Zašto je treća epizoda serije The Last Of Us remek delo savremene televizije
Moram da priznam da nisam odmah i nisam lako postala odani član armije ljubitelja serije The Last Of Us koja je zaludela mase odmah nakon prve epizode. Dopadala mi se, ali sam se osećala kao da ne znam dovoljno o njoj, s obzirom da je baziran na popularnoj igrici koju nikada nisam igrala. Mislim da nikada u životu nisam pogledala neko ostvarenje koje kao predložak ima knjigu, bez prethodnog detaljnog seciranja i proučavanja iste. Zbog toga sam se pustivši prvu epizodu osetila kao da dolazim nespremna na čas. Međutim, pored svega toga epizoda mi se dopala. Glumci su sjajni, atmosferičnost može da se omiriše, a jednim brzim pozivom bratu gejmeru rešila sam i potrebno predznanje do druge epizode. Druga epizoda je bila prespora i razmišljala sam o odustajanju, ali onda su svi kao zaraženi virusom iz serije počeli da dele kadrove iz treće epizode na osnovu kojih sam samo naslutila o čemu se radi i jedva čekala da je pustim.
U ovoj epizodi, koja po kvalitetu scenarija, studiji likova i količini emocija može sama za sebe da budde film, glavni akteri su Nick Offerman (kog verovatno znate iz Parks and Recreation, i Murray Bartlett (recepcionar iz prve sezone The White Lotus). Cela epizoda je njihova ljubavna priča i možda jedna od najboljih studija ljubavi u kinematografiji ikada.
Da krenemo od početka, epidemija je odavno počela, a ljude je okupila vojska i odvela u karantenske zone. Bill (Nick Offerman) jespremno dočekao sudnji dan sa gas maskom, kompletnim CCTV sistemom i podrumom punim hrane i oružja. Jednog dana on upoznaje Frenka, koji je hodao dva dana i upao u jednu od Bilovih zamki. U početku sumnjičav prema uljezu, Bil polako smekšava i nudi Frenku obrok gurmanski pripremljenog zeca sa čašom božolea! I ovde kreće predivna romantika sa prisećanjem na normalne dane i sviranjem na klaviru, nakon čega odlaze u krevet.
Frenkovo obećanje da će ostati nekoliko dana pretvorilo se u godine, a slučajno upoznavanje tokom apokalipse u iskrenu ljubavnu priču poput one viđene u filmu „Amour“. Neću previše otkrivati kako se epizoda završava, ali njena glavna lepota je u ikonografiji ljubavi koju gradi, ovoga puta između dva odrasla muškarca. Iako glavna nit serije nisu njihovi životi niti njihova osećanja, sitnice koje priređuju jedno drugom, razumevanje na kome rade i koje grade, mini-dodiri i usputni pogledi, sjajno su ispričali jednu ljubavnu priču običnog čoveka u neobičnom svetu koji više maltene ni ne postoji. Bill i Frenk se šale, uživaju u pripremanju obroka jedno za drugog, i brinu se. Čini se da u poslednje vreme sve ređe imamo prilike da svedočimo ovakvim ljubavnim pričama, te nije ni čudo što je ova epizoda povećala broj gledalaca serije, ali i ocenu na imdb-u. Lepo je da ljubav bar negde pobeđuje, makar to bila i apokalipsa.