Zamislite da svakog dana, umesto u kancelariju, ulazite u galeriju i radite okruženi slikama svojih omiljenih umetnika. A onda vizualizujte još lepši scenario – da umetnost ne pripada samo muzejima ili kolekcionarima, nego se, dostupna svima, nalazi u coworking prostorima, firmama, hubovima u koje svakog dana odlazimo na posao. Upravo tim idejama bili su vođeni vlasnici Galerije 1217, dosad neviđenog i, rekli bismo, revolucionarnog umetničkog koncepta u našoj zemlji – prakse da se umetnička dela iznajmljuju kompanijama, kancelarijama i poslovnim prostorima, borave tamo šest meseci, a zatim rotiraju – stvarajući neprekidan dijalog između prostora, ljudi i umetnosti.
BURO. je imao priliku da poseti premium coworking prostor u kojem borave umetnička dela Galerije 1217, The Place, i porazgovara sa PR-kom galerije Unom Bakić, kao i sa umetnikom čiji radovi krase zidove ovog poslovnog prostora, Danilom Bojićem. Njih dvoje pokazali su nam, na licu mesta, da ulaganje u umetnost zapravo znači ulaganje u atmosferu, inspiraciju i identitet.
Jer kada umetnost uđe u radni prostor – menja se sve – zidovi, ton razgovora, energija ljudi koji u njemu borave.
Galerija 1217 predstavlja potpuno novi koncept plasiranja umetnosti na našim prostorima – recite nam nešto više o tome.
Una: Ideja Galerije 1217 rodila se iz potrebe da umetnost postane deo svakodnevice, a ne zatvoreni svet rezervisan za mali broj ljudi. Većina umetnika u Srbiji često živi na margini, bez mogućnosti da od svog rada ima stabilne prihode. Želeli smo da utičemo na promenu tog narativa i da im pružimo vidljivost, podršku i priliku da zaista žive od svog talenta. Beograd je grad koji uči da ceni umetnost, ali i grad pun potencijala i energije koja raste. To prepoznajemo kao priliku da umetnost postane deo poslovne i društvene svakodnevice i da se kroz nju stvori nova kultura prisustva umetnosti u životu ljudi.
BURO. Kako funkcioniše iznajmljivanje umetnina?
Una: Koncept je jednostavan, ali efektan. Firme iznajmljuju umetnička dela na period od šest meseci, a Galerija 1217 preuzima brigu o svemu – od kustoskih predloga i uramljivanja, do transporta i osiguranja. Nakon šest meseci, umetnička dela se rotiraju, čime se prostor osvežava, a umetnicima pruža kontinuitet u radu i vidljivosti.
Na taj način stvaramo održiv sistem u kojem umetnici imaju stabilnu podršku, a poslovni prostori dobijaju novu energiju, estetiku i inspiraciju.
BURO. „The Place“ je primer coworking zajednice koja podržava umetnost. Zašto je važno da baš firme to rade?
Una: Ulaganje u umetnost nije luksuz, već ulaganje u kulturu jedne firme. Umetnost menja energiju prostora, podstiče kreativnost, povezuje ljude i stvara atmosferu koja inspiriše. Kada kompanije odluče da podrže umetnost, one pokazuju da razumeju važnost kulture, estetike i emocionalne inteligencije u poslovnom okruženju.
„The Place“ je prepoznao taj značaj među prvima i time pokazao koliko umetnost može doprineti identitetu jednog prostora i zajednice koja u njemu živi. Zahvaljujući takvom pristupu, „The Place“ nije samo coworking, već zajednica koja spaja biznis i umetnost, ljude i ideje, i postavlja standard za to kako radni prostori u Beogradu mogu izgledati i osećati se.
Danilo: Kompanije, kao i vlasnici kapitala uopšte, obično imaju potrebu da pokažu kako im profit nije apsolutno jedini cilj, već i da imaju svest o svojoj široj društvenj ulozi. Dakle, radi se o popravljanju ili izgradnji imidža nekoga ko pored posla, profita i ličnih zadovoljstava, ne zaboravlja ni na druge. To mogu da budu razna sponzorstva, ulaganje u sport, školstvo, zdravstvo, ili umetnost. U našem slučaju se to radi zbog podizanja kulturnog nivoa sredine u kojoj ta kompanija posluje.
