Čarobnjak iz Kremlja: Priča o svetu u kojem je istina izgubila publiku

Četiri filma, dvanaest oskarovskih nominacija i nagrade iz Kana, Berlina, Venecije i San Sebastijana stigli su u Sava centar kao neka vrsta kulturnog defibrilatora za grad koji stalno balansira između haosa i potrebe za umetnošću. FEST Intro, sa pomalo drskim sloganom „Izvinite na prekidu programa“, nije samo najava oktobarskog festivala, to je podsetnik na vreme kada smo kalendar podešavali po projekcijama, a ne po rokovima. Dvodnevni događaj delovao je kao kratko, ali intenzivno buđenje, kao da neko na trenutak utiša spoljašnji svet i pusti nas da se ponovo fokusiramo na ono što nas je nekada oblikovalo: dobru priču na velikom platnu. Možda je upravo zato atmosfera u sali imala onu staru, gotovo zaboravljenu težinu očekivanja. Kao da nismo došli samo da gledamo filmove, već da proverimo da li još uvek umemo da budemo publika. A onda je došao Čarobnjak iz Kremlja.

Odakle početi? Od kraja, naravno.

Dok su se svetla u sali palila sporije nego inače, kao da ni sama ne žele da razbiju hipnozu. Ljudi su ćutali. Niko nije proveravao telefon. Niko nije ustajao prvi. Kao da smo svi, makar na trenutak, shvatili da smo gledali nešto što ne pripada samo filmu.

Čarobnjak iz Kremlja autora Đulijana da Empolija čitala sam neposredno pre projekcije, ali tek u mraku bioskopske sale shvatila sam njegov puni efekat. To nije priča koja želi da vam objasni Rusiju. To je priča koja želi da vam pokaže kako nastaje svet u kojem živimo, svet u kojem je percepcija postala važnija od činjenica.

Čovek koji je razumeo publiku bolje od istine

Vadim Baranov, junak ove priče, nije klasični negativac. On je čovek koji je shvatio da se moć ne osvaja tenkovima, već pričom. Nekada pozorišni reditelj, zatim producent rijalitija, na kraju politički strateg, čovek koji zna kako publika diše, čega se plaši i šta želi da čuje.

U filmu vizionarskog reditelja Olivijea Asajasa, Baranova igra Džud Lo sa onim suptilnim osmehom ljudi koji nikada ne moraju da podignu glas da bi ih slušali. Uz njega, Ališa Vikander i Pol Dano stvaraju atmosferu u kojoj je svaka rečenica potencijalna pretnja, a svaka tišina priznanje.

Politika kao najskuplji rijaliti na svetu

Empoli brutalno precizno pokazuje kako propaganda funkcioniše: ne morate da ubedite ljude da je nešto istina, dovoljno je da posumnjaju u sve ostalo. Možda je zato ova knjiga toliko uznemirujuća. Jer ne govori o nekom dalekom sistemu. Govori o svetu u kojem je pažnja nova nafta, a emocija najbrže oružje masovne proizvodnje. U jednom trenutku sam pomislila kako je Baranov zapravo simbol našeg doba,

čovek koji je shvatio da su politika, zabava i mediji postali ista industrija, samo sa različitim scenografijama.

Tišina posle projekcije

Kad sam izašla iz sale, Beograd je bio isti kao pre projekcije, isti trolejbusi, ista svetla iz izloga, isti ljudi koji žure negde. Čarobnjak iz Kremlja nije film ni roman koji vas zabavi. To je iskustvo koje vam promeni ugao gledanja. Shvatite da moć nije u onima koji vladaju, već u onima koji oblikuju priču o tome kako vladaju. Da istorija možda nije niz događaja, već niz dobro ispričanih verzija istine.

KNJIGA „ČAROBNJAK IZ KREMLJA“

Ovo je knjiga i film posle kojih ne možete da se vratite na staro „nevino“ gledanje vesti, politike, pa čak ni društvenih mreža. Jer kad jednom vidite kako nastaje iluzija, počnete da je prepoznajete svuda. Možda je najveća moć čarobnjaka to što nas ne tera da poverujemo, već da više nikada ne ne gledamo svet bez sumnje.

Izdvojeno u tekstu:

Đulijano da Empoli je esejista, pisac i politički analitičar italijansko-švajcarskog porekla. Rođen je u Francuskoj 1973, završio je pravo na Univerzitetu Sapijenca u Rimu, a potom i Pariski institut političkih nauka. U bogatoj karijeri bio je zamenik gradonačelnika Firence zadužen za kulturu, politički savetnik italijanskog premijera, član odbora Venecijanskog bijenala i savetnik italijanskog ministra kulture. Kolumnista je mnogih italijanskih novina i autor brojnih stručnih knjiga.

Čarobnjak iz Kremlja je njegov debitantski roman, zadivljujuće delo političke fikcije koje se čita kao triler. Preveden je na više od trideset jezika, a samo u Francuskoj prodat je u više od pola miliona primeraka. Roman je ovenčan Velikom nagradom za roman Francuske akademije i bio je u najužem izboru za Gonkurovu nagradu.

Fotografije: Booka promo,  iz filma: Carole Bethue