Donna Tartt i umetnost sporog stvaranja

Ako vam je na TikToku algoritam podešen tako da pratite i književne preporuke, ili ako ste obilazili police sa knjigama na engleskom u domaćim knjižarama, ne postoji šansa da niste čuli za ime Donna Tartt, ili videli njene romane sa crnim koricama. Ja se sećam da sam za Donnu Tartt čuo pre nekih desetak godina, kada je jedan lik koga sam pratio zbog književnih preporuka rekao da se Tartova mora čitati, i tada sam i naručio sve tri njene knjige.

Ali ko je Donna Tartt, i da li ona uopšte postoji? Donna Tartt ne tvituje. Ona nema društvene mreže, izbegava sve književne festivale i nekako uspeva da nestane između objavljenih romana kao duh. Ona je zapravo jedna od samo nekoliko autorki koja uspeva da nestane sa scene na skoro celu deceniju pa se onda vrati sa knjigom koja ne samo da dominira top listama u knjižarama širom sveta, već i osvoji Pulicerovu nagradu.

PORTRET MISTERIOZNE AUTORKE U SENCI

Za 30 godina koliko i stvara, Donna Tartt je objavila svega tri romana. I izlazak svake naredne knjige čini se da je bio veći književni događaj i kulturološki momenat od prethodne. Ali ko je uopšte Donna Tartt i zašto je ona toliko misteriozna? Zašto, kada ukucamo njeno ime na Guglu dobijemo samo nekoliko istih fotografija, i zašto ne možemo da proverimo na čemu radi, i da li uopšte radi na nekom novom delu? Kako je moguće da je ona i dalje jedna od najuticajnijih književnica današnjice a jedan roman piše po 10 godina?

DONNA TARTT – BIOGRAFIJA

Donna Tartt je rođena u Grinvudu u Misisipiju 1963. godine i čitala je Dikensa pre nego što je društvo iz njene škole i znalo da kaže “Dikens”, a ta njena želja za književnošću je nikada nije napustila. Njeni roditelji su jako voleli umetnost i književnost, pa nije ni čudo što je već kao dete pamtila poeziju koju su joj roditelji čitali. Sa samo 6 godina Tarttova je napisala prvu pesmu koja je i objavljena u Misisipi Rivjuu nekoliko godina nakon toga. Studirala je klasične nauke, a u toku studiranja pisala je kratke priče koje je objavljivala u časopisu The Daily Mississippian. Ono što je takođe zanimljivo jeste da je u toku studija upoznala i Breta Istona Elisa, pisca romana Američki psiho – dok je Elis pisao ovaj roman, Tarttova je već uveliko završavala svoj prvi roman, Tajna istorija, koji je izdala 1992. godine. Njen drugi roman, Mali prijatelj objavila je nakon 10 godina, a on je smešten baš u Misisipiju, u okruženje koje joj je potpuno poznato. Njen treći, ujedno i poslednji roman, Češljugar, objavila je 2013. godine i godinu dana nakon osvojila Pulicerovu nagradu. Češljugar joj je doneo svetsku popularnost i slavu, i ujedno i neopisivu želju njenih fanova da pročitaju nešto novo od nje jer, vreme je – prošlo je već 12 godina.

KAKO DONNA TARTT GRADI SVET

Stil Donne Tartt je zaista posebna priča i o njemu bi mogli posebni tekstovi da se pišu. Njene rečenice su neverovatno elegantne i dugačke, bogate detaljima, a romani karakteristični po klasičnoj narativnoj strukturi. Njena naracija se često i poredi sa naracijom velikih pisaca iz 19. veka, kao što je i Dikens – mnogi njeni romani su i predstavljeni kao dikinsovski. Svaki od njenih romana pokriva širok dijapazon likova ali ono što je zanimljivo (i fascinanto) jeste to što su njene priče uvek vrlo interesantne, a ne piše neke ludački zanimljive dijaloge, niti se bazira na plot tvistovima. Ona priče razvija polako (zato su joj romani i prilično dugački). Donna ne piše za čitaoce koji će ove romane “gutati”, već za one koji će uživati u romanima i ispijati ih polako. I ovo je izuzetno bitno da znate ukoliko se odlučite da čitate bilo koji od romana Donne Tartt – trebalo bi ih čitati polako i uživati u svakoj rečenici, zato što će vam biti izuzetno krivo kada ih završite i kada narednog ne bude bilo. 

Romane Donne Tartt trebalo bi čitati polako i uživati u svakoj rečenici.

Sva tri romana Donne Tartt orbitiraju oko manje-više sličnih tema: kako se ljudi nose sa gubitkom bitne osobe, šta rade sa krivicom koju osećaju, i kako lepota (najviše u vidu umetnosti, književnosti ili sećanja) može da ih spasi. Ovo poslednje možda zvuči čudno i pretenciozno, ali kada krenete da ih čitate znaćete o čemu govorim.

