Upoznajte domaće dizajnere koji stoje iza logoa naših omiljenih gradskih mesta
Svi znaju da je vizuelni identitet gotovo kao ime i prezime svakog brenda, mesta, projekta. Postoji nekoliko gradskih mesta koja čiji su nam se logoi upisali u memoriju od kako su se pojavili na sceni, i želeli smo da sa njihovim autorima popričamo o tome koliko je zahtevno napraviti dobar, prepoznatljiv logo, kao i uopšte o plus i minus stranama dizajna, i neophodnim preduslovima da bi se njime bavilo. Od mesta za savršenu prepodnevnu kafu do omiljenih restorana, predstavljamo vam dizajnere i dizajnerske studije koji stoje iza vizuelnih identiteta naših omiljenih gradskih lokala.
marko stojaković
Biznis i kreativnost i te kako mogu da idu zajedno a potvrdu za to donosi Marko Stojaković u čijim radovima se biznis planovi i predlozi pretvaraju u kreativne strategije i kako i sam kaže ne bi mu bilo moguće da odabere jedan projekat za koji je posebno vezan “jer je to stvarno kao da pitate roditelja koje mu je dete omiljeno”. Ako nas pitate trenutno je to svakako Liberté logo, ali biće da je to zato što ga viđamo minimum nekoliko puta nedeljno koliko često svraćamo na piće posle posla, ili lagani ručak. Zanimalo nas je i šta Marku najteže pada na početku svakog kreativnog procesa? “Sam početak zapravo najviše volim, jer u tom trenutku možeš da izmeniš u glavi hiljadu potencijalnih pravaca. Često još na prvom sastanku znam kako nešto treba da izgleda, usput se ponekad promeni, ali baš se radujem svakom početku”. Kako su usavršavanja neophodna u svakom poslu, čak i onim koje volimo, pizali smo kako usavršava svoje veštine i znanja? “Uglavnom oduvek volim da gledam oko sebe u grafički dizajn, brending, advertising, magazine, reklame… Imao sam sreće da se bavim poslom koji me je palio. Zahvalan sam najviše ljudima sa kojima sam sarađivao što su me “bacali u vatru” i onda sam usput otkrivao razne veštine koje su bile tu sve vreme, art direkcija, copywriting, kreativna direkcija, food styling, client service. Kada moraš nešto da uradiš, tad shvatiš “vidi, ja ovo već znam”, ili plačeš tri puta pa četvrti pokidaš”. Da li ima nešto zanimljivo da nam preporuči za slušanje što ovih dana posebno često vrti na repeat? “Playlista me jako zabavlja poslednjih godinu dana od kad sam otkrio jednu od platformi za muziku. Ceo život obožavam muziku za liftove, a onda suprotno njoj neko veselje, trenutno: Mezerg, čovek koji muzicira na lubenici (ne izmišljam, vidite na Instagramu), Johan Papaconstantino i Soolking”. A neki poseban trk za razbijanje kreativne blokade? “Sedi i radi”.
metaklinika
Ilustracije Valentine Brković su odvažni, raznobojni, dinamični univerzumi u kojima su sa neverovatnom lakoćom iskombinovani elementi koji bi na prvi pogled možda nekome zvučali neuklopivo. Ipak, Valentina uspeva da svaki put pronađe savršenu formu i komunikaciju između njih i svoje radove je uspostavila kao instant prepoznatljive bilo da su na papiru, na zidu, ili u digitalnom svetu. S obzirom na različite motive i elemente zanimalo nas je kako počinje da radi novi rad, vizual, logo, i šta joj pada najteže na početku svakog kreativnog procesa? “Najčešće su mi počeci poletni i uvek imam onih par momenata pred proces kada izgovorim: “Okej, hajde da vidimo gde će me ovo odvesti”. Vremenom sam naučila da projekti koji mi u startu ne pruže taj osećaj obično ispadnu nezadovoljavajući jer sam ih prihvatala u pogrešnim trenucima ili iz pogrešnih razloga. Ipak, kroz sve projekte sam nešto naučila. Nekad je to stvar tehničke prirode, nekad estetske. Nekad naučiš ponešto o ljudima, a najčešće o sebi. Sa stavom da je svaki projekat novo neistraženo polje se mnogo više napreduje, a manje frustrira”. Kad smo već kod frustracija koje definitivno postoje u svakom poslu, i kod uvek sjajnih rezultata kao što je kod nje slučaj pošto smo u njene ilustracije za nalepnice Kabinet piva jednako zaljubljeni kao i u korice knjiga koje je radila za neka Bookina izdanja, između ostalog i nedavni hit “Crna knjiga” Luke Tripkovića, zanimalo nas je kako uspeva da razbije kreativnu blokadu kada do nje dođe. “Sklopi laptop i kreni u šetnju bez pravca. Kada se izduvaš, sedi i uradi najbolje što možeš. Nekada će rezultat biti dobar, a nekad osrednji, ali ćeš bar na kraju dana biti u miru da si u datom trenutku uradila onoliko koliko si mogla”. A kako čini da to što “može” bude neprestano dobro, kako raste i unapređuje svoje znanje i veštine? “To je danas lakše nego ikad. I online i offline postoji tona sadržaja koja samo čeka da navališ. Jedna od mogućih metoda usavršavanja je da popišeš šta bi sve volela da (sa)znaš, a onda se baciš na onu stavku koja te najviše plaši”. To potvrđuje i odgovorom na pitanje bez čega se ne može biti dizajner? “Bez radoznalosti”. Kako se trenutno nalazi u istočnoj Africi na odmoru zanimalo nas je šta joj se trenutno vrti po glavi. “Lokalne pesme na svahiliju mi se trenutno vrte po glavi. Osim toga, ovde mi se vrti i činjenica koliko čovek sa malo toga može napraviti mnogo”.