Serija The Letdown: Mračna, teška i zabavna – baš kao i prvi dani majčinstva
Automobil parkiran u mračnoj ulici. Žena je u njemu, spava, naslonjena uz staklo. Čovek sa kapuljačom preko glave sumnjivog hoda prilazi autu i kuca na staklo. Čovek je diler, kuca na prozor misleći da je žena došla da pokupi drogu, međutim žena je izašla sa bebom u autu na parking jer je to jedini način da ona zaspi. I to je to, prvi kadar serije i ukoliko ste relativno skoro postali mama, identifikacija sa očajem protagonistkinje kupiće vas u sekundi i naterati da izbindžujete ovu australijsku comedy-dramu slasno do kraja. Bez pritiska da to uradite u jednom zalogaju, znamo koliko teško sastaviti jednu epizodu serije u ranim danima majčinstva.
Da se vratimo na ženu zaspalu u automobilu sa kojom će se svaka od nas bar u jednom trenutku identifikovati. Ona je glavna junakinja Audrey, koju tumači glumica Alison Bell, koja je zajedno sa Sarahom Scheller i kreatorka serije. Audrey ima bebu od svega nekoliko meseci i pokušava da se navikne na novonastalu ulogu majke, ali i da usput zadrži bar primese prethodnog života: društveni život, brigu o sebi, redovan seks i ono najvažnije – zdrav razum, što je u ovim prvim mesecima sa bebom u kući ponekad težak logistički i mentalni izazov. Bitan deo serije pripada kadrovima koji se dešavaju unutar grupe za podršku novim mamama, gde junakinja umesto solidarnosti i pomoći nailazi na nešto sasvim suprotno.
Serija The Letdown je zagrljaj svim novopečenim mamama koji im je prekopotreban, ali ne onakav na kakav smo navikle. Epizode ove serije neće vam šaputati da je sve u redu i milovati vas po glavi uz rečenicu „I to će proći“, već će vas naterati da se suočite se svim onim najstrašnijim i najnapornijim stvarima koje preživljavate i čak vam zbog njih izvabiti osmeh i olakšanje. Ona nam realistično pokazuje ne samo da je teško biti roditelj, već je teško biti nova mama u kulturi koja podstiče konkurenciju među novim mamama i gaji osudu i krivicu kao glavne alate.
Ponekad nam jednostavno nije potrebno da stanje u kojem smo pogledamo kroz ružičaste naočare, već naprotiv: susretanje lice u lice sa njim čini da se osećamo bolje, jer ga prepoznajemo kao takvo kakvo jeste. U većini serija koje se iole bave majčinstvom, bebe se pojave, a onda vrlo brzo i neprimetno stope sa nekom drugom radnjom i nestanu. Pojavljuju se kao filmski nakit. U ovoj seriji beba je tu i ona utiče na život protagonistkinje, menja ga i menja nju. Najveća draž u The Letdown definitivno je ta što će većina mama misliti da je kao pisana po njihovom iskustvu, i prepoznati svoj odraz u čupavoj, neispavnoj i nervoznoj Audrey da će ta identifikacija delovati utešno i pomirujuće.