Roman „Češljugar“ ekranizovan je pre 6 godina

Likovi u njenim romanima su uglavnom mladi i donekle izolovani. To se najviše vidi u slučaju Tea Dekera u romanu Češljugar, ali isto tako i u svim likovima iz romana Tajna istorija. Oni se zaljubljuju u ideje i ideale, i ta opsesija savršenstvom i lepotom (u bilo kom obliku) će ih odvesti u potpuno mračne strane oko kojih se romani i vrte. Fokus njenih romana su likovi, ne zaplet. I ovo je bitno reći jer svaki njen roman počinje nekim ubistvom – ali je bitno znati da to kako je to tog ubistva došlo nije bitno. Ako sa tom idejom krenete u roman, razočaraćete se. Njeni romani otkrivaju psihologiju njenih likova, i prelepo je pratiti taj razvoj na preko 500 strana.

STVARALAŠTVO DONNE TARTT

Mogu predstaviti tri romana Donne Tartt onako kako ih je izdavala, ali ipak ću izabrati da ih predstavim u vidu lične top liste.

Češljugar (2013)

Moj apsolutno omiljeni roman Done Tart u kom sam uživao od početka do kraja. Toliko atmosferičan da nema dalje. Češljugar je jedna neverovatna priča i atmosferu koju ovaj roman nosi u sebi ćete zaista pamtiti zauvek, i to ne kažem u kliše smislu, jer je zaista tako. On prati sudbinu Tea Dekera (možda jednog od mojih omiljenih književnih likova ikad), dečaka iz Njujorka koji preživljava teroristički napad u muzeju u kom strada njegova majka. U haosu koji sledi, Teo krade slavnu sliku Češljugar Karela Fabricijusa iz 17. veka, koju čuva kao tajnu i uspomenu na majku. Njegov život od tada kreće nepredvidivim tokom – od luksuznog života kod bogate porodice Barbur pa sve do ludog i divljeg tinejdžerskog perioda u Las Vegasu sa svojim prijateljem Borisom.

Tajna istorija (1992)

Roman prvenac Done Tart je ujedno i najbolji predstavnik dark academia podžanra u književnosti i estetici, roman koji je pre nekoliko godina eksplodirao na booktoku, toliko da je nemoguće preskočiti ga i u domaćim knjižarama. Ovaj roman prati grupu elitnih studenata klasičnih studija na jednom fiktivnom koledžu u Vermontu. Roman se ne oslanja na zaplet u tradicionalnom smislu, jer već na prvim stranama znamo ko je ubijen i šta se otprilike desilo. Težina ove priče leži u psihološkom razlaganju likova, njihovoj postepenoj dekadenciji i osećaju krivice koji ih proždire. Bitno je znati da Tajna istorija nije krimi roman, već studija o posledicama pokušaja da se živi izvan granica realnosti i onoga što zapravo možemo. Pripovedač je Ričard Papen, povučeni tinejdžer iz radničke porodice koji se pokušava uklopiti u grupu intelektualno pretencioznih likova koji žive u nekom svom, potpuno drugačijem svetu.

Mali prijatelj (2002)

Iako mi je Mali prijatelj najslabiji roman Done Tart, daleko od toga da i on nije odličan. Ovaj roman prati Harijet, tvrdoglavu devojčicu iz malog južnjačkog gradića u Misisipiju (odakle je i Donna Tartt) koja odlučuje da otkrije istinu o misterioznom ubistvu svog starijeg brata koje se dogodilo kada je ona bila beba. Porodica je od tada ostala emocionalno paralisana – majka se povukla u sebe, a ostatak rodbine se ponaša kao da je vreme tada stalo. Iako roman počinje kao detektivska priča, brzo prerasta u mnogo mračniju i kompleksniju priču o sazrevanju, klasnim podelama, rasizmu i nasilju u američkom Jugu.

Češljugar i Tajna istorija su romani koji su prevedeni kod nas zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta, dok roman Mali prijatelj trenutno nema srpski prevod, mada su velike šanse da će se i on uskoro naći na srpskom jeziku.

ZAŠTO BAŠ DANAS ČITATI DONNU TARTT

Postoji neka posebna atmosfera u romanima Donne Tartt koju bi stvarno trebalo otkriti. Njeni romani nisu kratki, i ne čitaju se za jedan ili dva dana, ali su zaista neverovatni. Nisu jezički teški, a opet njene rečenice nećete moći da pročitate u drugim romanima. Iskreno, ne znam kakvi su prevodi (mada verujem da su sjajni), i ako imate mogućnost da ih čitate u originalu, to i preporučujem. Ona nigde ne žuri i valjda zato i objavljuje jedan roman na deset godina. Ona piše samo kada misli da je nešto bitno reći – i takvi su i romani. Svaka rečenica je tu sa razlogom.

Spisateljica koja je stvorila svoj brend u književnosti i kojoj niko ne može da priđe u tome. Donna Tartt je najbolja Donna Tartt. 

A mi, još uvek, čekamo dan kada će neko objaviti da Donna Tartt izbacuje četvrti roman. Vreme je.

Piše: Marko Kovačević Bukmarkić

Naslovna fotografija: Adine Sagalyn / akg-images / Profimedia, slika unutar teksta: BAS CZERWINSKI / AFP / Profimedia, Promo