Ako pokušate da se prisetite nekog davnog događaja, kome je vreme omekšalo ivice, čiji su neki delovi ostali jarki i jasni, dok su drugi postali gotovo transparentni, sva je prilika da razmišljate u slikama Irene Kuzmanović. U svojim radovima, Irena predstavlja figure sa porodičnih fotografija, a njihovim novim slaganjem, zapravo se bavi prepričavanjem prošlosti. Kroz kompozicije koje prikazuje, uspostavlja nove odnose, i gradi nova sećanja, a tehnika koju koristi, akvarel na papiru, u mnogome pojačavaju prirodu sećanja. Koja su sve samo ne solidna, i precizno definisana. Pitali smo je da podeli sa nama i naslika kako izgledaju sreća i omiljeni miris i u šta beži kada želi da pobegne od svega.
Volim kada mi dan započne uz
Maženje sa psom
Prolaznost
Menjanje frizura
Maminih ruku koje mirišu na cigarete
Donjeg veša
Toplina
Vraćanje u detinjstvo
Šetam
se opuštam u kadi
