I ja sam doživela svoj Russian Doll momenat

Sopstveni život dugo sam doživljavala kao beskonačni loop, niz događaja i emocija koji se neumorno ponavljaju. Svaki novi dan kao da reflektuje neki stari obrazac koji vučem. Russian Doll trenuci. Živela sam kao Nadia Volvokov koja iznova umire i budi se na istoj rođendanskoj žurci. Živela sam krugove u kojima granica između onoga što mi je nametnuto spolja i onoga što biram iznutra postaje nejasna. Gde navika, strah i urođena potreba za poznatim oblikuju iluziju izbora, a ja uvek biram isti pravac.

Prestala sam da pokušavam da „prevarim“ sopstveni život. Da ubrzam njegov tok ili da preskočim krugove koji se ponavljaju, umesto toga počela da opažam njegovu strukturu i pronalazim logiku. Svaka ponovljena scena, koliko god poznata i predvidiva, otkriva sloj smisla koji zapravo opisuje mene. Istinska sloboda leži u izbegavanju ponavljanja, već u svesnom suočavanju sa sopstvenom unutrašnjom spiralom.

Ponavljanje nas oblikuje. Ljudi često misle da rast počinje kada se nešto promeni, kada promenimo grad, posao, partnera, navike. Ali, mislim da je istinski rast nevidljiv. A počinje onda kada se emotivno odvojimo od sopstvenog života i sagledamo ga kritički kao da je tuđ.

Postoji teorija koju je Niče nazvao “večnim vraćanjem istog”. On se poziva na mogućnost da je život beskonačno ponavljanje trenutaka dok ga ne proživimo svesno. Ako bi vam neko rekao da ćete svoj život živeti iznova, bez ijedne izmene, da li biste ga voleli? Ili biste ga pokušali promeniti? Taj odgovor govori sve o stepenu našeg unutrašnjeg mira.

Možda se zato naši dani ponavljaju. Možda nas svet ne kažnjava, već nam daje priliku da razumemo sebe na dubljem nivou. Možda je Russian Doll poziv na promenu. Svaki ponovljeni razgovor, svaka ponovljena sumnja, svaki déjà vu u duši nije slučajnost, on je poziv da prekinemo krug i otkrijemo gde suštinski stojimo.

Russian Doll i njegova simbolika

Russian Doll o kom ja govorim nije priča o smrti i ponovnom rađanju nego priča o onome što nam svima nedistaje, pažnji. O onom trenutku kada konačno prestaneš da živiš na autopilotu. Kada se ne budiš da bi „popravio“ dan, već da bi razumeo sebe i zbog čega radiš sve ono što radiš. Kada prestaneš da juriš osećaj smisla, shvatiš da smisao sam od sebe počinje da se pojavljuje u stvarima koje nisi mogao ni da predvidiš.

Moj Russian Doll prekinuo se kad sam prihvatila okolnosti bez potrebe da ih menjam, budem nova, bolja, mirnija, drugačija. Kad sam prestala da se borim protiv svakodnevnog ponavljanja i počela da u njemu vidim ritam, a ne kaznu. Ono kad kažu, pustiš sve. Svet se nije promenio. More je plavo, u jesen kamenje hladno, dan generalno kratak. Ali, svaka ponovljena životna scena može da dobije smisao samo ako je na ličnom nivou odigramo pa makar i malo drugačije. Sa više istine, sa manje straha.

I možda se sve i dalje Russian Doll, možda i dalje prolazimo istim stazama. Jer to, na kraju, valjda, i jeste neki smisao. Ne pobeći iz kruga, već ga pretvoriti u spiralu koja ide nagore.

Ono što znam jeste da postoji mir u prihvatanju. I možda je to sama suština: beskonačno ponavljanje dok ne shvatimo da je sve već bilo tu, samo sada sa očima dovoljno budnim da uočimo u svemu tome harmoniju. Jer baš onda, kada se jedan krug ponavljanja završi, počinje drugi.

Foto: IMDb