pisac. Njegova literarna ostavština, obuhvatajući delo „Drugi svetski rat”, nije samo svedočenje o velikim istorijskim događajima, već i o dubokom razumevanju ljudskih sudbina. Čerčil je bio još jedan primer umetnika u politici, koji je, koristeći pisanu reč, preoblikovao svet. Na njegovim delima učimo ne samo o borbi za slobodu, već i o tome kako je umetnost moćno oruđe u oblikovanju istorije.

Ove marke nas podsećaju na to koliko umetnost i literatura mogu uticati na oblikovanje identiteta, sećanja i društvenih vrednosti.

Jubileji nas mogu podsećati i na to da su humor i duhovitost sredstva za prevazilaženje života i upravo takav je jubilej kojim se proslavlja 100 godina od rođenja Efraima Kišona. Kišon je kroz svoje satirične romane, scenarija i novinske članke podsećao na to kako humor može biti najefikasniji način borbe protiv nepravednosti i turobnih okolnosti. Njegov humor, oštar i duhovit, pomogao je mnogim čitaocima da sagledaju svet u novom svetlu, često kroz prizmu izraeljske svakodnevnice. Pored toga, Kišon nam je pokazao kako književnost može biti alat za suprotstavljanje tiraniji i nepravdi, ali i inspiracija za stvaranje novih umetničkih dela koja razbijaju norme i granice.

JUBILEJI NAS NAVODE DA SE ZAMISLIMO

Na kraju, 100 godina od rođenja Nenada Briksija, Hrvata i autora kultnih radova, podseća nas na značaj satire u književnosti i medijima. Brikijeva humoristička dela, kao i njegov rad u medijima, bili su most između politike, pop kulture i svakodnevnog života. Njegovi satirični romani i prevodi kultnih stripova poput „Alana Forda” pokazali su kako humor može biti sredstvo za izazivanje društvenih promena, a istovremeno čuvar kulturne baštine.

Da su jubileji značajni, „shvata“ i Pošta Srbije, koja je povodom pomenutih jubileja izdala prigodnu marku koja slavi velikane svetske umetnosti, među kojima su, naravno, umetnici i književnici koji su oblikovali naš svet. Ove marke nas podsećaju na to koliko umetnost i literatura mogu uticati na oblikovanje identiteta, sećanja i društvenih vrednosti.

Jubileji su prilika da ne samo obeležimo, već i duboko razmislimo o nasleđu koje ostavljaju umetnici. Smetana, Čerčil, Kišon i Briksi nas podsećaju da umetnost nije samo estetski izraz, već snažan alat za društvene promene i osobnu refleksiju.

Fotografije: Promo, Pexels