Ima onih koji razumeju važnost dostupnosti materijala i van situacija koje to eksplicitno zahtevaju. Realno je da nećemo dospeti do svih biblioteka i arhiva širom sveta i dosta je lepo i korisno kada neka velika institucija to uvidi i otvori svoja virtuelna vrata za sve one koji bi da posećuju i listaju, ali nemaju prilike. Muzej Solomon R. Guggenheim je jedna od takvih institucija, čiji su timovi godinama radili na digitalizaciji svojih knjiga i kataloga, da bismo kao rezultat dobili opšrinu internet arhivu njihovih publikacija. Malo po malo, godinu po godinu i pred nama je impresivna biblioteka knjiga istorije umetnosti koje se pretežno fokusiraju na umetnost XX veka.
Retki naslovi uključuju knjige o umetnicima kao što su Pablo Picasso, Roy Lichtenstein, Paul Klee, Jenny Holzer, Joseph Cornell, ali i nekoliko sveobuhvatnijih knjiga o velikim retrospektivnim izložbama, ili samom muzeju. Od ruskih umetnika i sovjetske avangarde preko najznačajnijih imena moderne umetnosti do kineske i astečke tradicionalne umetnosti, Guggenheimova online biblioteka broji preko 200 sjajnih naslova. Probrali smo one od kojih možete da počnete putovanje kroz istoriju umetnosti, jer smo uvereni da bi vam bi teško da se opredelite, a celu arhivu možete pogledati ovde.
“American Pop Icons”
Od prvog Hamiltonovog rada, stvari su počele ubrzano da se događaju i od sredine pedesetih do kraja te decenije, a kamoli tokom šezdesetih, pop art je postao dominantan pravac sa kojim su mnogi eksperimentisali, i toliko prisutan da kritičari više nisu mogli da ga zaobilaze. Američki umetnici su posebno reagovali na njega – Warhol ga je živeo, Lichtenstein oživljavao, a Jasper Johns i Robert Rauschenberg su ozbiljno uzdrmali umetničke konvencije koristeći novine, bojenu tkaninu, i ostale ne-slikarske elemente u slici. Slika je prestala da bude “sveti prostor” i napadnuta je sa svih strana popularnom kulturom i njenim derivatima, a nova era američke umetnosti procvetala. „American Pop Icons“ donosi 30 ključnih radova od osam umetnika, uključujući Johnsa, Rauschenberga, Lichtensteina, Oldenberga, Rosenquista, i Warhola koji su definicali ovaj pravac i uticali na opšti tok umetnosti.
“Fernand Léger : five themes and variations”
Knjiga stavlja fokus na 36 najznačajnih radova, studija, koji kao svoju temu imaju slobodno vreme, i aktivnosti radne klase kao direktna referenca na njegov možda i najpoznatiji rad, “Velika parada”. Katalog publikacija je podeljen u pet delova: uvod koji je napisao Thomas M. Messer, i koji se bavi temom igre i varijacijama na tu temu u Légerovim radovima i preostala četiri dela su podeljena na “uloge” koje učesnici, predstavljeni na njegovim slikama, u njegovim igrama, najčešće imaju. Obavezno štivo za svakog ko želi malo detaljnije da se upozna za Légerovim opusom, jer prilično temeljno objašnjava evoluciju njegovog rada i faze, a uključene su i biografija i bibliografija.
“Francis Bacon”
Knjiga „Francis Bacon“ prati prvu svetsku muzejsku retrospektivu engleskog umetnika Francisa Bacona. Kustos Lawrence Alloway istražuje suštinu, srž, esenciju Baconovog slikarstva i to mnogo dalje i dublje od uobičajenih asocijacija koje se vezuju za njegov rad. Da, groteskno, ali zašto, kako i odakle? Kako je Bacon, inspirisan umetnicima poput Maneta, Van Gogha, Velasqueza, i Titiana, dakle oslonjen na tradicionalno figuralno evropsko slikarstvo razvio svoj jedinstven manir u vreme kada je apstrakcija dominirala? Divna analiza i još lepše reprodukcije u boji i crno-bele.
“Gustav Klimt and Egon Schiele”
Ova publikacija objedinjuje stvaralaštvo dva austrijska umetnika, Gustava Klimta, i njegovog nekadašnjeg učenika, Egona Schielea. Iako su im stil, i pristup, i umetnosti i modelu, potpuno drugačiji i nezavisan od ovog drugog, postoje određeni aspekti i sličnosti koji su prepoznatljivi i nit koja može da se povuče između opusa oba autora i napravi adekvatna paralela. Dele kolorit, teme, istu anksioznost i opsednutost erotičnim koje istražuju i otkrivaju, sa razlikom što je Schiele sirov, brutalno direktan i ogoljen, a Klimtov rad prezcizniji, sa više ornamenata i strukture u samoj kompoziciji. Publikacija je nastala kao rezultat izložbe na kojoj su bili predstavljeni radovi obojica, i uključuje tekstove, hronologiju, eseje, reprodukcije, umetnika koji su obeležili period “prelaza” iz Art Nouveaua ka eksprezionizmu.
“Jenny Holzer”
Tokom svoje karijere Holzer neprestano intrigira publiku provokativnim porukama koje postavlja u najrazličitijim i najneočekivanijim kontekstima, na klupi u parku, u kamenu, na bilbordu, na zidu. Njen jezik je direktan, ali uvek i blago aluzivan, i veoma sličan reklamnim sloganima i kampanjama. Ova knjiga objedinjuje sve njene radove, njene “natpise” do 1996. i teksta u kamenu u Erlaufu, Austrija. Kroz eseje i intervjue sa umetnicom, Diane Waldman prati istoriju i razvitak njenog jezika i mapira okruženja u kojima se on pojavljuje.
