Verovatno je jedna od najčeših želja i prva stavka na listi novogodišnjih odluka “biti srećan” iako iskreno, često ni sami ne znamo šta to podrazumeva i koja nas to stvar zaista čini srećnim. Nije u pitanju nagomilavanje ni materijalnog ni društvenog kapitala, nisu u pitanju ni samo odnosi koje gradimo (iako se oni veoma visoko kotiraju na lestvici izvora sreće), niti pozicija i ugled koji dosežemo. Ništa od toga zasebno nije sinonim za sreću, već daleko pre neki balans između ovih aspekata i nešto još lepše i značajnije od svega… male stvari.
Posebni mikro momenti u kojima je sreća koncentrovana i neverovatno velika, a da čak ni sami ne znamo zašto, i još gore ne možemo rečima ni da opišemo jer deluje kao da je određeni trenutak toliko snažan da reči nisu dovoljne. Ili barem ne one koje naš rečnik i iskustvo poznaju.
Nedavno objavljena knjiga psihologa Tima Lomasa „Happiness-Found in Translation“ se bavi upravo time, i magično je oruđe za spoznavanje sreće. Naša sposobnost da u potpunosti osvestimo, doživimo i imenujemo određene momente ograničena je jezikom kojim govorimo i rečima koje su nam na raspolaganju, međutim, obimno Lomasovo istraživanje pokazalo je da postoji ogroman broj reči u različitim jezicima koje su jednostavno neprevodive a znače najlepše stvari ikada. Sve ono što smo svi doživeli, videli, osetili barem jednom u životu ali za šta nam je zafalila reč, Lomas je istražio i uz fantastične ilustracije Anike Huett spakovao u Bibliju sreće.
Sve je počelo od Timove fascinacije finskim konceptom sisu, nakon predavanja Emilie Lahti, koja je ovu finsku reč objašnjavala kao specifičnu psihološku snagu koja omogućava osobi da prevaziđe neke neverovatne izazove i koja istovremeno označava i odlučnost, i hrabrost i spremnost da se deluje i reaguje čak iako se u datom trenutku ne vide cilj i nagrada za to delovanje. Lahti je na tom predavanju istakla da je koncept sisu izuzetno značajan i cenjen kod Finaca, i ključan deo njihove kulture, ali i da je to zapravo univerzalna ljudska sposobnost samo su je Finci primetili i napravili reč upravo za to. Kako navodi u svom intervjuu za magazin The New Yorker, to je bio okidač za Tima da se zapita kako sigurno postoje i u ostalim jezicima jednako snažni, kompleksni koncepti osećanja, iskustva, i stanja, koja su neprevodiva u ostale jezike, i da krene da ih istražuje.
Tako je nastao projekat pozitivne leksikografije iz koga se iskristalisao poslednji projekat fokusiran samo na koncept sreće. Tokom prikupljanja reči za leksikon, Lomas je uočio i nekoliko paterna i primetio da većina severno-evropskih jezika svoj koncept sreće gradi oko egzistencijalne udobnosti. Danski koncept hygge nam je verovatno najpoznatiji primer toga, i odnosi se na kombinaciju fizičke i emocionalne udobnosti, što je našlo svoju najdirektniju primenu u dizajnu enterijera, ali hygge ima i svoje parnjake. U norveškom jeziku to je koselig, u švedskom mysa, u holandskom gezellig, gde svi odreda koncept ultimativne sreće vezuju za udobnost, i osećaj ušukanosti koju donose zatvoreni prostori što u izvesnoj meri pokazuje povezanost kulture, geografije i klime. Nasuprot njima, za južnjake, koncept sreće je isključivo vezan sa bivanje napolju ili okupljanja. Iako definitivno nije pristalica lingivističkog determinizma, ima istine u tome da jezik koji govorimo oblikuje naše misli i percepcije, i zato istraživanje emocionalnih vokabulara drugih kultura i njihovo stavljanje u odnos i paralelu, može da donese izuzetno značajan uvid u to kako različite kulture vide svet, šta je važno u njihovoj tradiciji, svakodnevici, kako konstruišu koncept sreće, i šta prepoznaju takvim, a u krajnjoj meri i otkrije nam sreću u malim stvarima koje tako lako previdimo.
“Happiness-Found in Translation” je katalog životnih radosti i termina poput utepils (na norveškom “pivo koje pijemo napolju, obično prvog toplog dana u godini”), mbuki-mvuki (svahili, “stresti višak odeće sa sebe i igrati nesputano“), tarab (arapski izraz za „ekstatično i omađijano stanje nastalo muzikom“), gigil (jezik tagalog, “neodoljiva potreba da uštinemo nekoga jer ga toliko volimo”), charmolypi (grčka reč za „istovremenu tugu i sreću“).
