Šta je azijska isceliteljska književnost i zašto je najčitanija u svetu, ali i u Srbiji?

U trenutku kada savremena književnost često teži uzbudljivim obrtima i dramatičnim zapletima, jedna grupa romana deluje kao njihov potpuni antipod. 
Knjige koje danas označavamo kao azijska isceliteljska književnost sve su ono na šta nismo navikli da dobijamo od romana i globalno su sve popularnije.

 Zašto?

Osnovna premisa ovih romana jeste da ne privlače pažnju kroz konflikt, već kroz stanje.

Radnja ne traga besomučno za odgovorom, njen zadatak je da skrene pažnju na vitalnu funkciju ovih romana, pita vas: kako se osećaš dok čitaš?

 Ritam je smiren, a ponavljajuće strukture i svakodnevica postaju narativna vrednost, jer promene koje se računaju jesu one koje se odvijaju iznutra – kroz sećanje, susret ili jednu rečenicu i značajnu tišinu, koja zatim dugo odjekuje u nama.

Termin koji se najčešće koristi za ovu prozu uključuje comfort fiction, healing fiction i japanski izraz iyashikei izveden iz reči: iyashi, koja označava umirenje i olakšanje. Prvobitno, ovaj termin se odnosio na anime i filmove, ali poslednjih godina nezaustavljivo migrira u književnost.
 Opravdano, uzevši u obzir da ovakve priče nude upravo ono što mnogi čitaoci danas traže: emocionalnu validaciju bez imperativa transformacije. One ne obećavaju instant boljitak, snagu, ni sreću. U svetu koji hrli ka konstantnoj optimizaciji stvari, validaciji i isforsiranom optimizmu, njihova poruka je praktično radikalna, ali zapravo krajnje jednostavna:

U redu je da budeš baš tu gde jesi.

U Japanu i Koreji ovakva vrsta proze odjekuje posebno snažno, jer se u društvima sa visokim očekivanjima i iscrpljujućim pritiscima, pojavljuje kao prostora za predah i refleksiju. Međutim, nakon pandemijskog perioda, sa svojim usporenim ritmom i mnogostrukim ograničenjima, asian comfort fiction (azijska isceliteljska književnost) otvora vrata globalnoj publici, tačnije ona se u njoj neočekivano i potpuno pronalazi. Čitaoci širom sveta pronašli su ovoj vrsti literature odjek sopstvenog iskustva: umor, potrebu za tišinom, ali i želju za prisustvom.

I dok zapadna „feel-good“ proza često klizi u motivacioni ton, azijska isceliteljska književnost ostaje suzdržana, gotovo obzirna: umesto da popravlja, ona prepoznaje. U svetu koji je prepun buke i zahteva, takav susret sa knjigom deluje kao tiha i preko potrebna revolucija.

AZIJSKA ISCELITELJSKA KNJIŽEVNOST – TOP 7 NASLOVA:

Dok se kafa ne ohladi – Tošikazu Navaguči



U malom tokijskom kafeu, u kojem je moguće vratiti se u prošlost pod strogim pravilima, likovi se suočavaju sa neizgovorenim rečima i propuštenim trenucima. Roman je postao globalni bestseler, doživeo brojne nastavke i adaptacije i često se navodi kao jedan od najuticajnijih primera savremene azijske „feel-good“ književnosti. Njegova snaga leži u jednostavnoj poruci: prošlost se ne menja, ali razumevanje može promeniti nas.

Studio izgubljenih sećanja – Senaka Hiragi


Radnja je smeštena u tajanstveni fotografski studio između života i smrti, gde preminuli imaju priliku da se osvrnu na najvažnije uspomene iz svog života. Ova nežna, refleksivna knjiga postala je zapažen naslov u Japanu, a englesko izdanje privuklo je pažnju zapadnih čitalaca upravo zbog suptilnog spoja magijskog realizma i emotivne jasnoće. Opisuje se mahom kao roman koji se ne čita zbog zapleta, već zbog osećaja koji ostavlja.

Dalogut robna kuća snova – Li Mi Je


U fantastičnoj robnoj kući u kojoj se snovi kupuju i prodaju, kupci tragaju za odmorom, smislom i zaboravljenim željama. Iza bajkovite postavke krije se slika savremenog umora i emocionalne iscrpljenosti. Roman je u Južnoj Koreji bio izuzetno čitan i brzo je stekao status bestselera, a zatim i međunarodnu publiku, posebno među mlađim čitaocima koji se prepoznaju u njegovim temama.

Traže se stalne mušterije – Li Mi Je


Povratak u svet robne kuće snova donosi fokus na stalne mušterije, naviku, ponavljanje i potrebu da budemo viđeni. Ovaj nastavak je nastao kao odgovor na veliku popularnost prvog romana i dodatno produbljuje ideju zašto se nekim snovima vraćamo iznova – i šta to govori o našem unutrašnjem životu. Čitaoci ga često doživljavaju kao introspektivniji i emotivno zreliji nastavak.

Pčele i grmljavine u daljini – Riku Onda


Roman smešten u okvir prestižnog pijanističkog takmičenja donosi snažan prikaz umetničke ambicije, rivalstva i ličnih lomova. Muzika ovde nije samo tema, već jezik kroz koji se izražavaju čežnja, strah i transformacija. Knjiga je osvojila više književnih nagrada u Japanu, a prevod na engleski je dočekan sa izuzetno dobrim kritikama, naročito zbog autentičnog prikaza sveta klasične muzike.


Sve dok ne otvoriš tu knjigu – Mičiko Aojama

U naizgled nevažnim susretima i sitnim gestovima, ovaj roman prati likove koji u pravom trenutku nailaze na knjigu koja im menja pogled na sopstveni život. Bez velikih zapleta i dramatičnih obrta, priča se gradi kroz osećaj prepoznavanja i utehe, podsećajući da ponekad upravo najjednostavnije rečenice imaju najveću snagu. Knjiga se često opisuje kao nežno ohrabrenje onima koji stoje na ivici promene, ali još ne znaju kako da je naprave.

Sezona novih početaka – Jon Somin

Kroz niz povezanih priča o ljudima koji se nalaze na prekretnici, ovaj roman istražuje ideju novih početaka ne kao spektakularnih odluka, već kao tihih unutrašnjih pomaka. U središtu je osećaj zamora, ali i mogućnost da se iz svakodnevice ponovo izvuče smisao. Knjiga je privukla pažnju čitalaca zbog smirenog ritma i toplog, nenametljivog tona, nudeći prostor za predah i razmišljanje, a ne gotove odgovore. Azijska isceliteljska književnost at its finest.

FOTOGRAFIJE: VULKAN PROMO