ATINA II DEO: Muzej Alekosa Fassianos, Muzej kikladske umetnosti i intimni svet Diane Alexandre

Probudila sam se u Shili, popila kafu na maloj terasi sa belim prozirnim zavesama i slušala razgovor ptičica u jutarnjoj tišini ulice u kojoj nema saobraćaja. Krenula sam u svoj isplanirani dan prepun umetnosti i životnih priča. Pre svega, želela sam da posetim Muzej kikladske umetnosti zbog istorije, ali i neverovatne sinergije grčke mitologije i radova savremene umetnice, Marlene Dumas. 

Obožavam Marlene Dumas, pratim njen rad već godinama. Ovaj put se oseća posebna nadahnutost, jer izlaže svoje radove zajedno sa arheološkim primercima koji su deo stalne kolekcije Muzeja. Njena opsednutost ljudskim telom i paralele u značenju i oblicima njegove pojavnosti kroz istoriju. Divljenje i u isto vreme nešto bolno i začudno u otkrivanju njenih motiva da slika ljudska tela sa provokativnim i erotičnim pozivom, koja u isto vreme izazivaju zabrinutost i divljenje. Marlene treba izučavati, ona postaje deo najdubljeg sveta u kom imam potrebu da kopam i otkrivam, ono što sam zavolela na prvi pogled. 

Odlazim iz ove divne zgrade prepune simbola prošlosti i današnjeg trenutka. Sledeća stanica je Muzej Alekosa Fassianosa. Zgradu su zajedno renovirali čuveni arhitekta i slikarev prijatelj Kyriakos Krokos, želeći da se sačuva uspomena na kraj u kojem je slikar živeo kad je bio mali. Oseća se oda pripadnosti. Sećanje na detinjstvo i ljude koji su ga obeležili.

MUZEJ ALEKOSA FASSIANOSA

 “Mit o njegovom kraju“ je izložba radova koji predstavljaju lokalni život od 40-ih do 60-ih godina u Atini. Njegovi junaci iz detinjstva spajaju se sa junacima grčke mitologije, profanim i svetim, stvarajući tako večnog heroja, čoveka. Pored slikarstva, izloženi su i drugi radovi iz Fassianosovog opusa: dizajnerski komadi koje je stvorio za svoju kuću, kao i arhivski materijali, scenografije i kostimografije koje je uradio za pozorište.

Ovo je verovatno jedno od najlepših umetničkih prostora u Atini. Intenzivno prisustvo umetnika i njegove filozofije, skoro da mu čujete glas i vidite pokret dok prolazi kroz zgradu i užurbano pravi raspored nameštaja i slika. 

Highlight izložbe je rad “Coffee house” ili “The life of coffee”, slika koja priča priču o tradicionalnom mestu ispijanja kafe, okupljanja ljudi i druženja, nastala je kao kolaž, iz delova, koristeći ulje i akril kombinovano. I sam pogled na sliku, podiže energiju, dodje vam da zapevate i dignete ruke u vis.

Treba mi pauza. Duga šetnja i uspon ka brdu Lycabettus.

Tu živi umetnica iz Pariza koja ovde već 10 godina intenzivno ostavlja svoje neobično sofisticirane tragove. Idem da je posetim u njenoj kući i mestu gde stvara.

Kada upoznate Diane Alexandre pomislite da je Atina sigurno svesna da je dobila još jednu muzu, boginju stvaranja i lepote. 

Ono što je na prvi pogled neodoljivo je upravo njena priča o tome koliko su likovi i zapleti iz grčke mitologije obeležili njeno detinjstvo i formirali je na način da je poželela da oživi njihove likove i karaktere. Diane radi skulpture od keramike i porcelana, crteže i slike, nakit. Potreba za stvaranjem je uvek bila prisutna, kroz crteže ili priče. Izbacivala je svoje misli i emocije, kao da se oslobadja od tereta ili lakoće.

U Atini se oseća kao kod kuće. Za nju, mitološke priče su kao škola života. Pomažu nam da razumemo dobro i loše ili kako da izaberemo pravi put. Mama joj je i dala ime po Artemidi, boginji lova, šume, divljine, ali i ženskog integriteta.

Diane je inficirana mitologijom, na najlepši mogući način. Priče se preslikavaju u njen život i njena dela. 

Ispričala mi je i priču o slobodi, kroz mitsku priču o Zevsu i galebu. “Možeš da napraviš gnezdo i na kresti od talasa”.

….

Diane hoda bosa, miriše na esencijalna ulja sa Kiklada, a dok govori njene oči poigravaju u ritmu emocija. Gestikulacija je meka i ženstvena, pokret tela blag i ujednačen. Dok mi pokazuje svoje figurice od keramike i skulpture koje je napravila u raznim fazama stvaranja, čini mi se da ih gleda kao da se odavno poznaju i da njihov razgovor nikada ne prestaje.

Odavno nisam upoznala ovakvo biće. “Ni na nebu ni na zemlji”, ona je zaista biće iz priče, borac i osvajač, večito u potrazi za istinom. Ona je čuvarka prirode kao svetog mesta iz kojeg pije hladnu, planinsku vodu koja osnažuje njeno biće. 

Hvala Diane, Atina je postala magijsko mesto nakon susreta sa tobom.

Piše: Nataša Nikodijević Savin @myjourney.rs

Photo: @myjourney.rs