Pisci preporučuju pisce: Marija Pavlović, Vladan Maksimović, Ana Vučković Denčić
Pitali smo troje naših književnika mlađe generacije, Mariju Pavlović, Vladana Maksimovića i Anu Vučković Denčić, da nam kažu koje knjige domaćih pisaca imaju u svojoj biblioteci i kojima se uvek vraćaju.
Marija Pavlović je završila Master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri Engleski jezik i književnost, a trenutno je na doktorskim studijama komparativne književnosti na Freie Univerzitetu u Berlinu sa tezom: Cold War Kids: Transgression, Fragmentation and Disruption in the Work of Chuck Palahniuk and Victor Pelevin.
U svom književnom opusu ima roman "24", zbirku priča "Horor priče svakodnevice", kao i kratke priče „Diskopolis“, „Američki san“ i „Disco inferno“ i dramski tekst „Čudni slučaj Gospođe Džekil i Doktorke Hajd“.
Kako kaže: "Od savremenih autorki i autora, ovog puta bih izdvojila crnogorsku pesnikinju Barbaru Delać, koja je svoju prvu knjigu izdala u Srbiji 2018. godine, nakon što je nagrađena na 32. Festivalu mladih pesnika u Zaječaru, a zatim i Brankovom nagradom Društva književnika Vojvodine. „Tomorrowland“ je zbirka poezije koja otvara nove prostore pesničkog izraza formiranog u dinamici fizičkih i virtuelnih prostora. Savremenim jezikom, bavi se pitanjima kompleksnog nasleđa i posledične hiperreferencijalnosti, kao i brojnim drugim pitanjima koja formiraju nagoveštaj budućeg trenutka.
Barbara je od tada objavila i drugu zbirku poezije „Gdje smo ovo, pričaj mi“, koja je u saradnji sa Sarom Renar pretvorena u multimedijalnu poemu tokom Barbarinog boravka na kreativnoj rezidenciji u Berlinu.
Odlomak iz pesme Tomorrowland, iz istoimene zbirke poezije Barbare Delać:
„great people of tomorrowland
bez rata bez nacije, klaberi globalizacije
pozitivni ekstrem-
isti razuzdanih hormona s očevom penzijom
na bolovanju zbog puberteta i propisanog
eliksira mladosti u noći hipotetičke pretpostavke
obećana zemlja
za lsd ili thc raj u duginim bojama
pornografski diznilend uz sve to
vatromet, hitac u nebo
ekstaza na putu je i katarza
što god to značilo
eat sleep rave repeat […]"
Vladan Maksimović diplomirani je dramaturg, copywriter i novinar. Nedavno je izbacio roman prvenac "Glampiri".
"Iskreno, ne čitam toliko savremenu srpsku prozu, ali kako sam pripremao Glampire osetio sam potrebu da izvidim malo u kakav se to svet upuštam i pročitam ponešto. Tabašević jako dobro piše, to me je prijatno iznenadilo, „Ruminacije o predstojećoj katastrofi“ Filipa Grbića su pošteno štivo, ali za ovu priliku bi kolegijalno izdvojio Katarinu Mitrović i njen roman u stihu „Nemaju sve kuće dvorište“. Vrlo dobro napisano, iskreno, autentično, dirljivo, a opet pošteđeno patetike koja je česta u ispovednoj prozi", istakao je on.
Novinarka i književnica, Ana Vučković Denčić prepoznatljiv je glas Radio Beograda, a iza sebe ima tri romana - "Surfing Serbia", "Epoha lipsa juče", "Yugoslav" i zbirke priča.
Njen odabir glasi: "Moja najtoplija preporuka je nova knjiga Branke Selaković, pod nazivom Sinkopa. Reč je o zbirci priča, koja je zabavna, duhovita, opora, a na momente i strašna. Dopada mi se kako naslov, odnosno odrednica sinkopa dobro korespondira sa sadržajem ovog rukopisa. Sinkopa u medicini može biti pad pritiska koji rezultira gubitkom svesti, može biti ritmička figura u muzici, poskok u igri, ali i izostavljanje jednog glasa ili sloga u reči. Sve ovo nekako možete pronaći u ovoj knjizi, u kojoj se autorka igra koordinatama vremena i prostora, snolikošću i javom, poduhvata mnogih tema od nastajanja do nestajanja, uz mnoštvo obrta.
Obrti su i u priči i na nivou rečenice, koja se razlama i iz jednog nas vodi u sasvim novo raspoloženje, kao u džez improvizaciji. Branka govori o vozovima, grobljima, spontanom pobačaju, pismima, tehnologiji, transu, budnosti, ali i o umetnosti. Autorka kombinuje različite stilove pisanja, ona se poigrava, lako vas i lepo uvlači u svoj svet, ne dozvoljavajući da odustanete, jer je svaka priča jedno novo putovanje i uzbuđenje, bez viškova, baš kako treba."
