U slučaju da nekom ludom srećom nikad niste čuli za monstruma po imenu Jeffrey Dahmer, evo kratke i cenzurisane biografije: Dahmer je serijski ubica koji je bio osuđen na 15 vezanih doživotnih robija zbog ubistava 17 muškaraca i dečaka u Milvokiju u periodu od 1978. do 1991. Pored ubistava iživljavao se nad telima nekih od leševa i čuvao delove tela žrtava koje je jeo. Zajedno sa još jednim zatvorenikom pretučen je na smrt u novembru 1994. godine. Ni u jednom momentu nije pokazao kajanje zbog zločina koje je počinio.
Njegov život je toliko neljudski i sve što je uradio je toliko užasno, pa ne čudi zašto je bio inspiracija za nekoliko ekranizacija, od kojih je poslednja u režiji Ryhana Murphy-a, u formatu mini serije pod nazivom Dahmer – Monster: The Jeffrey Dahmer Story.
Ova serija za svega nekoliko dana našla se u samom vrhu gledanosti, uprkos vrlo slaboj, skoro nikakvoj promociji pre same premijere. Dovoljan je bio užasnuti pogled glavnog glumca Evana Petersa sa vizuala najave da odmah kliknemo na novu true-crime poslasticu. Ali istina je da nisu sve serije slasne, tj da ne treba da budu, što je možda i razlog zašto je ova ekranizacija odmah naišla i na mnogo kritika. Brojni komentari o negledljivosti došli su od strane publike koja je seriju ocenila kao previše surovu, realnu, i nepotrebno ogavnu. Međutim, argumentovanije i prave kritike usledile su od članova porodice žrtava ovog monstruma.
Rita Isbell, sestra Errola Lindseya koji je brutalno ubijen 1991. godine u trenutku kada je imao svega devetnaest godina, rekla je za Insider da je tužno što je Netfliks na tako površan način želeo da zaradi novac, profitirajući na tuđoj tragediji i dodala da smatra nepravdom to što nije kontaktirana kada je serija bila snimana. „Mislim da bi bilo skroz u redu da nas neko pita da li nam to smeta ili kako se osećamo u vezi sa stavljanjem svega na ekran“, rekla je. I ona nije jedina koja se nakon prikazivanja serija pobunila i izrazila nezadovoljstvo. Još nekoliko rođaka mladića koji su stradali izjavilo je da je serija retraumatizirajuća i da je strašno što niko od porodica žrtava nikad nije kontaktiran.
Nije teško napraviti dobar krimi film o ubici kada već imate toliko strašnu priču, međutim izgleda je zbog pohlepe ponekad teško shvatiti da stvari koje su se desile ne predstavljaju samo određene tačke u istoriji, već su u njima billi umešani pravi ljudski životi do kojih je nekom još uvek stalo. Evan Peters je savršen kao Dahmer i serija će možda oboriti još veće rekorde, ali je zabeležila i jedan pad na nivou ljudskosti. True crime jeste klizav teren i ponekad je granica između senzacionalizma i umetnosti tanka, ali je ipak vidljiva i ne treba je preći.