Za umetnike je to, sa druge strane, važno zato što su države odavno izgubile ulogu nekoga ko može, sa podjednakom pažnjom, da brine o svim ranjivim kategorijama. Država mora da određuje prioritete, a u takvoj konfiguraciji se umetnost uvek nadje na poslednjem mestu.
BURO. Kako za sada funkcioniše ta spona “umetnost i biznis”?
Una: Umetnost i biznis sve više pronalaze zajednički jezik. Sa jedne strane, kompanije traže nove načine da oblikuju svoje vrednosti i ambijent, a sa druge, umetnici traže platforme koje će ih približiti publici. Galerija 1217 je tu kao posrednik. Mi povezujemo ta dva sveta kroz sistem koji je održiv, estetski, ali i društveno odgovoran.
Verujemo da upravo kroz ovakve inicijative umetnost može postati deo svakog poslovnog ekosistema, a ne samo estetski dodatak.
BURO. Danilo, kako je došlo do saradnje sa Galerijom 1217?
Danilo: Vlasnici galerije su kolekcionari umetnosti već dugi niz godina, mnogo pre ideje o otvaranju galerije. Kada je došao trenutak da otvore galeriju odlučili su da počnu saradnju sa umetnicima koje poznaju i čija dela već imaju u kolekciji, između ostalog i sa mnom.
BURO. Galerija 1217 fokus stavlja na mlade umetnike. Zašto je to važno?
Una: Želimo da podržimo mlade umetnike i pomognemo im da izađu iz okvira tradicionalnih galerijskih prostora. U našoj zemlji oni često nemaju dovoljno prilika da dođu do izražaja, a mi želimo da ih učinimo vidljivijima, da njihova dela žive u poslovnim prostorima, gde svakodnevno prolazi mnogo ljudi. Na taj način, umetnost postaje deo svakodnevice, a umetnici dobijaju prostor koji im zaista pripada – među ljudima, u životu, u pokretu.
BURO. Kako se Danilovi radovi uklapaju u jedan premium coworking prostor?
Una: Danilovi radovi savršeno su se uklopili u energiju The Place-a – prostora koji odiše kreativnošću, ali i fokusom. Njegove slike nose specifičan balans između apstrakcije i emocije, i unose dubinu bez narušavanja mirnoće radnog ambijenta. Odabrali smo ih jer oslikavaju ono što želimo da postignemo kroz naš koncept, da umetnost u poslovnom prostoru ne odvlači pažnju, već da inspiriše i podseća na prisustvo lepote u svakodnevici.
BURO. Danilo kako publika reaguje na tvoje radove u “The Place-u”? Po čemu su reakcije drugačije nego kad su radovi izloženi u nekoj galeriji?
Danilo: Reaguje pozitivno i sa interesovanjem, što je meni posebno drago, zato što publika u prostoru The Place kompanije nije tipična likovna publika, već ljudi koji tu dolaze nekim poslom ili su zaposleni. Inače, u galerijske prostore ljudi dolaze već pripremljeni za neki vizuelni doživljaj, a pored toga i sam galerijski prostor predstavlja prikladan kontekst, odnosno daje neki kredibilitet svemu onome što se tu nalazi. Van galerijskog prostora rad ostaje bez te podrške, i za mene je veoma važno merilo kako neki rad i da li uopšte može da opstane van galerijskog konteksta.
BURO. Danilo, recite nam nešto više o radovima koji su izloženi u „The Place-u“.
