„Women don’t paint very well. It’s a fact. The market doesn’t lie,” rekao je nemački umetnik Georg Baselitz, a čitajući različita izdanja istorije umetnosti, enciklopedija slikarastva i ostalih čitanki, čini se da ni istorija nije mislila drugačije. Od postojanja isključivo „velikih majstora“ uprkos paralelnom egzistiranju vrsnih majstorica, pa sve do cenzurisanja i ignorisanja umetnosti koje prave žene u instuticionom smislu, patrijarhat nije zaobišao ni najdivniju stvar na svetu kakva je umetnost i tu pustio žilavo korenje.
2015. godine, ovo je uočila i Katy Hessel kada je neposredno posle završetka studija istorije umetnosti otišla na veliki sajam umetnosti i shvatila da nijedno delo nije napravila umetnica, a daljim istraživanjem shvatila da svega jedan odsto dela Nacionalne galerije pripada umetnicama. Ovaj podatak ju je osvestio, razbudio i iznervirao, zbog čega i nastaje njena fenomenalna knjiga „The Story of Art Without Men“. Ovaj naziv, odgovor je na čuvenu Gombrichovu knjigu „The Story of art“ koja sadrži istorijski pregled umetnosti bez pominjanja ijedne žene kao stvaraoca.
Hessel jje svoj projekat isprva započela nalogom na Instagramu (@thegreatwomenartists) koji sada ima 287.000 ljudi koji ga prate i koji prati istoimeni podkast koji se bavi temama pozicije žena u umetnosti. Na skoro 500 stranica, Hessel nas vodi kroz umetnost koju su napravile žene od 1500-ih do 2020-ih, otkrivajući nam potpuno skrivene dragulje koji su tokom istorije nezasluženo potpuno preskočeni: Tu su autoportreti Clare Piters; brutalna, krvava platna Artemisia Gentileschi; provokativni performans Yoko Ono i Marine Abramović; hrabra umetnost Sare Lucas i Tracey Emin; i još mnogo, mnogo toga što će vam izmamiti uzdahe. Uprkos svom fokusu na zapadnu istoriju umetnosti, knjiga je izrazito intersekcionalna u svom pristupu ženama umetnicama, i postoji mnogo novih imena koja će tek postati velika. „U prošlosti smo bukvalno slavili istoriju patrijarhata, a ne istoriju umetnosti“, kaže autorka. „A ako ne vidite umetnost niza ljudi, onda ne vidite društvo u celini.“
Ova knjiga je oživela neka platna i figure koje su zbog društvenih okolnosti i muške dominacije bile potpuno nevidljive i nežive. Ona slavi žensku moć stvaranja, kreativnosti ali i hrabrosti i odvažnosti da kroz proces umetnosti izrazi i prkosi određenim stavovima i u tome je njena dodatna lepota. Nadamo se da će se praksa sagledavanja istorije umetnosti promeniti i da se menja, a do tada naručujemo ovu knjigu i uživamo u svemu što smo propustile.
