Pitali smo troje naših književnika mlađe generacije, Mariju Pavlović, Vladana Maksimovića i Anu Vučković Denčić, da nam kažu koje knjige domaćih pisaca imaju u svojoj biblioteci i kojima se uvek vraćaju.
Marija Pavlović je završila Master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri Engleski jezik i književnost, a trenutno je na doktorskim studijama komparativne književnosti na Freie Univerzitetu u Berlinu sa tezom: Cold War Kids: Transgression, Fragmentation and Disruption in the Work of Chuck Palahniuk and Victor Pelevin.
U svom književnom opusu ima roman „24“, zbirku priča „Horor priče svakodnevice“, kao i kratke priče „Diskopolis“, „Američki san“ i „Disco inferno“ i dramski tekst „Čudni slučaj Gospođe Džekil i Doktorke Hajd“.
Vladan Maksimović diplomirani je dramaturg, copywriter i novinar. Nedavno je izbacio roman prvenac „Glampiri„.
Njen odabir glasi: „Moja najtoplija preporuka je nova knjiga Branke Selaković, pod nazivom Sinkopa. Reč je o zbirci priča, koja je zabavna, duhovita, opora, a na momente i strašna. Dopada mi se kako naslov, odnosno odrednica sinkopa dobro korespondira sa sadržajem ovog rukopisa. Sinkopa u medicini može biti pad pritiska koji rezultira gubitkom svesti, može biti ritmička figura u muzici, poskok u igri, ali i izostavljanje jednog glasa ili sloga u reči. Sve ovo nekako možete pronaći u ovoj knjizi, u kojoj se autorka igra koordinatama vremena i prostora, snolikošću i javom, poduhvata mnogih tema od nastajanja do nestajanja, uz mnoštvo obrta.
Obrti su i u priči i na nivou rečenice, koja se razlama i iz jednog nas vodi u sasvim novo raspoloženje, kao u džez improvizaciji. Branka govori o vozovima, grobljima, spontanom pobačaju, pismima, tehnologiji, transu, budnosti, ali i o umetnosti. Autorka kombinuje različite stilove pisanja, ona se poigrava, lako vas i lepo uvlači u svoj svet, ne dozvoljavajući da odustanete, jer je svaka priča jedno novo putovanje i uzbuđenje, bez viškova, baš kako treba.“
