Ove godine, nas koji ekranizovane priče o prevarantima gutamo kao kugle sladoleda, dočekala je prava poslastica. Već u prvim mesecima ove godine Netflix je zaprštao od naslova naših omiljenih antiheroja čije priče pratimo već dugo i znamo im napamet svaku objavu na Instagramu kao i celo porodično stablo. Prvo je izašao „Tinder Swindler“, zatim „Inventing Anna“ i na kraju „Puppet Master“. Sasvim dovoljno da utoli naš apetit za zaverama, prevarama, lažnim identitetima i moralnim nakazima.
Kako je uopšte došlo do toga da postanemo opsednuti ovakvim ljudima i zašto želimo da ubrizgamo u venu svaki film koji izađe sa ovakvom temom?
Maria Konnikova, stručnjakinja za prevarante (i očigledno neko ko je na njih navučen više i od nas), autorka je knjige The Confidence Game: Why We Fall for It … Every Time. Ona za Vox objašnjava da je razlog zbog kog smo odlepili na prevarante isti onaj zbog kog volimo filmove sa mafijašima. “Ljudi su oduvek fascinirani kriminalom, a kada su prevaranti u pitanju, nekako mogu to lakše da priznaju sebi i drugima, kao da imaju dozvolu da to sme da ih privlači jer nije u pitanju nasilan zločin. Postoji nešto privlačno u tome da gledate koliko ljudi mogu biti lukavi, pametni i pohlepni. Nevoljno im se divimo. U svemu ovome treba biti oprezan, vrlo lako je upasti u zamku i previše im se diviti”, upozorava.
Hm, da li smo se posle gledanja ovih ostvarenje pomalo zaljubili u junake? Da li bi trebalo da je tako?
Jedna od najočiglednijih premijera je mini-serija „Inventing Anna“ zasnovana na istinitoj priči o Anni Snorkin, ili Anni Delvey, Ruskinji koja je prevarila krem društvo Njujorka. Originalnu priču objavlila je Jessica Pressler u magazinu The Cut: How Anna Delvey Tricked New York’s Party People. Ova novinarka predstavljena je u seriji kroz lik Vivian, ali, po njenom svedočenju, dosta stvari je izmišljeno i nadograđeno zbog dramatizacije same priče. To nije jedina stvar koja škripi u ovoj ekranizaciji. Brojne kritike kažu da je nedostatak i glavni fail Anne i kralja dragulja Simona upravo u tome što su nas previše zaveli. Oni su romantizovani, naročito ako govorimo o Anni, koja je predstavljena kao mala pametnica, prepuna stila, samopouzdanja i feministkinja koja se bori protiv muškaraca koji su na pozicijama moći.
Njihova glavna zlodela, i povodi zbog koji su snimljenje ekranizacije bivaju skrajnuta, a u prvi plan ističe se njihov zavodljiv, inteligentan karakter koji dalje izaziva da za sve što se dogodilo krivimo same žrtve.
Jer nisu bile dovoljno pametne, oprezne. Kao u bilo kojoj drugoj vrsti nasilja, ovo je jako loše.
Julia Garner, zvezda serije Ozark, je sjajna kao Anna, presimpatična u tome kako izgleda, glumi i autentično govori. Vrlo brzo zaboravite da je to u stvari prikaz stvarne osobe koja je oštetila pojedince, banke, organizacije za više od 200.000 dolara. Ovu izvesnu vrstu manipulacije gledaocem, namernim mešanjem istine i fikcije uočila je i bivša fotografkinja Vanity Fair-a, Rachel Williams, koja je takođe bila Anina žrtva, a u seriji je predstavljena kroz lik glumice Katie Lowes. Delvey je nju oštetila za 62.000 dolara. “Mislim da je promovisanje cele ove priče i slavljenje sociopatskog, narcisoidnog, dokazanog kriminalca pogrešno. Pošto sam predugo sedela u prvom redu u cirkusu Anna, proučavala sam način na koji prevarant funkcioniše više nego što iko treba. Gledate spektakl, ali ne obraćate pažnju na ono što se prodaje.“
Ona je rekla da je opasno što mnogo ljudi misli da je ova serija proverena činjenicama, a ne „puka kriminalistička zabava“.
„Mislim da je važno naglasiti da u nekom trenutku poluistina postaje opasnija od laži. To odricanje od odgovornosti daje seriji dovoljan kredibilitet da ljudi mogu lakše da veruju izmišljenim elementima. Mislim da je to opasno. Osim toga, uticalo je na krivične postupke u realnom vremenu.“- rekla je ona za Vanity Fair.
Shonda Rhimes, kraljica holivudskih sapunica, koja stoji iza Inventing Anna, se ipak možda malo više zaigrala, s obzirom da je ovo prvi put da radi ekranizaciju istinitog događaja. Serija nas više zavodi nego što nas informiše.
Anna Snorkin devetog maja 2019. godine osuđena je na 4-12 godina zatvora, novčanu kaznu od 24.000 dolara i naređeno joj je da plati restituciju svojih dugova u vrednosti od 199.000 dolara. Zbog autorskih prava, Netflix je platio Anni 320.000 dolara.
Prema nezvaničnim informacijama, grad Njujork je 2019. zamrznuo Anina sredstva, pozivajući se na zakon „Son of Sam“, koji je usvojen 1977. godine i koji je osmišljen da bi sprečio kriminalce da profitiraju od svojih zločinima. Zakon je stupio na snagu nakon što je serijskom ubici Dejvidu Berkovicu, zvanom “Semov sin”, ponuđen novac za autobiografsku knjigu. Dakle, u Aninom slučaju, Kancelarija za usluge žrtvama je „iskoristila svoje pravo da konfiskuje novac Netflixa 2020. godine.Međutim, Ana je koristila sredstva za isplatu svojih žrtava, te je sudija naredio da se račun odmrzne i da joj se „dozvoli joj da koristi sredstva koja su joj ostala pre očekivanog puštanja iz zatvora“.
Brinete da li će joj ostati nešto novca? Nemojte, jer se već uveliko priča o tome da je potpisala ugovor za nov dokumentarni-rijaliti serijal koji će pratiti njen svakodnevni život posle zatvora.
Anna je sada slavna i samim tim je jedan od njenih glavnih ciljeva je ispunjen. „Tinder Swindler“, odnosno Simon Leviev već uveliko jaše na drugim aplikacijama za dating, postavlja slike sa egzotičnih lokacija, a šuška se da će Netflix i njemu ponuditi određenu sumu novca da ispriča svoju verziju priče.
Po svemu sudeći, na kraju se isplati biti dobar umetnik prevare, pa uskoro možda možemo očekivati i otvaranje Akademija za ovu vrstu umetnosti. Netflix likes this.