Danilo: Slike koje sada radim i unazad već par godina, bave se temom odrastanja, nostalgičnim sećanjem, i vizuelno, za osnovu imaju stare fotografije. U dubljem smislu je to u stvari bavljenje fenomenom protoka vremena. I to je neka konstanta u svim slikama te serije. Radni naziv cele te serije je „Više od sećanja“, iako nisu svi motivi koje koristim asocijativno vezani za estetiku nekih prošlih vremena. Takođe, dosta komforno osećam i sa aktuelnim motivima svakodnevnice. Koji god da je motiv u pitanju, obicno kroz prikaz sata na slikama, imam potrebu da akcentujem fenomen vremena koje prolazi. Neke od slika iz te serije se trenutno nalaze u prostoru kompanije The Place.
BURO. Možete li da nam kažete nešto više o svom stvaralačkom procesu – kako on izgleda?
Danilo: U apsolutno idealnim okolnostima unapred imam artikulisanu ideju sta bi trebalo da bude poruka slike koju radim, i znam koji će motiv najbolje preneti tu poruku. Tehnika kojom radim, ulje na platnu, zahteva nešto više vremena za sušenje, pa uglavnom radim nekoliko slika u isto vreme. Na taj način, dok se jedna suši, istovremeno radim na drugoj. To vreme u toku kojeg se slika suši je veoma korisno, zato što u tih nekoliko dana mogu da sagledam da li je sve ono što sam uradio ide u dobrom pravcu ili ne. Posle prve faze u kojoj sam naslikao motiv onoga sto je na slici, dolazi druga, u kojoj nadograđujem sliku sa skulpturalnim elementima u različitim materijalima ili u poslednje vreme sve češće sa ready made predmetima. Kod nekih slika znam unapred šta će to biti, drvene kugle, kutijice ili konstrukcije od žice, a kod nekih slika pustim da me motiv asocira na to kako će se dalje razvijati. Meni je ta faza rada posebno zanimljiva i izazovna, zato što ako se dovoljno eksperimentiše, može da da potpuno neočekivane rezultate. Kada i taj deo završim, ostavim sliku na zidu barem nekoliko dana kako bi se uverio da sam potpuno zadovoljan sa rezultatom. Posle toga nastavljam sa slikarskim delom rada, i ta etapa obično znači da se slika privodi kraju.
To je sve veoma uprošćeni prikaz onoga kako izgleda stvaralački proces i retko kada se desi da sve ide od početka do kraja tako predvidljivo i glatko.
Dešava se često I da intuitivno počinjem sliku, bez posebne ideje o tome kako će izgledati na kraju. Ovakav pristup je dobar, pogotovo u umetnosti, jer može da navede na nepredvidljive tokove gde se uvek nauči nešto novo, dok sa druge strane postoji rizik od previše grešaka ili nezadovoljavajućeg krajnjeg rezultata.
BURO. Mislite li da umetnost može da doprinese poslovnom prostoru na neki dublji način, osim estetskog? Recimo, da promeni energiju ljudi koji u njemu borave?
Danilo: Slična je stvar kao sa stambenim prostorima, koliko god da uložite u namešaj ili osvetljenje, pun ekskluzivitet dobijate jedino sa umetnošću, zato što se tako demonstrira viši nivo ukusa i afiniteta onoga ko boravi u tom prostoru. Koliko god da dizajn doprinosi atmosferi, bez umetnosti je prostor sterilan, prostorije imaju neprijatan eho, belina zidova umara i otupljuje zaposlene. Posle nekog vremena na kongnitivnom nivou možda prestanete da obraćate pažnju na sliku na zidu, ali i energija i ideja te slike su uvek tu.
BURO. U kojoj meri vas inspiriše prostor u kojem izlažete – da li ga doživljavate kao aktivnog učesnika u dijalogu s umetnošću?
Danilo: Onda kada znam gde će biti izloženi radovi donekle mogu da prilagodim formate radova prostoru, ali ne mogu da kažem da me inspiriše za rad ideja o prostoru gde će biti izloženi. Mada, pošto sve slike koje radim imaju skulpturalne elemente, osvetljenje u prostoru i te kako ima ulogu u tome kako će rad izgledati.
BURO. Una, sa kojim još umetnicima sarađujete?
