Camille Laurens je poznata francuska spisateljica, doktorka književnosti, prevoditeljka sa tri jezika, uniberzitetska profesorka, poznata i svojoj književnoj kritici koju piše za Le Monde. Njene kritike su među najrelevantnijim. Do sada je objavila 11 romana, a danas predaje na na Institutu političkih nauka u Parizu. Uporedo sa pisanjem, Camille veliku pažnju posvećuje „živoj materiji tekstova“. Pokušava da razazna, kroz zanimljive pristupe, skriveno lice reči, ono koje se otkriva iza njihovog značenja. Autorka je eseja o ulozi žena u umetnosti, o tabuizaciji žene u kolektivno nesvesnom i u umetničkim delima. Baš ova velika književnica najavila je svoj dolazak u Beograd, gde će se sa nnjom voditi razgovor u utorak u 18 časova u Francuskom institutu. Ona je članica žirija Akademije Gonkur, u Beograd dolazi kako bi prisustvovala proglašenju pobednika Gonkurove nagrade studenta Srbije. Nekoliko njenih romana prevedeno je na srpski, mi vas podsećamo na njih i inspirišemo da uzmete neki primerak i trk po potpis ove značajne autorke u utorak!
MOGLA BIH TO BITI JA
U vrtoglavoj igri ogledala između stvarnog i online sveta Camille priča o opasnim vezama jedne žene koja ne želi da se odrekne strasti. Istovremeno senzualna, intelektualno stimulativna i aktuelna, Mogla bih to biti ja priča je o kojoj ćete dugo razmišljati nakon čitanja.
ŽENSKO
Žensko je po izboru časopisa Lire proglašen za roman godine u Francuskoj, 2020. Romani su povezani, drugo poglavlje je ponovno pisanje Filipa kog u ovoj knjizi naziva Tristan. Ovu knjigu je odlučila da napiše kada je krenuo #metoo pokret, koji ju je podstakao na razmišljanje o tome šta sve nosi sa sobom biti žensko. Opisuje život tri generacije žena, njene majke, njene ćerke i nje. Ovo je jedna izuzetna i važna knjiga, iznenadićete se kad prepoznate balkanske obrazce u francuskom društvu.
FILIP
Filip je jedini prevod u svetu, prekretnica u njenoj karijeri i životu, nastala usled tragičnog ličnog iskustva – gubitka deteta neposredno po rođenju prvog deteta a usled lekarske greške i nemara. Ovo je prvi autofikcioni roman gde ona prvi put piše u prvom licu. Tada publika saznaje da je Camille Laurense žena. Njeno pravo ime je Lorans Riel, ali ona bira pseudonim Camille jer se isto piše i izgovara u oba roda. U Francuskoj je, pre 30 godina, „žensko pero“ bilo manje vrednovano. Ovaj kratki ali bolni roman predstavlja svedočenje autorke o teškim trenucima koje sa svojim suprugom tada preživljava. Komponovan u četiri celine, roman je najpre sećanje na lepe dane trudnoće, dane radosti i nestrpljivog ali opreznog iščekivanja. Potom je to surovi izveštaj sa preciznim podacima o nemaru i nestručnosti lekara, kao i patnji žene koja tu situaciju prolazi: Zatim je to pokušaj da se razume, da se nađe objašnjenje i snaga da se nastavi dalje, uprkos svemu. Najzad, to je krik književnice, pokušaj da se rečima oživi i sačuva umrlo dete i da smisao svom bolu.
U TOM ZAGRLJAJU
Ovaj bestseler francuske autorke predstavlja intrigantnu priču o životu jedne žene, o muškarcima koji prolaze kroz njen život i njene ljubavi prema njima. To je priča o tome kako izgleda biti voljen. Za ovaj roman Camille je dobila nagradu FEMINE i bila nominovana za prestižnu nagradu GONKUR.