U moru serija, koje su nam servirane preko raznih platformi, postaje sve teže privući pažnju publike. U idealnom slučaju, glumci bi trebalo da budu već poznati, scenario maksimalno inovativan, a preporučljivo je da serija uz sve to ima i neku prepoznatljivu atmosferu. Ovi zahtevi, naravno, nisu jednostavni za ispuniti, zbog čega se veliki broj serija otkaže nakon samo jedne sezone, iako je možda i reč o sasvim korektnim ostvarenjima koji bi pre desetak godina prošli sasvim solidno. Danas smo, međutim, navikli na to da od serija očekujemo gotovo isto koliko i od filmova. Kvalitet mora biti na najvišem mogućem nivou, jer nas uvek svega nekoliko klikova deli od nekog drugog ostvarenja na drugoj platformi. Stoga, kad se o nekoj novoj seriji priča podjednako i u medijima i među ljudima koji redovno prate novosti na tom polju, i to nakon početnog hypea koji uglavnom stvara PR mašinerija, onda je prilično izvesno da treba da joj pružimo šansu, odnosno da pogledamo barem prvu epizodu. Upravo nam se to dogodilo s jednom od Netflixovih novih serija, „Dead to Me“, koja je odjednom počela da iskače sa svih strana.
Pa, okej, o čemu je tačno reč? Serija je službeno najavljena kao „dark“ komedija i to je zapravo savršeno tačan opis. Radnja je u principu vrlo jednostavna; pratimo Jen Harding (glumi je odlična Christina Applegate), relativno uspešnu agenticu nekretninama koja ima problema s ispadima besa i koja je nedavno ostala bez muža. Ted je poginuo tako što je na njega naleteo auto čiji vozač se, pri tom, nije zaustavio da mu pruži pomoć, a na Jen je odgovornost da celu situaciju učini što podnošljivijom za svoja dva sina, tinejdžera Charlesa i mlađeg Henryja. Jen nije tipična udovica, pa iako često pobegne da plače negde gde je niko ne vidi, bez problema će kurtoaznoj komšinici koja kaže da ne može da zamisli kako se ona oseća, odgovoriti otprilike: „Zamisli da ti je Jeffa udario auto i da je iznenada umro nasilnom smrću. Tako.“
Protiv tuge se, dakle, bori i cinizmom i spomenutim izlivima besa (koji joj ni od pre nisu strani), kao i opsesivnim pregledanjem oštećenih automobila u susedstvu na kojima traži tragove zločina, a najveći joj problem stvara što ni 3 meseca nakon suprugove smrti ne može da spava. Tu u priču ulazi lokalni sveštenik Wayne koji vodi grupu potpore Friends of Heaven, koja okuplja sve one koji su izgubili nekog od svojih najbližih osoba.
Iako nevoljno, Jen odlazi na prvu seansu i upoznaje Judy (glumi je možda još i bolja Linda Cardellini), pomalo ekscentričnu, ali neopisivo dragu i toplu ženu koja je nedavno izgubila svog verenika. S obzirom na to da i jedna i druga pate od nesanice, Judy joj predloži da je nazove u bilo koje doba dana i noći kako bi pričale o čemu god želi. Njih dve će se ubrzo snažno povezati, a onda će doći i do prvog od mnogih velikih plot twistova, što je i jedan od razloga zašto nas je ova serija toliko zaokupila. Nećemo vam otkrivati prirodu tog prvog, a kamoli one koji će uslediti, niko pobogu nije ovde da otkriva spojlere.
Možda možemo da vam napomenemo da Judy nije baš osoba kakvom se predstavljala, dovoljno za početak. A u tom smislu vam savetujemo i da ovu seriju ne gledate pre spavanja – lako je moguće da dočekate jutro ispred ekrana. Ako ste voleli serije poput „Big Little Lies“, sa snažnim ženskim ulogama i hrpom intrige, onda ne smete propustiti ni „Dead To Me“.