Una: Pored Danila, trenutno sarađujemo sa umetnicima kao što su Marko Kusmuk, Vladimir Lalić, Vladimir Miljković, Haris Rahić, Sandra Ninić-Petrić, Nemanja Petrić, Andrej Bijelić, Irena Kuzmanović, Marko Vučković, Jelena Prokopović, Gala Čaki, Vladimir Miljković, Alisa Matović. Svaki od njih je autentičan, sa prepoznatljivim izrazom i senzibilitetom. Upravo ta raznolikost čini našu ponudu bogatom, jer svaki prostor i svaka firma mogu pronaći umetnost koja odgovara njihovom identitetu.
BURO. Smatrate li da, danas, umetnici treba da razmišljaju i o tržištu, ili umetnost treba da ostane potpuno slobodna od poslovne logike?
Danilo: Mislim da ne treba previše da razmišljaju o tržištu. Kao prvo, kod nas i nema tržišta u smislu nekog okruženja koje jedva čeka umetnike, a oni samo treba tu da se dobro pozicioniraju. Kao drugo, za umetnike je uvek bolje da se vode sopstvenim idejama i instiktom i da budu iskreni prema sebi. Zato što su povratne informacije od okruženja i publike vrlo relativne. Mogu da budu i neiskrene i promenjive. Što se prodaje tiče, nikad niko neće kupiti nešto što mu se apsolutno i sto posto ne sviđa. I potpuno su u pravu u tome. Ali ljudi imaju različite ukuse, koji se pritom i menjaju vremenom. U tome ne postoji konstanta koje se vredi držati. U umetnosti je mnogo važnije stalno pronalaziti unutrašnju motivaciju i razvijati sopstveni likovni izraz, nego pratiti spoljne reakcije.
Dakle, umetnik je taj koji treba da postavlja orjentire, a ne tržiste.
BURO. Una, uskoro otvarate galeriju u Skadarliji – šta publika može da očekuje od ovog mesta?
Una: Trenutno smo u fazi renoviranja i sve ide u pravcu stvaranja prostora koji će nositi autentični duh Skadarlije. Planirano je svečano otvaranje početkom sledeće godine, a posetioci će moći da dožive umetnost kroz potpuno novo iskustvo u prostoru koji će biti i galerija i mesto susreta. Imaćemo i gift shop sa brendiranim proizvodima Galerije 1217, kao i prostor u kojem će se svako osećati prijatno i dobrodošlo. Želimo da posetioci koji možda nikada nisu kročili u galeriju osete da pripadaju tom svetu i da ih edukujemo, inspirišemo i oslobodimo predrasude da umetnost nije za svakoga. Umetnost jeste za svakoga, i upravo zato pozivamo sve da nas zaprate i budu deo našeg puta do otvaranja.
BURO. Danilo, šta vas trenutno najviše inspiriše u stvaralaštvu – koje su to teme, motivi, prostori, ljudi… muzika?
Danilo: Umetnici obično upadnu u lingvistički stupor kada ih neko pita za inspiraciju, ali sada sam najviše okupiran radom na tome da u jednoj seriji slika objedinim tri osnovna žanrovska motiva u slikarstvu. To su pored figure i portreta, koje sam već dosta crpeo, još i pejzaž i mrtva priroda. Trebalo bi da, u deset do dvanaest slika, budu zastupljena sva tri žanra. Pejzaž bi bio gradski, što mi je najbliže, zato što to gledam svaki dan, a i već sam ponešto i radio u tom pravcu. Dok bi mrtve prirode bi bile kompozicije od predmeta sa kojima se susrećem svaki dan. Problem takvog pristupa se sastoji u tome što svaka od tih žanrovski različitih slika treba da ima svoju priču, ali i da zajedno sa drugim slikama predstavlja jednu monoideju i celinu. Pored toga, radovi treba i da se međusobno dopunjuju i da budu zastupljeni različiti formati.
Početkom sledeće godine bi trebalo da imam izložbu u Galeriji 1217, pa ćemo videti šta će od svega toga ispasti.
Fotografije: Galerija 1217