Estetsko zadovoljstvo i fantazija o dinamikama i odnosima složenih ekosistema
Ruskoj avangardi se uvek rado vraćam i otkrivam nove detalje, a delimični razlog moje fascinacije, pored političke dimenzije ove umetničke prakse, je preokret koji se tada dogodio u poimanju uloge umetnosti u društvu i otvorio nove sfere delovanja. U obilju predmeta iz srednjeg veka kojima su nas zatrpavali na studijima istorije umetnosti, izborni kursevi o ruskoj avangardi profesora Slobodana Mijuškovića bili su pravo osveženje i sjajna prilika da se detaljnije upoznamo sa delima i idejama umetnica i umetnika koji su u okviru nje delovali. Svakako je teško izdvojili jednu ličnost ili jedan rad, ali za ovu priliku bih izdvojila ulje na platnu “Žuta i zelena šuma” Natalije Sergejevne Gončarove (ruski: Ната́лья Серге́евна Гончаро́ва) iz 1913. godine. Slika priprada pokretu koji je ova umetnica osnovala zajedno sa Mihailom Larionovim (ruski: Михаи́л Фёдорович Ларио́нов), a koji su nazvali lučizam (ruski: лучизм) prema ruskoj reči “luč“ („луч“) što znači zrak svetla. U njemu su se spajali uticaji impresionizma, kubizma i futurizma, što se može uočiti u prikazima realističkih ili apstraktnih predstava nastalih slikanjem odbijanja i reflektovanja svetlosti. “Žuta i zelena šuma”, pored toga što mi pruža estetsko zadovoljstvo, paralelno otvara prostor fantazijama o dinamikama i odnosima jednog tako složenog ekosistema kao što je šuma. Dolazi do preplitanja fascinacije istorijskim trenutkom i kontekstom u kojem je slika nastala, svega nekoliko godina pre Oktobarske revolucije, ali isto tako ne mogu da je ne čitam iz svog sopstvenog konteksta obeležnog klimatskim promenama i njihovim uzrocima i posledicama.
Natalija Gončarova je bila slikarka, spisateljica, kostimografkinja, scenografkinja i ilustratorka knjiga.
Mirjana Dragosavljević
je istoričarka umetnosti i kustoskinja. Radi kao nezavisna kustoskinja, članica je redakcije portala Mašina i Stanice servisa za savremeni ples.