Nismo se još ni oporavili u potpunosti od završetka „Game of Thrones“, a nova serija je privukla toliko pažnje da je posle samo 4 epizode zvanično postala najbolje ocenjena serija na IMDB-u. Da je poslednja sezona GOT-a ispunila očekivanja fanova i ostala jednako dobra kao prethodne možda se ovo ne bi ovako brzo dogodilo, ali pošto je „Game of Thrones“ prošao takav rolerkoster kvaliteta, došli smo do trenutka u kom se treba podsetiti da „je sve prolazno“, „danas jesi sutra nisi“, „nijedna sreća nije zauvek“ i ostalih sličnih životnih mudrosti i filozofija. Dragi i drage, došlo je do iznenadne promene snaga na lestvici najgledanijih i trenutno je na prvom mestu nova mini serija „Chernobyl“.
Nećemo se zapetljavati u plot i prepričavanja, jer valjda ste upućeni u jedan od bitnijih momenata u modernoj istoriji. Ali ako ste ipak propustili ovaj čas istorije evo malog podsećanja i ujedno uvoda u seriju: nekoliko dana nakon 26. aprila 1986. i velike nuklearne eksplozije u Ukrajini, tadašnjem SSSR-u, tri radnika dobrovoljno pristaju da se upuste u ludo opasni poduhvat da isprazne cisterne vode ispod oštećenog reaktora. Rizici i ulozi su ogromni, nuklearno gorivo preti da probije kroz pod reaktora i u dodiru sa vodom prozivede radioaktivnu termalnu eksploziju koja bi izbrisala Kijev i svo njegovo stanovništvo, a Ukrajinu i Belorusiju učinila nenaseljivim barem ceo vek ako ne i duže. S obzirom na to da znamo da ni jedna od ovih država nije nenaseljeni otpad i zombilend bez žive duše, nije spojler ako vam kažemo DA DA radnici su uspeli ali to nije ni razlog zbog kog ova serija drži gledaoce prikovanim za ekran. Ne gledamo je zbog finalnog razrešenja, koje donekle već i znamo nego zbog načina na koji se sveobuhvatno, precizno i detaljno plete priča.
Mnogo je postova pisano na temu toga što ovu seriju nisu snimali Rusi, i što nije na ruskom jeziku, i da verovatno bi dodatni nivo autentičnosti bio postignut tim potezima, ali uprkos tome, serija ostaje briljantno verna detaljima i jedan od osnovnih velikih pluseva ide upravo veoma vernom i slikovitom portretisanju sovjetskog načina života krajem 80-ih, koji je prikazan i u odnosima likova, i u scenografiji i kostimima. Umetnički direktor Luc Hull je za ruski BURO. rekao da je posao na ovoj seriji bio pravo detektivsko istraživanje i da je to bio i najlepši i najteži deo. „Pravo istraživanje. Zapravo, videi sa You Tubea su postali osnovni izvor saznanja o ovoj eri: ima toliko sjajnih reklama i snimaka iz tog vremena. Bio sam iznenađen koliko je teško pronaći originalne komade iz ovog doba: sovjetski nameštaj, odeću. Mnogo toga smo kupili na kijevskom buvljaku, ali ljudi u principu žele da zaborave ovo vreme, da ga izbrišu. Takođe smo posetili i Černobilj muzej u Kijevu i upoznali se sa nekim preživelim. Naravno, dodali smo određeni sloj fikcije, ali nam je bilo užasno bitno da pokažemo istinitu priču ove nesreće.“ Glavna kostimografkinja Odile Dix Merie je istu posvećenost dodatno potvrdila rekavši: „Želeli smo da sva odeća bude što autentičnija. Odeća ljudi u Sovjetskom Savezu je bila dosta drugačija od one u Evropi. Gledali smo mnogo dokumentaraca o ovoj nuklearnoj katastrofi, istraživali po novinama, arhivima… Veliki deo našeg litvanskog tima govori ruski tako da je to bilo dosta korisno u pronalaženju lokacija, ali i primera odeće, a i išli smo u „Belarusfilm“ i državnu arhivu kostima i odeće u Kijevu gde smo pronalazili i oživljavali epohu.“
Možda „Chernobyl“ nije nužno najbolja serija ikada snimljena i možda su trenutne ocene hiperbolisane pa vremenom sa prvog spadne na recimo treće mesto (dalje od toga ne dozvoljavamo), ali je nemoguće poreći da je apsolutno zadivljujće ostvarenje i ako se nešto pitamo sa punim pravom zaslužuje prilično visoko mesto na lestvici najgledanijih. Istorijska priča piše istoriju TV serija. Dobro napisana, puna pametnih i britkih dijaloga, ali i trenutaka potpune tišine koji otežavaju atmosferu, približavaju beznađe, strah i neizvesnost, osećaj haosa i zbunjenosti od kojih nema bežanja. Da, užas koji vlada je direktan, stalno prisutan i krajnje eksplicitan, i ima kadrova koje ćete poželeti da nikada niste videli jer ih je nemoguće zaboraviti ali ni jedna od njih nije šokantna samo da bi to bila. Jezive su jer su istorijska neporecivost.
Uprkos tome što je u pitanju istorijska drama, i događaj koji se nalazi u svetskoj prošlosti, ima nečeg neverovatno aktuelnog i prepoznatljivog u celokupnoj atmosferi. KGB kao takav nije pretnja od 1991, ali danas ima mnoge naslednike, hibride, zamene, i opasnost konstantnog nadgledanja i posmatranja je prisutnija nego ikada pre. Samo je promenila ime i metod rada. Vrhovni državni čelnici koji odbijaju upozorenja naučnika i informacije koje im se predstavljaju, bahato birajući „svoju verziju istine“ nas podsećaju na gotovo identično ignorisanje naučnih saznanja, i saveta eksperata koji upozoravaju da je katastrofa baš blizu i da ignorisanje takvih podataka može da ima užasne posledice. Klimatske i ekološke promene menjaju svet pred našim očima i u trenutku dok govorimo o njima, samo što ne govorimo dovoljno, a radimo još manje, jer „sve to i nije baš tako stvarno…“ Veoma je tako i mnogo više od toga. „Chernobyl“ je podsetnik (pritom pametno vođen, sa genijalnom fotografijom i fantastično upakovan), ponavljanje lekcije iz istorije, i veliki znak uzvika za budućnost, mračna drama, mini serija o katastrofi, političkim spletkama, špijunaži, ali na kraju i sasvim običnim ljudima. 